1-3. U kojim okolnostima je Isus održao svoju propoved u proleće 31. n. e. i zašto su njegovi slušaoci bili zadivljeni?

 PROLEĆE je 31. n. e. Isus Hrist je u blizini Kapernauma, prometnog grada na severozapadnoj obali Galilejskog mora. Celu prethodnu noć proveo je u samoći moleći se na jednoj obližnjoj gori. Dok se zora budi, on poziva svoje učenike i od njih izabira dvanaestoricu koje naziva apostolima. U međuvremenu, veliko mnoštvo ljudi — među kojima su neki došli iz udaljenih mesta — sledi Isusa prema toj gori i okuplja se u njenom podnožju. Željno iščekuju da im se on obrati i izleči njihove bolesti. Isus ispunjava njihova očekivanja (Luka 6:12-19).

² On prilazi mnoštvu i leči sve bolesne. Kada na kraju više niko ne pati od neke ozbiljne bolesti, on seda i počinje da ih poučava. a Reči koje je izgovorio tog svežeg prolećnog jutra sigurno su iznenadile njegove slušaoce. Na kraju krajeva, nikada nisu čuli da neko pruža takve pouke. On se ne poziva na usmena predanja niti na uvažene jevrejske rabine kako bi njegova učenja u očima drugih delovala važnije. Umesto toga, on često citira nadahnuto Pismo. Njegova poruka je jasna i izražavanje jednostavno, a značenje razumljivo. Kada je završio svoj govor, narod je zadivljen. A ima i razloga. Upravo su čuli najmudrijeg čoveka koji je ikada živeo! (Matej 7:28, 29).

³ Ta propoved, kao i mnogo toga što je Isus rekao i činio,  zabeleženo je u Božjoj Reči. Dobro je da duboko istražujemo šta ti nadahnuti spisi govore o Isusu, jer su u njemu „sakrivena sva blaga mudrosti“ (Kološanima 2:3). Odakle njemu takva mudrost, to jest sposobnost da znanje i razumevanje praktično primeni? Kako je pokazivao mudrost i kako mi možemo oponašati njegov primer?

4. Koje su pitanje postavili Isusovi slušaoci iz Nazareta i zašto?

⁴ Tokom jednog svog propovedničkog putovanja, Isus je posetio Nazaret, grad u kom je odrastao, i počeo da poučava narod u tamošnjoj sinagogi. Mnogi od njegovih slušalaca bili su zadivljeni i čudili su se: „Odakle ovom čoveku ta mudrost?“ Oni su znali njegovu porodicu — njegove roditelje i braću i sestre — i znali su da su siromašni (Matej 13:54-56; Marko 6:1-3). Takođe su sigurno znali i da taj rečiti tesar nije pohađao nijednu od uglednih rabinskih škola (Jovan 7:15). Zato se njihovo pitanje činilo logičnim.

5. Šta je Isus rekao da je izvor njegove mudrosti?

⁵ Mudrost koja je kod Isusa bila očigledna nije jednostavno plod njegovog savršenog uma. Kasnije, kada je tokom svoje službe poučavao narod u hramu, Isus je rekao da njegova mudrost potiče iz daleko uzvišenijeg izvora. „Ono čemu poučavam ljude ne potiče od mene“, rekao je, „nego od onoga koji me je poslao“ (Jovan 7:16). Da, Otac, koji je poslao svog Sina, bio je pravi izvor Isusove mudrosti (Jovan 12:49). Međutim, kako je Isus dobio tu mudrost od Jehove?

6, 7. Na koje je načine Isus dobio mudrost od svog Oca?

⁶ Jehovin sveti duh je delovao na Isusovo srce i um. Isaija je o Isusu kao obećanom Mesiji prorekao: „On će biti pun Jehovinog duha, duha mudrosti i razboritosti, duha  saveta i sile, duha znanja i strahopoštovanja prema Jehovi“ (Isaija 11:2). Budući da je bio pun Jehovinog duha koji je uticao na njegov način razmišljanja i vodio ga pri donošenju odluka, da li je ikakvo čudo što su njegove reči i dela odražavali najuzvišeniju mudrost?

