Isus je očigledno bio u Kapernaumu kada je prekorio fariseje. Kasnije tog istog dana, otišao je do obližnjeg Galilejskog mora gde se okupilo mnoštvo. Ušao je u jedan čamac i iz njega počeo da ih poučava o nebeskom Kraljevstvu. Pritom je koristio mnoga poređenja. Birao je ono što je bilo poznato njegovim slušaocima i zato im je bilo lakše da razumeju kada im je govorio o Kraljevstvu.

Kao prvo, Isus im je ispričao poređenje o sejaču. Dok je sejač sejao, nešto semena je palo uz put i pojele su ga ptice. Nešto semena je palo na kamenito tlo. Koren biljaka koje izrastu na takvom tlu ne može prodreti duboko u zemlju i zato ih ubije sunce i one uvenu. Nešto semena je palo među trnje, koje uguši mladu biljku čim iznikne. Na kraju, nešto semena je palo i na dobru zemlju. To seme je dalo plod — „jedno sto, drugo šezdeset, a treće trideset puta više od posejanog“ (Matej 13:8).

U drugom poređenju, Isus je uporedio Kraljevstvo s čovekom koji seje seme. U tom slučaju, bez obzira da li je čovek spavao ili je bio budan, seme je raslo, a da ’on i nije znao kako‘ (Marko 4:27). Ono je samo od sebe raslo i donosilo plod, koji je on posle sakupio.

Isus je izneo i treće poređenje o sejanju. Čovek je posadio dobro seme pšenice, ali dok su „ljudi spavali“, neprijatelj je posadio kukolj. Robovi tog čoveka pitali su ga da li da počupaju kukolj, a on im je rekao: „Ne, da ne biste slučajno,  skupljajući kukolj, s njim iščupali i pšenicu. Neka rastu zajedno do žetve, a u vreme žetve reći ću žeteocima: Skupite prvo kukolj i svežite ga u snopove da se spali, a zatim skupite pšenicu u moju žitnicu“ (Matej 13:24-30).

Mnogi koji su slušali Isusa znali su dosta toga o zemljoradnji. On je takođe pomenuo nešto što je svima bilo poznato, a to je zrno gorušice. Ono može da izraste u tako veliko drvo da se na njegovim granama gnezde ptice. O ovom semenu je rekao: „S nebeskim kraljevstvom je kao sa zrnom gorušice, koje je čovek uzeo i posejao na svojoj njivi“ (Matej 13:31). Međutim, on nije držao čas iz biologije. Želeo je da naglasi neverovatnu sposobnost rasta — kako nešto veoma malo može da izraste i proširi se u nešto veoma veliko.

Zatim je govorio o jednom procesu koji je bio poznat mnogim njegovim slušaocima. Uporedio je nebesko Kraljevstvo sa „kvascem, koji je žena uzela i umesila u tri velike mere brašna“ (Matej 13:33). Iako je taj kvasac skriven od pogleda drugih, on prouzrokuje da testo nadođe. Tako dolazi do rasta i promena koje nisu odmah vidljive.

Kada je završio s ovim poređenjima, Isus je otpustio narod i vratio se u kuću u kojoj je boravio. Uskoro su došli njegovi učenici. Oni su želeli da znaju šta znače njegova poređenja.

Učenici su i ranije čuli Isusa kako koristi poređenja, ali nikada u ovoj meri. Zato su ga upitali: „Zašto im govoriš u poređenjima?“ (Matej 13:10).

Jedan razlog je bio da bi ispunio ono što je prorečeno. U Matejevom jevanđelju stoji: „Uvek im je govorio u poređenjima, da bi se ispunilo ono što je bilo rečeno preko proroka: ’Otvaraću svoja usta u poređenjima, objavljivaću ono što je sakriveno od postanka sveta‘“ (Matej 13:34, 35; Psalam 78:2).

Ali Isus nije koristio poređenja samo zbog toga. Ona su otkrivala stav ljudi. Mnogi su u Isusu videli samo vrsnog pripovedača i čudotvorca. Nisu na njega gledali kao na Gospoda, koga treba da slušaju i revno slede (Luka 6:46, 47). Nisu želeli da išta menjaju kod sebe. Jednostavno, nisu hteli da Isusova poruka prodre u njih tako duboko.

