1-3. Kakva opasnost je pretila Isusu i kako je on reagovao?

 JEDNA grupa ljudi traži Isusa da bi ga uhapsila. Naoružani su mačevima i palicama, a s njima su i vojnici, tako da sačinjavaju veliko mnoštvo. Rešeni da nanesu zlo, kreću se po mračnim ulicama Jerusalima i preko doline Kedron prema Maslinskoj gori. Mesec je pun, a oni ipak nose baklje i svetiljke. Da li žele da osvetle put jer se mesec sakrio iza oblaka? Ili očekuju da se čovek koga progone skriva u dubokoj tami? Jedno je sigurno: svako ko očekuje da se Isus skriva zna jako malo o njemu.

² Isus je svestan opasnosti koja mu preti. Pa ipak, ne beži već spremno čeka. Predvođena Judom, nekadašnjim pouzdanim Isusovim prijateljem, pomenuta grupa ljudi se približava. Juda licemernim pozdravom i poljupcem na sraman način izdaje svog bivšeg učitelja Isusa. Pa ipak, Isus ostaje pribran. Zatim prilazi ljudima. „Koga tražite?“, pita ih. „Isusa Nazarećanina“, odgovaraju oni.

³ Većina ljudi bi se uplašila tako naoružane grupe. Možda su oni to i očekivali od čoveka koji je stajao pred njima. Ali Isus se ne skriva, ne beži, ne pribegava lažima. Umesto toga, on jednostavno kaže: „To sam ja.“ On je tako staložen i tako hrabar da su ljudi zapanjeni. Zato su ustuknuli i pali na zemlju (Jovan 18:1-6; Matej 26:45-50; Marko 14:41-46).

4-6. (a) Kako je opisan Božji Sin i zašto? (b) Na koja tri područja je Isus pokazao hrabrost?

⁴ Kako je Isus uspeo da ostane smiren i staložen pred tako velikom opasnošću? Najkraće rečeno, zahvaljujući hrabrosti. Malo je osobina kojima se ljudi toliko dive i  koje toliko očekuju od svog vođe. Nijedan čovek nije pokazao tako veliku hrabrost kao Isus. U prošlom poglavlju smo saznali koliko je Isus bio ponizan i krotak. S punim pravom je nazvan ’Jagnje‘ (Jovan 1:29). Međutim, zbog svoje hrabrosti, Isus je opisan i drugim rečima. Biblija za njega kaže: „Evo [...] Lav iz Judinog plemena“ (Otkrivenje 5:5).

⁵ Lav se uglavnom povezuje s hrabrošću. Da li si ikada stajao oči u oči s odraslim lavom? Najverovatnije je to bilo u nekom zoološkom vrtu gde si bio bezbedan jer je lav bio iza rešetaka kaveza. Pa ipak, to je verovatno bilo zastrašujuće. Dok si gledao u oči to veliko i snažno stvorenje i dok te je ono netremice motrilo, sigurno si pomislio da se lav ne plaši gotovo ničega. Biblija kaže da je „lav, najjači među zverima, koji ni pred kim ne uzmiče“ (Poslovice 30:30). Upravo je takva Hristova hrabrost.

⁶ Osmotrimo sada kako je Isus pokazao lavovsku hrabrost na tri područja: u zastupanju istine, u podupiranju pravde i suočavanju s protivljenjem. Takođe ćemo videti da svi — bez obzira na to da li smo po prirodi hrabri ili ne — možemo oponašati Isusa u pokazivanju hrabrosti.

7-9. (a) Šta se desilo kada je Isus imao 12 godina i zašto bi situacija u kojoj se našao mogla delovati zastrašujuće? (b) Kako je Isus pokazao da je hrabar kada je razgovarao s učiteljima u hramu?

⁷ U ovom svetu kojim vlada Satana, „otac laži“, često je potrebna hrabrost da bi se zastupala istina (Jovan 8:44; 14:30). Isus nije čekao da odraste da bi branio istinu. Jednom prilikom, kada je imao 12 godina izgubio se od roditelja posle proslave Pashe u Jerusalimu. Tri dana su ga Marija i Josif zabrinuto tražili. Na kraju su ga našli u hramu. Šta je tamo radio? ’Sedeo je među učiteljima, slušajući  ih i postavljajući im pitanja‘ (Luka 2:41-50). Dočaraj sebi u kakvom je okruženju sedeo taj mali dečak.

