Nakon što je izlečio paralizovanog čoveka, Isus je još neko vreme ostao na obali Galilejskog mora, u Kapernaumu. Ponovo ga je mnoštvo pratilo i on ih je poučavao. Tu je ugledao Mateja, koji se zvao i Levije, kako sedi na mestu gde se skupljao porez. Isus mu je uputio značajan poziv: „Pođi za mnom“ (Matej 9:9).

Poput Petra, Andrije, Jakova i Jovana, i Matej je izgleda već čuo za Isusovo propovedanje i dela koja je činio u ovom kraju. Kao i oni, i Matej se odmah odazvao. Kasnije je to u svom jevanđelju ovako opisao: „On [Matej] je na to ustao i pošao za njim [Isusom]“ (Matej 9:9). Tako je ostavio svoj posao i postao Isusov učenik.

Nešto kasnije, možda da bi pokazao koliko ceni taj Isusov poziv, u svom domu je priredio veliku gozbu. Pored Isusa i njegovih učenika, ko je još bio pozvan? Priličan broj Matejevih bivših saradnika, drugih poreznika. Oni su skupljali poreze za omražene rimske vlasti. Tu su spadali porezi od brodova koji su uplovljavali u luku, porezi od karavana koji su se kretali glavnim putevima, kao i carina na uvezenu robu. Kako je većina Judejaca gledala na poreznike? Mrzeli su ih, jer su poreznici često tražili više novca od propisanog. Na gozbi su bili i grešnici, oni koji su bili na lošem glasu zbog svog načina života (Luka 7:37-39).

Kada su nadmeni fariseji na gozbi videli Isusa okruženog takvim ljudima, pitali su njegove učenike: „Zašto vaš učitelj jede s poreznicima i grešnicima?“ (Matej 9:11). Isus ih je čuo, pa im je rekao: „Ne treba lekar zdravima, nego bolesnima. Idite, dakle, i naučite šta znači ovo: ’Milosrđe hoću, a ne žrtvu.‘ Jer nisam došao da pozovem pravednike, nego grešnike“ (Matej 9:12, 13; Osija 6:6). Fariseji nisu bili iskreni kada su ga oslovili sa „učitelju“. Međutim, i te kako su mogli mnogo toga da nauče od njega.

Po svemu sudeći, Matej je u svoj dom pozvao poreznike i grešnike kako bi mogli čuti Isusa i biti duhovno izlečeni, budući da su mnogi od njih već „pošli za njim“ (Marko 2:15). Isus je želeo da im pomogne da dođu u dobar odnos s Bogom. Za razliku od oholih fariseja, Isus nije mrzeo ovakve osobe. Podstaknut samilošću i milosrđem, on je lečio sve koji su bili duhovno bolesni.

To što im je pokazivao milosrđe ne znači da je umanjivao njihove grehe, već da je saosećao s njima, baš kao i u slučaju onih koje je fizički lečio. Prisetimo se kako je samilosno dodirnuo gubavca i rekao mu: „Hoću. Očisti se“ (Matej 8:3). Zar ne treba i mi da imamo isti samilostan stav prema onima kojima je potrebna neka pomoć, posebno u duhovnom pogledu?