Isus je u vezi s tim rekao učenicima: „Zato im govorim u poređenjima, jer gledaju, a ne vide, i slušaju, a ne čuju i ne razumeju. I na njima se ispunjava Isaijino proročanstvo, koje kaže: ’Srce ovog naroda [je] neprijemčivo‘“ (Matej 13:13-15; Isaija 6:9, 10).

Međutim, to se nije odnosilo na sve one koji su slušali Isusa. On je objasnio: „Srećne su vaše oči jer vide, i vaše uši jer čuju. Jer zaista, kažem vam, mnogi proroci i pravednici želeli su da vide ono što vi vidite, ali nisu videli, i da čuju ono što vi čujete, ali nisu čuli“ (Matej 13:16, 17).

Dvanaest apostola i drugi verni učenici imali su prijemljivo srce. Zbog toga im je Isus rekao: „Vama je dato da razumete svete tajne nebeskog kraljevstva,  ali njima nije dato“ (Matej 13:11). Zbog njihove iskrene želje da razumeju poređenja o sejaču, Isus im je izneo objašnjenje.

„Seme je reč Božja“, rekao je (Luka 8:11). Zemlja je srce. Ovo je ključ za razumevanje prvog Isusovog poređenja.

Šta se dešavalo sa semenom koje je palo na utabano zemljište pored puta? On je rekao da kod ljudi čije je srce takvo „dolazi Đavo i uzima reč iz njihovog srca da ne bi verovali i bili spaseni“ (Luka 8:12). Za seme koje je palo na kamenito tlo, Isus je objasnio da neki ljudi primaju reč s radošću, ali ona ne uhvati dubok koren u njihovom srcu. „Kad nastane nevolja ili progonstvo zbog reči“, oni se spotaknu. Znači, kada dođe „vreme kušnje“, kao što je protivljenje porodice i drugih, oni otpadnu (Matej 13:21; Luka 8:13).

A kako je sa semenom koje je palo među trnje? Isus je rekao da se to odnosi na one koji su čuli reč, ali su bili savladani ’brigama ovog sveta i zavodljivim bogatstvom‘ (Matej 13:22). Iako su imali reč u srcu, ona je postala besplodna, jer je bila zagušena.

Na kraju je Isus govorio o dobroj zemlji. To se odnosi na one koji čuju reč i prihvate je u svoje srce, shvatajući njeno pravo značenje. Šta se zatim dešava? Oni „donose plod“. Zbog svojih okolnosti, kao što su godine ili zdravlje, ne mogu svi učiniti isto — jedni donose 100 puta više ploda, drugi 60, a treći 30 puta više. „Oni koji čuju reč čistim i dobrim srcem i zadrže je i ustrajno  donose plod“ doživljavaju mnoge blagoslove dok služe Bogu (Luka 8:15).

To je sigurno posebno radovalo Isusove učenike koji su tražili objašnjenje njegovih učenja. Oni sada nisu imali samo površno razumevanje njegovih poređenja. Isus je želeo da oni to dobro razumeju tako da mogu poučiti druge. „Zar se svetiljka donosi da se stavi pod korpu ili pod krevet?“, pitao je on. „Zar se ne donosi da se stavi na svećnjak?“ Zato je savetovao: „Ko ima uši da sluša, neka sluša“ (Marko 4:21-23).

Nakon što su čuli Isusovo objašnjenje poređenja o sejaču, učenici su želeli da saznaju više. „Objasni nam poređenje o kukolju na njivi“, rekli su oni (Matej 13:36).