⁸ Istoričari kažu da su neke ugledne verske vođe po običaju ostajale u hramu posle praznika i poučavale druge u prostranom predvorju hrama. Ljudi bi posedali kod njihovih nogu da bi ih slušali i postavljali pitanja. Ti učitelji su bili učeni ljudi. Dobro su poznavali Mojsijev zakon, a takođe i mnogobrojne i komplikovane ljudske zakone i običaje kojih je s godinama bivalo sve više. Kako bi se ti osećao da sediš među njima? Uplašeno? To bi bilo sasvim prirodno. A još da imaš samo 12 godina? Mnogi mladi su stidljivi (Jeremija 1:6). Neki se svim silama trude da ne privlače pažnju nastavnika i učitelja u školi, plaše se da na bilo koji način budu prozvani, da se nađu u centru pažnje ili budu posramljeni i ismejani.

⁹ Međutim, vratimo se na Isusa. On je sedeo među tim učenim ljudima, odvažno im postavljajući pronicljiva pitanja. Čak je išao korak dalje. Biblijski izveštaj navodi: „Svi koji su ga slušali divili su se njegovoj oštroumnosti i njegovim odgovorima“ (Luka 2:47). Biblija ne kaže šta je tom prilikom rekao, ali možemo biti sigurni da nije ponavljao lažna učenja koja su bila tako omiljena među tim verskim učiteljima (1. Petrova 2:22). On je zastupao istinu iz Božje Reči i njegovi slušaoci su bili zadivljeni kako jedan dvanaestogodišnjak ume da se izražava tako mudro i odvažno.

10. Kako danas mladi hrišćani oponašaju Isusovu hrabrost?

¹⁰ Danas veoma mnogo mladih hrišćana idu Isusovim stopama. Istina, oni nisu savršeni kao što je to bio mali Isus. Međutim, oni oponašaju Isusa i ne čekaju da odrastu da bi zastupali istinu. U školi i u sredini gde žive oni taktično ljudima postavljaju pitanja, slušaju ih i s poštovanjem im prenose istinu (1. Petrova 3:15). Gledano u  celini, ti mladi su pomogli mnogim školskim drugovima, nastavnicima i drugima u svojoj okolini da krenu Hristovim stopama. Njihova hrabrost sigurno pričinjava radost Jehovi! Njegova Reč za takve mlade kaže da su poput kapi rose — osvežavajući, prijatni i mnogobrojni (Psalam 110:3).

11, 12. Kako je Isus kao odrastao čovek pokazao hrabrost u odbrani istine?

¹¹ Kao odrastao čovek, Isus je često hrabro branio istinu. U stvari, svoju službu započeo je jednim susretom koji za mnoge može izgledati zastrašujuće. Morao se sresti sa samim Satanom, najmoćnijim i najopasnijim Jehovinim neprijateljem, i to ne kao moćni arhanđeo, već kao čovek od krvi i mesa. Isus se suprotstavio Satani i njegovoj pogrešnoj primeni nadahnutog Pisma. Taj susret Isus je okončao neustrašivim rečima: „Odlazi, Satano!“ (Matej 4:2-11).

¹² Isus je na taj način postavio temelj za svoju službu, hrabro odbranivši Reč svog Oca od pokušaja da se ona izokrene i zloupotrebi. Religiozna prevara je tada bila nešto sasvim uobičajeno, kao što je to i danas. Isus je verskim vođama svog vremena rekao: „Obezvređujete Božju reč svojim predanjem koje prenosite drugima“ (Marko 7:13). Oni su uživali veliki ugled u očima naroda, ali ih je Isus neustrašivo osudio rekavši im da su slepe vođe i licemeri a (Matej 23:13, 16). Kako možemo u ovom pogledu oponašati Isusovu hrabrost?

13. Šta treba da imamo na umu dok oponašamo Isusa i koju mogućnost imamo?

¹³ Naravno, mi smo svesni da nemamo Isusovu sposobnost da čitamo srca, niti njegovu vlast da sudimo. Ali možemo  oponašati njegovu neustrašivost u odbrani istine. Primera radi, time što razotkrivamo religiozne neistine — laži koje se često naučavaju o Bogu, njegovoj nameri i Reči — mi širimo svetlost u ovom svetu koji je obavijen tamom Satanine propagande (Matej 5:14; Otkrivenje 12:9, 10). Na taj način pomažemo ljudima da se oslobode robovanja lažnim učenjima, koja njihovo srce ispunjavaju morbidnim strahom i truju njihov odnos s Bogom. Imamo zaista predivnu mogućnost da vidimo ispunjenje Isusovog obećanja: „Istina će vas osloboditi“ (Jovan 8:32).

