Dok je još bio s apostolima u gornjoj sobi, Isus ih je ohrabrio: „Neka se vaše srce ne uznemiruje. Iskazujte veru u Boga, i u mene iskazujte veru“ (Jovan 13:36; 14:1).

Isus im je objasnio zašto nije trebalo da se uznemiravaju zbog njegovog odlaska: „U kući mog Oca ima mnogo stanova [...] Kad odem i pripremim vam mesto, ponovo ću doći i primiću vas u svoj dom, da i vi budete tamo gde sam ja.“ Apostoli nisu razumeli da je on govorio o odlasku na nebo. Zato je Toma rekao: „Gospode, ne znamo kuda ideš. Kako bismo znali put?“ (Jovan 14:2-5).

„Ja sam put i istina i život“, odgovorio je Isus. Samo onaj ko prihvati njegova učenja i nastoji da živi poput njega, može biti na nebu, u kući njegovog Oca. O tome je rekao: „Niko ne dolazi k Ocu osim preko mene“ (Jovan 14:6).

Filip je sve to pažljivo slušao, pa je zamolio Isusa: „Gospode, pokaži nam Oca i to nam je dovoljno.“ Izgleda da je želeo da vidi neki prikaz Božje slave, kao što su to videli Mojsije, Ilija i Isaija. Međutim, apostoli su imali nešto bolje od takvih vizija. Isus je o tome rekao: „Već sam toliko vremena s vama, a ti me, Filipe, još nisi upoznao? Ko je video mene, video je i Oca.“ Isus je savršeno odražavao Očevu ličnost. Zbog toga su, posmatrajući Isusa i živeći u njegovoj blizini, apostoli mogli videti kakav je njegov Otac. Naravno, Otac je veći od Isusa, što se vidi iz onoga što je Isus rekao: „Ono što vam ja govorim ne govorim sam od sebe“ (Jovan 14:8-10). Apostoli su mogli da vide da je Isus svu čast za svoja učenja pripisivao svom Ocu.

 Takođe su videli čudesna dela koja je Isus činio i slušali ga dok je objavljivao dobru vest o Božjem Kraljevstvu. A sada im je rekao: „Ko iskazuje veru u mene, činiće dela kakva i ja činim. Činiće i veća dela od ovih“ (Jovan 14:12). Isus nije rekao da će oni činiti veća čuda od njegovih. Međutim, oni će svoju službu obavljati mnogo duže, na mnogo većem području i doći će do mnogo većeg broja ljudi.

Pa ipak, nakon Isusovog odlaska, neće biti prepušteni sami sebi, jer im je on obećao: „Ako nešto zamolite u moje ime, učiniću to.“ Još je rekao: „Ja ću zamoliti Oca i on će vam dati drugog pomoćnika da bude s vama zauvek, a to je duh istine“ (Jovan 14:14, 16, 17). Dakle, zasigurao im je da će primiti sveti duh. To će se desiti na Pedesetnicu.

„Još malo“, rekao je, „i svet me više neće videti, ali vi ćete me videti, jer ja živim, a i vi ćete živeti“ (Jovan 14:19). Dakle, Isus će se nakon uskrsenja pojaviti pred svojim učenicima u fizičkom telu, a kasnije će ih uskrsnuti kako bi bili s njim na nebu kao duhovna stvorenja.

Nakon toga je Isus izneo jednostavnu činjenicu: „Ko ima moje zapovesti i drži ih se, taj me voli. A ko voli mene, njega će voleti moj Otac, i ja ću ga voleti i objaviću mu se.“ Na to je Juda, kojeg su zvali i Tadija, upitao: „Gospode, kako to da nameravaš da se objaviš nama, a ne svetu?“ Isus mu je odgovorio: „Ako me neko voli, držaće se moje reči, i moj Otac će ga voleti [...] Ko me ne voli, ne drži se moje reči“ (Jovan 14:21-24). Za razliku od njegovih sledbenika, svet u Isusu neće prepoznati put, istinu i život.

Isus neće još dugo biti s njima. Kako će njegovi učenici upamtiti sve čemu ih je poučavao? On je o tome rekao: „Pomoćnik, sveti duh, koga će Otac poslati u moje ime, on će vas poučiti svemu i podsetiće vas na sve što sam vam govorio.“ Apostoli su videli da sveti duh može činiti moćna dela, zato ih je to obećanje utešilo. Još je dodao: „Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam [...] Neka se vaše srce ne uznemiruje i neka se ne boji“ (Jovan 14:26, 27). Dakle, učenici nisu imali razloga da se plaše — od Isusovog Oca će dobiti smernice i zaštitu.

Uskoro će se uveriti u to. Isus im je rekao: „Dolazi vladar sveta. On nema vlasti nada mnom“ (Jovan 14:30). Đavo je već bio ušao u Judu i počeo da utiče na njegova dela. Ali Isus nije imao slabosti koje je Satana mogao da iskoristi i navede ga da okrene leđa Bogu. Takođe, Satana neće moći da spreči Isusovo uskrsenje. Zbog čega? Isus je pružio odgovor: „Ja činim onako kako mi je Otac zapovedio.“ Bio je siguran da će ga Otac uskrsnuti (Jovan 14:31).