Dok je zbog Praznika senica Isus još bio u Jerusalimu i iznosio važna učenja, neki Judejci koji su se tamo našli rekli su mu: „Mi smo Avrahamovo potomstvo i nikada nismo nikome robovali.“ Isus im je na to rekao: „Znam da ste Avrahamovo potomstvo, ali vi želite da me ubijete, jer moja reč ne nalazi odjeka među vama. Ja govorim ono što sam video kod svog Oca, a vi činite ono što ste čuli od svog oca“ (Jovan 8:33, 37, 38).

Ovim rečima, Isus im je jednostavno rekao da njegov Otac nije i njihov. Judejci nisu razumeli na šta je Isus mislio, pa su uporno tvrdili: „Naš je otac Avraham“ (Jovan 8:39; Isaija 41:8). Tačno je da su oni bili Avrahamovi potomci. Zato su mislili da imaju istu veru kao i on, za kog se kaže da je bio Božji prijatelj.

Međutim, Isus im je rekao nešto što ih je sigurno zapanjilo: „Ako ste Avrahamova deca, činite onda Avrahamova dela.“ Pravi sin oponaša svog oca. „A sada želite da ubijete mene“, nastavio je Isus, „čoveka koji vam je rekao istinu koju sam čuo od Boga. Avraham nije tako postupao.“ Zatim je rekao nešto što ih je još više zbunilo: „Vi činite dela svog oca“ (Jovan 8:39-41).

Judejci i dalje nisu shvatali na koga je Isus mislio. Tvrdili su da su zakoniti sinovi, govoreći: „Mi se nismo rodili iz bluda, mi imamo jednog Oca, Boga.“ Da li je Bog zaista bio njihov Otac? „Kad bi Bog bio vaš Otac“, rekao je Isus, „voleli biste mene, jer sam ja od Boga došao i sad sam ovde. Nisam došao sam od sebe, nego me je on poslao.“ Isus je potom postavio jedno pitanje i sam odgovorio na njega: „Zašto ne razumete ono što govorim? Zato što niste u stanju da slušate moju reč“ (Jovan 8:41-43).

Isus je želeo da im pokaže šta će se desiti onima koji ga odbace. Otvoreno im je rekao: „Vaš je otac Đavo i želite da postupate po željama svog oca.“ A zatim je dodao: „On je bio ubica ljudi od kada se pobunio i nije ostao postojan u istini.“ Na kraju je zaključio: „Ko je od Boga, sluša šta Bog govori. Zato vi ne slušate, jer niste od Boga“ (Jovan 8:44, 47).

Ta osuda je razbesnela Judejce i zato su rekli: „Zar nismo u pravu kad kažemo da si Samarićanin i da je demon u tebi?“ Time što su za Isusa rekli da je „Samarićanin“, pokazali su koliko ga preziru. Ali on je to zanemario i odgovorio: „Nije demon u meni, nego iskazujem čast svom Ocu, a vi me obeščašćujete.“ Zatim je obećao: „Ako se neko drži moje reči, nikada neće videti smrt.“ Iz toga se vidi u kakvom su opasnom položaju bili njegovi protivnici. Isus nije mislio da apostoli i drugi njegovi sledbenici nikada neće doslovno umreti. Govorio je o tome da oni neće videti večno uništenje, to jest „drugu smrt“, posle koje nema nade u uskrsenje (Jovan 8:48-51; Otkrivenje 21:8).

Ali Judejci su njegove reči doslovno shvatili, pa su rekli: „Sada znamo da je demon u tebi. Avraham je umro, a i proroci, a ti kažeš: ’Ako se neko drži moje reči, nikada neće okusiti smrt.‘ Zar si ti veći od našeg oca Avrahama, koji je umro? [...] Za koga se ti izdaješ?“ (Jovan 8:52, 53).

Očigledno je Isus pokušao da im ukaže na to da je on Mesija. Ali nije im direktno odgovorio na pitanje, već je rekao: „Ako ja slavim samog sebe, moja slava nije ništa. Mene proslavlja moj Otac, za koga vi kažete da je vaš Bog, ali ga ne poznajete. A ja ga poznajem. Kad bih rekao da ga ne poznajem, bio bih lažov kao i vi“ (Jovan 8:54, 55).

 Isus se zatim osvrnuo na primer njihovog vernog praoca: „Vaš otac Avraham veoma se radovao u nadi da će videti moj dan. Video ga je i obradovao se.“ Avraham je verovao Božjim obećanjima i unapred se radovao dolasku Mesije. „Nemaš još ni pedeset godina, a video si Avrahama?“, upitali su Judejci u neverici. Isus im je uzvratio: „Zaista, zaista, kažem vam, pre nego što se Avraham rodio, ja sam postojao.“ On je govorio o vremenu kada je živeo na nebu kao moćno duhovno biće, pre nego što je došao na zemlju kao čovek (Jovan 8:56-58).

Kada je Isus rekao da je živeo pre Avrahama, Judejci su se toliko razbesneli da su hteli da ga kamenuju. Ali on je otišao i nisu ga povredili.