14, 15. (a) Koji je jedan od načina na koje je Isus pokazao „šta je pravda“? (b) Na koje se predrasude Isus nije obazirao kada je razgovarao sa Samarićankom?

¹⁴ Biblijska proročanstva su prorekla da će Mesija pokazati narodima „šta je pravda“ (Matej 12:18; Isaija 42:1). Isus je s tim započeo dok je bio ovde na zemlji. Pokazujući veliku hrabrost, uvek je bio nepristran i pravedan prema ljudima. Na primer, iako su predrasude i netrpeljivost bile uobičajene u njegovom okruženju, on ih nije odobravao budući da nisu imale osnova u Pismu.

¹⁵ Kada je razgovarao s jednom Samarićankom kod bunara u Siharu, njegovi učenici su bili iznenađeni. Zašto?  U to vreme Jevreji su mrzeli Samarićane, i to je vuklo korene još iz daleke prošlosti (Jezdra 4:4). Pored toga, neki rabini su s prezirom gledali na žene. Rabinska pravila, koja su se kasnije pojavila i u pisanoj formi, bila su protiv toga da muškarci razgovaraju sa ženama, čak su i ukazivala na to da žene nisu dostojne da budu poučene Božjem Zakonu. Posebno su Samarićanke smatrane nečistima. Isus se nije obazirao na te predrasude i javno je razgovarao sa Samarićankom, iako je ona živela nemoralno, i čak joj otkrio da je on Mesija (Jovan 4:5-27).

16. Zašto je hrišćanima potrebna hrabrost da ne bi gajili predrasude?

¹⁶ Da li si se ikada našao u društvu onih koji gaje predrasude? Možda se prezrivo šale na račun pripadnika neke rase ili nacije, govore ponižavajuće o suprotnom polu ili omalovažavaju one koji imaju lošiji ekonomski i društveni položaj. Hristovi sledbenici ne podržavaju takva gledišta puna mržnje i trude se da iskorene svaki trag predrasuda u svom srcu (Dela apostolska 10:34). Stoga, svi treba da razvijamo hrabrost kako bismo u svakom pogledu bili nepristrani!

17. Šta je Isus uradio u hramu i zašto?

¹⁷ Hrabrost je takođe navela Isusa da se bori za duhovnu čistoću Božjeg naroda, kao i za čisto obožavanje Boga. Negde na početku svoje službe, Isus je kročio u dvorište hrama u Jerusalimu i bio je zgranut kada je video trgovce i menjače novca kako tamo posluju. S punim pravom se razgnevio i iz hrama izbacio te pohlepne ljude i njihovu robu (Jovan 2:13-17). Slično je postupio i pri kraju svoje službe (Marko 11:15-18). Iako je zbog toga stekao mnoge moćne neprijatelje, nije ustuknuo. Zašto? Još od detinjstva on je hram nazivao domom svog Oca i zaista je tako mislio (Luka 2:49). Prljanje čistog obožavanja Boga koje se vršilo u hramu bila je nepravda preko koje on nipošto  nije mogao preći. Revnost mu je ulivala hrabrost da uradi ono što je bilo potrebno.

18. Kako hrišćani danas mogu pokazati hrabrost kada je reč o čistoći skupštine?

¹⁸ Hristovim sledbenicima je takođe mnogo stalo do duhovne čistoće Božjeg naroda i čistog obožavanja Boga. Ukoliko vide da neki suvernik čini ozbiljan greh, oni ne zatvaraju oči pred tim. Oni hrabro preduzimaju inicijativu da porazgovaraju s tom osobom ili starešinama (1. Korinćanima 1:11). Oni će se pobrinuti da za to saznaju starešine, jer oni mogu pomoći onima koji su duhovno bolesni, a takođe i preduzeti sve što je potrebno da bi se sačuvala čistoća Jehovinog stada (Jakovljeva 5:14, 15).

19, 20. (a) Koje su nepravde bile raširene u Isusovo doba i s kojim se pritiskom Isus morao izboriti? (b) Zašto se Hristovi sledbenici ne mešaju u politiku i ne služe se nasiljem, i koja je jedna od nagrada za takav stav?

¹⁹ Međutim, treba li da zaključimo da se Isus borio protiv socijalne nepravde u svetu? On je nesumnjivo na svakom koraku nailazio na nepravdu. Njegova domovina je bila pod okupacijom strane sile. Rimljani su tlačili Jevreje svojom moćnom vojnom silom, nametali su im velike poreze i čak se mešali u njihove verske običaje. Zaista ne iznenađuje što je narod želeo da se Isus umeša u tadašnju politiku (Jovan 6:14, 15). Još jednom je došla do izražaja njegova hrabrost!

