Oko šest meseci nakon što je Jovan Krstitelj započeo svoju službu, Isus, koji je tada imao oko 30 godina, došao je kod njega na reku Jordan. Zbog čega? Ne samo da bi video Jovana i saznao kako napreduje njegova služba već i da bi zatražio od njega da ga krsti.

Sasvim je razumljivo što je Jovan negodovao: „Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš kod mene?“ (Matej 3:14). Jovan je znao da Isus nije običan čovek, već Božji Sin. Još dok je Jovan bio u stomaku svoje majke, Jelisavete, poskočio je od radosti kada je Marija, koja je nosila Isusa, došla kod njih u posetu. Nesumnjivo mu je majka kasnije to ispričala. Takođe je sigurno čuo da se anđeo Gavrilo pojavio Mariji i rekao joj da će roditi sina, kao i da je mnoštvo anđela objavilo Isusovo rođenje pastirima.

Jovan je znao da treba da krsti one koji se kaju za svoje grehe, a Isus je bio bezgrešan. Zato ga je Jovan odvraćao, ali Isus je insistirao: „Pusti sada, jer nam dolikuje da tako izvršimo sve što je pravedno“ (Matej 3:15).

Zašto je ipak trebalo da se Isus krsti? Ne zato da bi pokazao da se kaje za grehe, već da je spreman da vrši volju svog Oca (Jevrejima 10:5-7). Isus je bio tesar, a sada je došlo vreme da započne službu zbog koje ga je njegov nebeski Otac i poslao na zemlju. Da li je Jovan očekivao da se desi išta neobično prilikom Isusovog krštenja?

Jovan je kasnije rekao: „Onaj koji me je poslao da krštavam vodom rekao mi je: ’Na koga vidiš da duh silazi i ostaje na njemu, to je onaj koji krštava svetim duhom‘“ (Jovan 1:33). Zato je Jovan očekivao da se to ispuni. Prema tome, Jovan se verovatno nije iznenadio kada je video kako „Božji duh silazi kao golub i dolazi na Isusa“ (Matej 3:16).

Ali to nije bilo sve. „I nebesa su se otvorila.“ Šta je to značilo? Izgleda  da je prilikom krštenja Isus postao svestan da je živeo na nebu. Počeo je da se seća da je bio Jehovin duhovni sin i da ga je Jehova poučavao.

Pored toga, prilikom njegovog krštenja, čuo se glas s neba: „Ovo je moj Sin, voljeni, koji je po mojoj volji“ (Matej 3:17). Isus je bio pored Jovana i zato to nije mogao biti njegov glas. Bio je to Božji glas. Sasvim je jasno da je Isus Božji Sin. On nije Bog.

Vredno je zapaziti da je Isus bio Božji sin u ljudskom obličju, kao što je to bio i prvi čovek, Adam. Nakon što je opisao Isusovo krštenje, učenik Luka je napisao: „Kad je Isus započeo sa svojom službom, imao je oko trideset godina. Bio je, kako se smatralo, sin Josifov, Ilijev [...] Davidov [...] Avrahamov [...] Nojev [...] Adamov, Božji“ (Luka 3:23-38).

Adam je bio Božji sin od krvi i mesa, a to je bio i Isus. Prilikom krštenja, Isus je bio pomazan svetim duhom i tako je postao Božji duhovni Sin. Zato je mogao da poučava druge istini o Bogu i da ih vodi u život. On je započeo službu zbog koje će položiti život kao žrtvu za grešno čovečanstvo.