⁷ Isus je crpio mudrost od svog Oca na još jedan bitan način. Kao što smo videli u 2. poglavlju, Isus je tokom svog predljudskog postojanja, koje se protezalo nebrojeno mnogo godina, imao priliku da upija Očeve misli. Ne možemo ni zamisliti koliko je duboka ta mudrost koju je Sin sticao dok je bio sa Ocem, radeći kao njegov „vešt graditelj“ u stvaranju svega živog i neživog. Zato je Sin s pravom predstavljen kao personifikovana mudrost (Poslovice 8:22-31; Kološanima 1:15, 16). Tokom svoje službe na zemlji, Isus se oslanjao na mudrost koju je sticao dok je bio s Ocem na nebu b (Jovan 8:26, 28, 38). Zato nas ne iznenađuje veliko znanje i duboko razumevanje koje se ogledalo u njegovim rečima, kao ni dobro prosuđivanje u svemu što je radio.

8. Kako kao Isusovi sledbenici možemo steći mudrost?

⁸ Kao Isusovi sledbenici, i mi treba da tražimo mudrost od Jehove (Poslovice 2:6). Naravno, Jehova nam ne daje mudrost nekim čudom. On to čini tako što uslišava naše iskrene molitve za mudrost kako bismo se izborili sa životnim izazovima (Jakovljeva 1:5). Da bismo stekli takvu mudrost, potrebno je da uložimo veliki trud. Treba da je tražimo ’kao skriveno blago‘ (Poslovice 2:1-6). Da, treba duboko da kopamo po Božjoj Reči u kojoj se nalazi njegova mudrost i da uskladimo svoj život s onim što učimo. Primer Jehovinog Sina je od velike pomoći u  sticanju mudrosti. Da bismo videli kako ga možemo oponašati, osmotrimo nekoliko područja na kojima je Isus pokazivao mudrost.

9. Zbog čega Isusova učenja odražavaju veliku mudrost?

⁹ Oko Isusa su se okupljala mnoštva samo da bi ga čuli (Marko 6:31-34; Luka 5:1-3). Nije ni čudo, jer su iz njegovih usta izlazile samo reči velike mudrosti! Njegova učenja su odražavala veliko poznavanje Božje Reči i neuporedivu sposobnost da pronikne u srž stvari. Njegova učenja se svuda rado prihvataju, i njihova je praktična vrednost neprolazna. Pogledaj samo neke primere mudrosti u rečima ’Divnog Savetnika‘, Isusa (Isaija 9:6).

10. Koje nas vrline Isus podstiče da razvijamo i zašto?

¹⁰ Propoved na gori, o kojoj je bilo reči u uvodu ovog poglavlja, predstavlja najveću zbirku direktno navedenih Isusovih pouka, bez dodatnih komentara očevidaca i pisaca izveštaja. U toj propovedi, Isus nas ne opominje samo na to da pazimo na svoj govor i ponašanje. On ide mnogo dublje. Pošto zna da reči i postupci potiču od onog o čemu razmišljamo i šta osećamo, Isus nas hrabri da u mislima i srcu razvijamo  vrline kao što su krotost, težnja za pravednošću, želja da budemo milosrdni i miroljubivi i ljubav prema drugima (Matej 5:5-9, 43-48). Dok razvijamo takve vrline, naš govor i ponašanje neće samo biti ugodni Jehovi već će se i povoljno odraziti na naše međuljudske odnose (Matej 5:16).

11. Kako Isus ukazuje na suštinu problema kada upozorava na greh?

¹¹ Kada upozorava na greh, Isus se dotiče same suštine problema. On kaže ne samo da treba da izbegavamo nasilje već nas opominje i da ne dopustimo da ljutnja tinja u našem srcu (Matej 5:21, 22; 1. Jovanova 3:15). Takođe, ne samo što zabranjuje preljubu već i upozorava na opasnost razvijanja požude koja nastaje u srcu i vodi do takvog neverstva. On nas opominje da ne dopustimo svojim očima da gledaju nešto što bi u nama rasplamsalo neprikladne želje i požudu (Matej 5:27-30). Isus ukazuje na uzroke problema, a ne samo na simptome. On govori o stavovima i željama koji vode do greha (Psalam 7:14).

