Dvanaest apostola su zaista uživali propovedajući po Galileji. Kad su se ponovo okupili, pričali su Isusu „o svemu što su činili i čemu su poučavali“. Sigurno su bili umorni. Međutim, silan narod je dolazio i odlazio, pa nisu imali vremena čak ni da jedu. Zato im je Isus rekao: „Pođite sa mnom na jedno osamljeno mesto i malo se odmorite“ (Marko 6:30, 31).

Tako su se ukrcali u čamac, verovatno blizu Kapernauma, i krenuli na jedno osamljeno mesto istočno od reke Jordan, u blizini Vitsaide. Ali mnogi su videli kako oni odlaze i to su preneli drugima. Tako su svi pohrlili na obalu kako bi dočekali Isusov čamac kad pristane.

Videvši to mnoštvo, Isus se sažalio na njih, jer su bili kao ovce bez pastira. Tada je izašao iz čamca i počeo da ih poučava o Kraljevstvu (Marko 6:34). Takođe je „lečio one kojima je trebalo izlečenje“ (Luka 9:11). Nakon nekog vremena, učenici su mu rekli: „Ovo je mesto pusto, a već je kasno. Otpusti narod, neka idu u sela i kupe sebi nešto za jelo“ (Matej 14:15).

Isus im je na to rekao: „Ne treba da idu, vi im dajte da jedu“ (Matej 14:16). Iako je već znao šta će uraditi, Isus je upitao Filipa: „Gde da kupimo hleb da ovi jedu?“ Zašto je baš njega ovo pitao? Zato što je on bio iz okoline Vitsaide. Pa ipak, kupovina hleba bila bi problem, jer je samo okupljenih muškaraca bilo oko 5 000. To znači da je sa ženama i decom taj broj mogao biti i duplo veći. Zato je Filip rekao: „Kad bismo kupili hleba za dvesta denara [jedan denar je bila dnevnica], ne bi bilo dovoljno da svako dobije po malo“ (Jovan 6:5-7).

Verovatno da bi pokazao da je toliko mnoštvo nemoguće nahraniti, Andrija je rekao: „Ovde je dečak koji ima pet ječmenih hlebova i dve male ribe. Ali šta je to za toliki narod?“ (Jovan 6:9).

Pošto je bilo proleće pred Pashu 32. n. e., okolni obronci bili su prekriveni travom. Isus je rekao učenicima da kažu narodu da se u grupama od po 50 i 100 smeste na travu. Tada je uzeo tih pet hlebova i dve male ribe i zahvalio Bogu. Zatim je izlomio hlebove, razdelio ribu i sve to dao učenicima da podele narodu. Zahvaljujući ovom čudu, svi su se nasitili.

Kasnije je Isus rekao svojim učenicima: „Sakupite ostatke, da ništa ne propadne“ (Jovan 6:12). Oni su sakupili punih 12 korpi.