Ovim pitanjem su pokazali da imaju drugačiji stav od okupljenog naroda. Očigledno su drugi slušali poređenja, ali nisu želeli da shvate njihovo značenje i primenu. Oni nisu hteli da zalaze dublje, za razliku od Isusovih učenika, koji se nisu zadržavali samo na površini, već su želeli da dobro razumeju pojedinosti poređenja. Zato je Isus svojim učenicima rekao:

„Pazite na ovo što slušate! Kakvom merom merite, takvom će vam se meriti, i još će vam se dodati“ (Marko 4:24). Učenici su obratili pomnu pažnju na Isusove reči. Oni su iskreno i u velikoj meri pokazivali zanimanje za ono što on govori i zbog toga su bili obilno blagoslovljeni poukom i prosvetljenjem. Zato im je Isus objasnio poređenje o pšenici i kukolju:

„Sejač dobrog semena je Sin čovečji, njiva je svet, dobro seme su sinovi kraljevstva, kukolj su sinovi Zloga, a neprijatelj koji ga je posejao jeste Đavo. Žetva je svršetak ovog poretka, a žeteoci su anđeli“ (Matej 13:37-39).

Nakon što je objasnio svaki deo poređenja, Isus je govorio o ishodu. On je rekao da će žeteoci, to jest anđeli, na kraju poretka odvojiti lažne hrišćane, koji su poput kukolja, od ’sinova kraljevstva‘. Pravednici će biti sakupljeni i zasjaće „u kraljevstvu svog Oca“. A šta će biti sa ’sinovima Zloga‘? Oni će s pravom „plakati i škrgutati zubima“, jer će biti uništeni (Matej 13:41-43).

Isus je zatim svojim učenicima izneo još tri poređenja. Kao prvo, on je rekao: „S nebeskim kraljevstvom je kao s blagom sakrivenim u polju, koje je čovek  našao i sakrio. Zatim je sav radostan otišao i prodao što je imao i kupio to polje“ (Matej 13:44).

Zatim je nastavio: „S nebeskim kraljevstvom je kao s trgovcem koji putuje tražeći lepe bisere. Kad pronađe jedan skupoceni biser, ode i odmah proda sve što ima i kupi ga“ (Matej 13:45, 46).

Ovim poređenjima, Isus je istakao koliko je važno da čovek bude spreman da se žrtvuje za ono što je zaista vredno. Trgovac je odmah prodao ’sve što je imao‘ da bi došao do skupocenog bisera. Isusovi učenici su to mogli razumeti. Čovek koji je pronašao blago u polju „prodao [je] što je imao“ da bi ga kupio. U oba slučaja, trebalo je nešto dati da bi se zauzvrat dobilo nešto dragoceno. To se može uporediti sa žrtvama koje je neko spreman da učini da bi zadovoljio svoje duhovne potrebe (Matej 5:3). Neki od onih koji su slušali Isusova poređenja već su pokazali da su spremni da se mnogo žrtvuju kako bi zadovoljili svoje duhovne potrebe i bili Isusovi sledbenici (Matej 4:19, 20; 19:27).

Na kraju je Isus uporedio nebesko Kraljevstvo s mrežom u koju se hvataju svakojake ribe (Matej 13:47). Dobre se odvajaju i stavljaju u posude, a loše se bacaju. Isus je rekao da će isto tako biti i na kraju ovog poretka — anđeli će odvojiti dobre ljude od zlih.

Isus se bavio duhovnim ribarenjem kada je svoje prve učenike pozvao da budu ’ribari ljudi‘ (Marko 1:17). Međutim, on je rekao da se ovo poređenje o mreži odnosi na budućnost, na ’svršetak ovog poretka‘ (Matej 13:49). Tako su apostoli i drugi učenici znali da će se neke zanimljive stvari odigrati tek u budućnosti.

Pošto se nisu zadovoljili samo onim što je Isus izneo okupljenom narodu, želeli su da saznaju više. Isus je pokazao da je bio spreman da ’nasamo svojim učenicima sve objašnjava‘ (Marko 4:34). On je bio „kao čovek, domaćin, koji iz svoje riznice iznosi novo i staro“ (Matej 13:52). Ovim poređenjima, Isus nije želeo da istakne svoje učiteljske veštine. Umesto toga, sa svojim učenicima je delio neprocenjivo blago duhovne istine. Zaista je bio učitelj bez premca!