12. Kako oni koji slede Isusa gledaju na njegove savete i zašto?

¹² Isusove reči su zaista oličenje mudrosti! Nije nikakvo čudo što je ’narod bio zadivljen njegovim načinom poučavanja‘ (Matej 7:28). Mi kao njegovi sledbenici prihvatamo njegove mudre savete kao merilo za život. Trudimo se da razvijamo dobre osobine koje je on preporučio, kao što su milosrđe, miroljubivost i ljubav, jer znamo da time postavljamo temelj za pobožno ponašanje. Naprežemo se da iz srca iskorenimo štetna osećanja i želje kao što su ogorčenost i požuda, jer znamo da kad to činimo manji je rizik da ćemo upasti u greh (Jakovljeva 1:14, 15).

13, 14. Po čemu se vidi da je Isus koristio dobro prosuđivanje prilikom izbora svog životnog puta?

¹³ Isus je pokazao da je mudar ne samo u rečima već i  u postupcima. Celokupan njegov život, njegove odluke, stav prema sebi i ophođenje s drugima odražavali su mudrost na mnoge predivne načine. Osmotri neke primere koji pokazuju da je Isus bio vođen ’mudrošću i sposobnošću prosuđivanja‘ (Poslovice 3:21).

¹⁴ Mudrost obuhvata i dobro prosuđivanje. Isus je koristio dobro prosuđivanje u izboru svog životnog puta. Možeš li zamisliti kakav je život on mogao voditi — kakvu je kuću mogao sagraditi, kakav je uspeh na poslovnom području mogao postići ili kakvu je svetsku slavu mogao steći? Isus je znao da je život posvećen takvim težnjama isprazan i da je sve to „trčanje za vetrom“ (Propovednik 4:4; 5:10). Takav život je ludost, suprotnost mudrosti. Isus je izabrao jednostavan život. Nije bio zainteresovan za gomilanje novca i materijalnih stvari (Matej 8:20). U skladu s onim šta je naučavao, on je svoje oko usredsredio samo na jedno — vršenje Božje volje (Matej 6:22). Svoje vreme i snagu mudro je trošio zalažući se za Kraljevstvo, što je mnogo važnije i vrednije od materijalnih stvari (Matej 6:19-21). Tako je ostavio primer vredan oponašanja.

15. Kako Isusovi sledbenici mogu pokazati da imaju oko koje je usmereno samo na Božje Kraljevstvo i zašto je to mudro?

¹⁵ Isusovi sledbenici danas uviđaju koliko je mudro imati oko koje je usmereno samo na Božje Kraljevstvo. Time izbegavaju opterećenje u vidu bespotrebnih dugova i svetskih težnji koje oduzimaju mnogo pažnje i energije (1. Timoteju 6:9, 10). Mnogi su pojednostavili svoj život da bi više vremena provodili u službi, možda čak služili kao punovremeni objavitelji Kraljevstva. Ne postoji mudriji životni put, jer stavljanje Kraljevstva na mesto koje mu pripada dovodi do najveće sreće i zadovoljstva (Matej 6:33).

16, 17 (a) Na koje je načine Isus pokazao da je bio skroman i realan u onome što je očekivao od sebe? (b) Kako mi možemo pokazati da smo skromni i realni u onome što očekujemo od sebe?

 ¹⁶ Biblija povezuje mudrost sa skromnošću, to jest svesnošću svojih ograničenja (Poslovice 11:2). Isus je bio skroman i realan u onome što je očekivao od sebe. Znao je da neće preobratiti svakoga ko čuje njegovu poruku (Matej 10:32-39). Takođe je znao da neće lično stići do svih ljudi. Zato je stvaranje učenika mudro poverio svojim sledbenicima (Matej 28:18-20). Skromno je priznao da će oni ’činiti i veća dela‘ od njegovih, jer će doći do mnogo više ljudi, propovedaće na mnogo većem području i mnogo duže vreme (Jovan 14:12). Takođe je bio svestan da je i njemu ponekad potrebna pomoć. Prihvatio je pomoć anđelâ koji su došli da mu posluže u pustinji i anđela koji je došao da ga ojača u Getsimaniji. Kada mu je bilo najteže, vapio je za pomoć (Matej 4:11; Luka 22:43; Jevrejima 5:7).

