Dok je Isus još bio u blizini Jerusalima, mnogi Judejci su mu prilazili. Neki su želeli da uče od njega, a drugi da ga iskušaju. Jedan od njih je bio vrstan poznavalac Zakona. On je upitao Isusa: „Učitelju, šta treba da radim da bih nasledio večni život?“ (Luka 10:25).

Isus je razumeo da taj čovek nije samo želeo odgovor na svoje pitanje. Možda je hteo da navede Isusa da kaže nešto što će uvrediti Judejce. Bilo kako bilo, Isus je shvatio da je ovaj čovek već imao unapred formiran stav. Zato je mudro rekao nešto što mu je omogućilo uvid u to šta taj čovek misli.

Upitao ga je: „Šta je napisano u Zakonu? Šta tamo čitaš?“ Ovaj čovek je proučavao Božji Zakon i zato je odgovorio na temelju njega. Citirao je reči iz Ponovljenih zakona 6:5 i Levitske 19:18: „’Voli Jehovu, svog Boga, svim svojim srcem i svom svojom dušom i svom svojom snagom i svim svojim umom‘, i ’svog bližnjeg kao samog sebe‘“ (Luka 10:26, 27). Da li je to bio odgovor na njegovo pitanje?

Isus mu je rekao: „Tačno si odgovorio. ’Čini to i dobićeš život.‘“ Da li se time završio njihov razgovor? Taj čovek nije želeo samo da čuje odgovor. Želeo je da se „pokaže pravednim“, da dobije potvrdu da su njegovi stavovi ispravni i da opravda način na koji se ophodio s drugima. Zato je upitao: „A ko je moj bližnji?“ (Luka 10:28, 29). To naizgled obično pitanje imalo je mnogo dublje značenje. Zbog čega?

Judejci su verovali da su njihovi bližnji samo oni koji se drže judejske tradicije, i možda je delovalo da Levitska 19:18 to potvrđuje. Štaviše, Judejci su smatrali da druženjem s ljudima iz drugih naroda čak krše Zakon (Dela apostolska 10:28). Zato su ovaj čovek i možda neki Isusovi učenici mislili da su pravedni kada se dobro ophode prema svojim sunarodnicima. Međutim, smatrali su da prema drugima ne moraju da budu takvi, jer oni nisu bili njihovi bližnji.

Kako je Isus ispravio ovakvo gledište, ne uvredivši ovog čoveka i druge Judejce? On je ispričao sledeću priču: „Jedan čovek je silazio iz Jerusalima u Jerihon i pao u ruke razbojnicima, koji su ga svukli i pretukli i otišli ostavivši ga polumrtvog.“ Zatim je nastavio: „Tim putem je slučajno silazio jedan sveštenik, ali kad ga je video prešao je na drugu stranu. Isto tako i Levit, kad ga je video prolazeći tuda, prešao je na drugu stranu. A i jedan Samarićanin je prolazeći tim putem došao do njega, i kad ga je video, sažalio se“ (Luka 10:30-33).

Čovek kom je Isus ispričao ovu priču bez sumnje je znao da su mnogi sveštenici i Leviti, koji su pomagali u hramu, živeli u Jerihonu. Po povratku iz hrama, morali su da pređu put od oko 20 kilometara. Taj put je bio opasan, jer su ih pljačkaši mogli presresti i napasti. Ako bi Levit ili sveštenik naišli na Judejca u nevolji, zar mu ne bi pomogli? Isus je u svojoj priči rekao da to nisu učinili oni, već jedan Samarićanin, čovek iz naroda kog su Judejci prezirali (Jovan 8:48).

Kako je Samarićanin pomogao povređenom Judejcu? Isus je ispričao: „On mu je prišao i previo mu rane, zalivši ih uljem i vinom. Zatim ga je stavio na svoju životinju i doveo ga u gostionicu i pobrinuo se za njega. Sutradan je izvadio dva denara, dao ih gostioničaru i rekao: ’Pobrini se za njega, i ako potrošiš više od ovoga, platiću ti kad se vratim‘“ (Luka 10:34, 35).

 Nakon što je ispričao priču, Veliki učitelj, Isus, postavio je čoveku zanimljivo pitanje: „Šta misliš, koji je od ove trojice bio bližnji čoveku koji je pao u ruke razbojnicima?“ Možda je čoveku bilo neprijatno da otvoreno kaže da je to bio Samarićanin, pa je odgovorio: „Onaj koji mu je iskazao milosrđe.“ Isus je zatim jasno podvukao koja je pouka njegove priče, rekavši: „Idi pa i ti čini tako“ (Luka 10:36, 37).

Zaista izvanredan način poučavanja! Da je Isus samo rekao tom čoveku da su i ljudi iz drugih naroda njegovi bližnji, da li bi se on i drugi Judejci složili s tim? Verovatno ne bi. Međutim, time što je ispričao ovu jednostavnu priču, s pojedinostima koje su bile poznate njegovim slušaocima, odgovor na pitanje „A ko je moj bližnji?“ postao je više nego očigledan. Pravi bližnji je onaj ko pokazuje ljubav i dobrotu, kao što to Biblija i zapoveda.