²⁰ Isus je objasnio narodu da njegovo Kraljevstvo nije deo ovog sveta. Ličnim primerom je poučavao svoje sledbenike da se ne mešaju u tadašnje političke sukobe i da se usredsrede na propovedanje dobre vesti o Božjem Kraljevstvu (Jovan 17:16; 18:36). Kada je grupa ljudi došla da ga uhapsi, pružio je jednu snažnu pouku o neutralnosti. Tom prilikom, Petar se odmah, bez razmišljanja, latio  mača i povredio jednog čoveka iz grupe. Lako je razumeti Petrov postupak. Ako bi pribegavanje sili ikada moglo da se opravda, onda bi to bilo te noći kada je napadnut Božji Sin koji je bio potpuno nevin. Pa ipak, Isus je tada postavio merilo za svoje sledbenike i ono važi i danas: „Vrati mač na njegovo mesto, jer svi koji se mača hvataju od mača će i poginuti“ (Matej 26:51-54). Da bi Hristovi sledbenici sačuvali taj miroljubivi stav, bila im je potrebna hrabrost kako tada, tako i danas. Zahvaljujući svojoj neutralnosti, Božji narod danas ima prošlost koja nije uprljana ratovima, holokaustima, pobunama i sličnim nasilnim sukobima. Upravo je dobar glas koji ih zbog toga prati jedna od nagrada za hrabrost.

21, 22. (a) Kakvu je pomoć Isus primio pre nego što se suočio sa svojom najtežom kušnjom? (b) Kako je Isus do kraja ostao hrabar?

²¹ Jehovin Sin je unapred znao da će se suočiti s velikim protivljenjem ovde na zemlji (Isaija 50:4-7). Tako je i bilo. On se suočio s mnogim pretnjama smrću, od kojih je jedna dovela do onoga što je opisano u uvodu ovog poglavlja. Kako je Isus sačuvao hrabrost u tako opasnim situacijama? Šta je radio pre nego što je pomenuta grupa ljudi došla da ga uhapsi? Žarko se molio Jehovi. A šta je Jehova učinio? Biblija kaže da je Isus bio uslišen (Jevrejima 5:7). Jehova je poslao jednog anđela s neba da ojača njegovog hrabrog Sina (Luka 22:42, 43).

²² Ubrzo nakon što je bio ojačan, Isus je rekao apostolima: „Ustanite, pođimo“ (Matej 26:46). Razmisli kakvom su hrabrošću protkane ove reči! „Pođimo“, rekao je on, znajući da će od ljudi koji dođu da ga uhapse zatražiti da poštede njegove prijatelje, da će ga svi njegovi prijatelji  napustiti i razbežati se i da će ostati sam u najvećoj kušnji u svom životu. Potpuno sam, suočio se s nezakonitim i nepravednim suđenjem, ismevanjem, mučenjem i strašnom smrću. U svemu tome ostao je hrabar.

23. Objasni zašto način na koji se Isus suočio s opasnošću i pretnjom smrću nije dokaz da je bio nepromišljen.

²³ Da li je Isus bio nepromišljen? Ne, nepromišljenost nema nikakve veze s pravom hrabrošću. Pored toga, Isus je učio svoje sledbenike da budu oprezni i da se mudro klone opasnosti kako bi nastavili da vrše Božju volju (Matej 4:12; 10:16). Međutim, Isus je u ovom slučaju znao da nema povlačenja. On je znao šta je Božja volja. Bio je odlučan  da ostane besprekoran, tako da je jedini pravac bio samo napred, pravo prema kušnji.

24. Zašto možemo biti sigurni da se možemo hrabro suočiti sa svakom kušnjom koja nas zadesi?

²⁴ Isusovi učenici su u mnogo slučajeva hrabro hodili stopama svog Učitelja. Mnogi su ostali nepokolebljivi uprkos ismevanju, progonstvu, hapšenju, zatvaranju, mučenju, pa čak i smrti. Odakle nesavršenim ljudima takva hrabrost? Ona ne potiče od njih samih. Poput Isusa, i njegovi sledbenici dobijaju pomoć od Boga (Filipljanima 4:13). Zato se nikada nemoj plašiti onoga što donosi sutra! Budi odlučan da ostaneš besprekoran i Jehova će ti dati potrebnu hrabrost! Crpi snagu iz primera našeg Vođe, Isusa, koji je rekao: „Budite hrabri, ja sam pobedio svet“ (Jovan 16:33).