Isus je i dalje bio kod fariseja koji ga je pozvao na obrok. Nakon što je izlečio čoveka koji je imao vodenu bolest, primetio je da su gosti počeli da zauzimaju istaknuta mesta za trpezom i to je iskoristio kao priliku da pruži pouku o poniznosti.

„Kad te neko pozove na svadbu“, rekao je on, „nemoj zauzeti najbolje mesto. Možda je pozvan i neko ugledniji od tebe, pa će onaj koji je pozvao tebe i njega doći i reći će ti: ’Ustupi mesto ovome.‘ Tada ćeš postiđen morati da zauzmeš poslednje mesto“ (Luka 14:8, 9).

Zatim je dodao: „Kad te neko pozove, idi i zauzmi poslednje mesto, da ti onaj ko te je pozvao kaže kad dođe: ’Prijatelju, pomeri se na bolje mesto.‘ To će ti biti na čast pred svim drugim gostima.“ Isus nije govorio samo o lepim manirima. Ovako je to objasnio: „Ko se uzvisuje, biće ponižen, a ko se ponizuje, biće uzvišen“ (Luka 14:10, 11). Dakle, podsticao je svoje slušaoce da razvijaju poniznost.

Zatim je fariseju koji ga je pozvao izneo još jednu pouku o tome kako pripremiti večeru koja zaista vredi u Božjim očima. „Kad priređuješ ručak ili večeru, ne zovi svoje prijatelje ni svoju braću ni svoje rođake ni bogate susede. Možda će i oni tebe nekada pozvati i tako će ti uzvratiti. Nego kad priređuješ gozbu, pozovi siromašne, sakate, hrome i slepe. Bićeš srećan, jer oni nemaju čime da ti uzvrate“ (Luka 14:12-14).

Normalno je pozvati prijatelje, rođake i susede na neki obrok i Isus ne kaže da u tome ima išta loše. Međutim, on je istakao da pripremanje obroka za uboge, kao što su siromašni, hromi ili slepi donosi pravu nagradu. Ovako je to objasnio svom domaćinu: „Uzvratiće ti se o uskrsenju pravednih.“ Jedan od prisutnih gostiju se složio s tim, rekavši: „Srećan je onaj ko bude jeo hleb u Božjem kraljevstvu“ (Luka 14:15). On je mudro zapazio kolika bi čast to bila. Međutim, nisu svi imali takvo cenjenje, pa je zato Isus ispričao jedno poređenje.

„Jedan čovek je priredio veliku večeru, i pozvao mnoge. Kad je bilo vreme za večeru, poslao je roba da kaže zvanicama: ’Dođite, jer je sve već spremno.‘ Ali svi redom su počeli da se izgovaraju. Prvi mu je rekao: ’Kupio sam njivu, i moram da idem da je pogledam. Molim te, izvini me.‘ Drugi je rekao: ’Kupio sam pet jarmova goveda i idem da ih isprobam. Molim te, izvini me.‘ A treći je rekao: ’Upravo sam se oženio, i zato ne mogu da dođem‘“ (Luka 14:16-20).

To su bili neopravdani izgovori! Čovek bi prvo pregledao njivu ili stoku koju je nameravao da kupi, tako da nije bilo hitno da ih nakon toga pregleda. Treći čovek se nije pripremao za svoje venčanje. On je već bio oženjen, i zato nije imao izgovora da ne prihvati neki važan poziv. Kada je čuo sve ove izgovore, gospodar se razgnevio.

„Izađi brzo na trgove i gradske ulice i dovedi ovamo siromašne, sakate, slepe i hrome“, rekao je. Nakon što ga je rob poslušao, još uvek je bilo mesta. Zatim je gospodar rekao svom sluzi: „Izađi na puteve i među ograde i nateraj ljude da uđu, da mi se napuni kuća. Jer kažem vam, niko od onih koji su bili pozvani neće okusiti moju večeru“ (Luka 14:21-24).

 Ono što je Isus upravo ispričao dobro prikazuje kako Jehova Bog i Isus Hrist pozivaju osobe koje će naslediti nebesko Kraljevstvo. Judejci, posebno verske vođe, bili su prvi koji su putem Isusove službe pozvani. Međutim, oni su u celini gledano odbili taj poziv. Ali poziv nije bio upućen samo njima. Isus je jasno rekao da će u budućnosti biti pozvani i obični Judejci i prozeliti. Nakon toga, biće i treći, poslednji poziv, i to onima koje su Judejci smatrali nedostojnima da služe Bogu (Dela apostolska 10:28-48).

Isusove reči su potvrdile ono što je jedan od gostiju već rekao: „Srećan je onaj ko bude jeo hleb u Božjem kraljevstvu.“