Isus je upravo svojim slušaocima u Pereji rekao da će ’mnogi koji su prvi biti poslednji, a poslednji prvi‘ (Matej 19:30). On je to ponovo istakao tako što je ispričao jedno poređenje o radnicima u vinogradu.

„S nebeskim kraljevstvom je kao s čovekom, domaćinom, koji je izašao rano ujutru da unajmi radnike za svoj vinograd. Kad se pogodio s radnicima za denar na dan, poslao ih je u svoj vinograd. Kad je opet izašao oko trećeg sata, video je druge kako besposleni stoje na trgu i rekao im je: ’Idite i vi u vinograd, pa ću vam dati koliko bude pravo.‘ I otišli su. Opet je izašao oko šestog i devetog sata i učinio isto tako. Na kraju je izašao oko jedanaestog sata i našao druge kako stoje, pa im je rekao: ’Zašto ceo dan stojite ovde besposleni?‘ Oni su mu odgovorili: ’Zato što nas niko nije unajmio.‘ A on im je rekao: ’Idite i vi u vinograd‘“ (Matej 20:1-7).

Oni koji su slušali Isusa verovatno su pomislili na Jehovu Boga kada su čuli „nebesko Kraljevstvo“ i „domaćin“. U Svetom pismu se za Jehovu kaže da je vlasnik vinograda, koji je predstavljao izraelski narod (Psalam 80:8, 9; Isaija 5:3, 4). Oni koji su bili pod Mojsijevim zakonom upoređeni su s radnicima u vinogradu. Međutim, Isus sada nije govorio o nečemu što se već dogodilo. On je opisivao situaciju koja je postojala u njegovo vreme.

Za verske vođe, poput fariseja koji su ga nedavno iskušavali postavljajući mu pitanje o razvodu, moglo bi se reći da su neprestano radili za Boga. Oni su bili poput radnika koji su radili ceo dan i očekivali punu platu, koja je iznosila jedan denar na dan.

Sveštenici i druge verske vođe smatrali su da običan narod služi Bogu manje od njih, poput onih koji su kasnije počeli da rade u Božjem vinogradu. U Isusovom poređenju, to su radnici koji su unajmljeni „oko trećeg sata“ (9 sati pre podne) ili kasnije u toku dana — oko šestog, devetog, i na kraju oko jedanaestog sata (17 sati).

Na one koji su sledili Isusa gledalo se kao na ’proklet narod‘ (Jovan 7:49). Oni su bili ribari ili drugi obični radnici. A onda je u jesen 29. n. e. „gospodar vinograda“ poslao Isusa da poziva te ugnjetavane ljude. Trebalo je da kao njegovi učenici služe Bogu. Oni su bili „poslednji“ koje je Isus pomenuo, radnici koji su počeli da rade oko jedanaestog sata.

U zaključku svoje priče, Isus je opisao šta se desilo na kraju radnog dana: „Kad se spustilo veče, gospodar vinograda je rekao svom nastojniku: ’Pozovi radnike i isplati ih, počevši od poslednjih pa do prvih.‘ Kad su došli oni koji su bili unajmljeni od jedanaestog sata, dobili su svaki po denar. A kad su došli oni prvi, pomislili su da će dobiti više, ali i oni su dobili po denar. Primivši platu, počeli su da prigovaraju domaćinu: ’Ovi poslednji radili su jedan sat, a ti si ih izjednačio s nama koji smo ceo dan naporno radili i trpeli žegu!‘ A on je odgovorio jednome od njih: ’Prijatelju, ne činim ti nepravdu. Zar se nisi pogodio sa mnom za denar? Uzmi svoje i idi. Ovom poslednjem hoću da dam isto kao i tebi. Zar nemam pravo da s onim što je moje činim šta hoću? Zar je tvoje oko zlo zato što sam ja dobar?‘ Tako će poslednji biti prvi, a prvi poslednji“ (Matej 20:8-16).

Učenike  je možda zanimao poslednji deo ove Isusove priče. Kako će verske vođe, koje za sebe misle da su „prvi“, postati „poslednji“? Kako će Isusovi učenici postati „prvi“?

Isusovi učenici, koje su fariseji i drugi smatrali „poslednjima“, postaće „prvi“ i primiće punu platu. Nakon Isusove smrti, zemaljski Jerusalim će biti odbačen i Bog će potom izabrati novi narod, ’Izrael Božji‘ (Galatima 6:16; Matej 23:38). Jovan Krstitelj je govorio o njima kada je pominjao krštenje svetim duhom. Oni koji su bili „poslednji“ postaće prvi koji će biti kršteni svetim duhom i imaće čast da budu svedoci za Isusa „sve do kraja zemlje“ (Dela apostolska 1:5, 8; Matej 3:11). Iako učenici nisu u potpunosti razumeli veliku promenu o kojoj je Isus govorio, ipak su mogli da predvide da će biti predmet mržnje verskih vođa, koje će postati „poslednji“.