¹⁷ I mi treba da budemo skromni i realni u onom što očekujemo od sebe. Sigurno želimo da se celom dušom i svom snagom naprežemo u propovedanju i stvaranju učenika (Luka 13:24; Kološanima 3:23). U isto vreme, treba da zadržimo na umu da nas Jehova ne upoređuje s drugima, pa ne treba ni mi to da činimo (Galatima 6:4). Mudrost će nam pomoći da postavimo realne ciljeve u skladu s našim sposobnostima i okolnostima. Pored toga, mudrost će pomoći onima koji su na odgovornim mestima da priznaju da i oni imaju ograničenja i da i njima s vremena na vreme treba pomoć i podrška. Skromnost će im pomoći da rado prihvate pomoć, uviđajući da Jehova može upotrebiti nekog suvernika da im ’pruži veliku utehu‘ (Kološanima 4:11).

18, 19. (a) Kako je Isus pokazao da je bio razuman i ohrabrujuć u ophođenju sa svojim učenicima? (b) Zašto imamo dobre razloge da budemo ohrabrujući i razumni u odnosu s drugima i kako to možemo postići?

 ¹⁸ „Mudrost odozgo je [...] razumna“, navodi se u Jakovljevoj poslanici 3:17. Isus je bio razuman i ohrabrujuć u ophođenju sa svojim učenicima. Iako je dobro znao njihove mane, ipak je kod njih video i dobre strane (Jovan 1:47). Znao je da će ga napustiti one noći kad bude uhapšen, ali nije sumnjao u njihovu vernost (Matej 26:31-35; Luka 22:28-30). Petar je tri puta porekao čak i da poznaje Isusa. Pa ipak, Isus se molio za Petra i izrazio je poverenje u njegovu vernost (Luka 22:31-34). Poslednje noći svog života na zemlji, Isus se u molitvi svom Ocu nije koncentrisao na greške svojih učenika. Umesto toga, pomenuo je šta su dobro učinili do te večeri, rekavši: „Bili su poslušni tvojoj reči“ (Jovan 17:6). Uprkos njihovim nedostacima, on im je poverio propovedanje o Kraljevstvu i stvaranje učenika (Matej 28:19, 20). Vera u njih i poverenje koje im je ukazao, nesumnjivo su ih ojačali da izvršavaju zadatak koji im je on dodelio.

¹⁹ Isusovi sledbenici imaju dobar razlog da oponašaju njegov primer. Ako je savršeni Božji Sin bio strpljiv u ophođenju sa svojim nesavršenim učenicima, koliko više mi kao grešni ljudi moramo biti razumni u odnosu s drugima! (Filipljanima 4:5). Umesto da se koncentrišemo na greške naših suvernika, bolje je da zapažamo njihove vrline. Mudro je da imamo na umu da ih je Jehova privukao k sebi (Jovan 6:44). Sigurno je u njima video nešto dobro, a tako treba i mi da gledamo. Takav duh će nam pomoći ne samo da ’pređemo preko uvrede‘ već i da pronađemo nešto za šta ih možemo pohvaliti (Poslovice 19:11). Kada pokazujemo poverenje  u našu hrišćansku braću i sestre, mi im pomažemo da daju sve od sebe u službi Jehovi i da uživaju u tome (1. Solunjanima 5:11).

20. Šta treba da činimo s riznicom mudrosti koja se nalazi u Jevanđeljima i zašto?

²⁰ Jevanđelja, koja govore o Isusovom životu i njegovoj službi, zaista su prava riznica mudrosti. Šta treba da radimo s tim neprocenjivim darom? U zaključku Propovedi na gori, Isus je podstakao svoje slušaoce ne samo da slušaju njegove mudre izjave već i da ih izvršavaju, to jest žive u skladu s njima (Matej 7:24-27). Ako svoje razmišljanje, motive i postupke oblikujemo prema Isusovim mudrim izjavama i delima, onda ćemo već sada voditi najbolji mogući život i ostaćemo na putu u večni život (Matej 7:13, 14). Sigurno ne postoji bolji i mudriji put za nas!