1-3. (a) Koliku duševnu patnju Isus doživljava u getsimanskom vrtu i šta je njen uzrok? (b) Šta se može reći za Isusov primer istrajnosti i koja se pitanja javljaju?

 PRITISAK je ogroman. Nikada ranije Isus nije doživeo tako veliku duševnu teskobu. Ističu poslednji sati njegovog života na zemlji. Zajedno sa svojim apostolima, dolazi na dobro poznato mesto, u getsimanski vrt. Često se tamo sastajao s njima. Međutim, ove večeri potrebno mu je malo samoće. Zato ostavlja apostole i povlači se dublje u vrt, pada na kolena i počinje da se moli. Dok se usrdno moli, doživljava tako veliku duševnu patnju da mu je ’znoj postao kao kapi krvi koje su padale na zemlju‘ (Luka 22:39-44).

² Zašto je Isus toliko zabrinut? Tačno je da će uskoro biti izložen fizičkom maltretiranju, ali to nije razlog njegove teskobe. Muče ga mnogo važnija pitanja. Veoma je zabrinut kako će se njegovi postupci odraziti na ime njegovog Oca i zna da budućnost čovečanstva zavisi od njegove vernosti. On zna koliko je važno da istraje. Ako bi pokleknuo, naneo bi veliku sramotu Jehovinom imenu. Ali on nije pokleknuo. Kasnije tog dana, u trenucima pre nego što će izdahnuti, taj čovek, koji je za sva vremena pružio najbolji primer istrajnosti, pobedonosno je uzviknuo: „Dovršeno je!“ (Jovan 19:30).

³ Biblija nas podstiče da ’duboko razmišljamo o onome [Isusu] koji je podnosio ruganje‘ (Jevrejima 12:3). Stoga  se javljaju neka važna pitanja: Koje su neke od kušnji koje je Isus podneo? Šta mu je pomoglo da izdrži? Kako možemo slediti njegov primer? Međutim, pre nego što odgovorimo na ova pitanja, hajde prvo da vidimo šta je istrajnost.

4, 5. (a) Šta je „istrajnost“? (b) Kako bismo mogli na primeru objasniti da istrajnost nije samo podnošenje nevolje koja se ne može izbeći?

⁴ Svi s vremena na vreme trpimo „zbog raznih kušnji“ (1. Petrova 1:6). Da li činjenica da prolazimo kroz neku kušnju automatski znači i da smo istrajni? Ne znači. Grčka imenica za „istrajnost“ znači „ne popuštati, to jest izdržati nevolju“. U pogledu istrajnosti o kojoj su govorili pisci Biblije, jedan izučavalac kaže: „To je duh koji može sve podneti, i to ne samo mireći se sa situacijom, već gajeći blistavu nadu... To je osobina koja čoveka drži na nogama, s podignutom glavom uprkos problemima. To je vrlina koja i najtežu kušnju pretvara u trijumf jer iza bola vidi ostvarenje cilja.“

⁵ Stoga, istrajati ne znači samo izdržati nevolje koje se ne mogu izbeći. U biblijskom smislu istrajnost podrazumeva postojanost. To znači zadržati ispravan misaoni stav i vedar pogled na stvari uprkos kušnjama. Osmotri sledeći primer. Dva čoveka su u zatvoru u istim uslovima, ali iz potpuno drugačijih razloga. Jedan od njih je kriminalac, koji natmurenog lica i pun gorčine izdržava svoju kaznu. Drugi je pravi hrišćanin, koji je u zatvoru zbog svoje vernosti Bogu. On je postojan i ima pozitivan stav jer na svoju situaciju gleda kao na priliku da dokaže svoju veru. Za pomenutog kriminalca se ne može reći da je primer istrajnosti, dok se za ovog vernog hrišćanina zaista može reći da poseduje tu izuzetnu odliku (Jakovljeva 1:2-4).

6. Kako razvijamo istrajnost?

 ⁶ Istrajnost je neophodna osobina za spasenje (Matej 24:13). Međutim, mi nismo rođeni s tom važnom osobinom. Ona se mora razvijati. Kako? „Nevolja vodi do istrajnosti“, navodi se u Rimljanima 5:3. Da, ukoliko zaista želimo da razvijamo istrajnost, ne možemo bojažljivo izbegavati sve ono što može ispitati našu veru. Umesto toga, moramo se suočiti s kušnjama. Istrajnost se razvija kada se iz dana u dan suočavamo s malim i velikim kušnjama i savladavamo ih. Svaka kušnja koju prebrodimo jača nas za sledeću. Naravno, istrajnost ne zavisi od naše snage. Mi se ’oslanjamo na snagu koju daje Bog‘ (1. Petrova 4:11). Da bismo ostali postojani, Jehova nam je omogućio najbolju pomoć — primer svog Sina. Osmotrimo pobliže pod kakvim je uslovima Isus istrajao i pri tom ostao besprekoran.

7, 8. Šta je Isus podneo dok se njegov život na zemlji bližio kraju?

⁷ Dok se njegov život na zemlji bližio kraju, Isus je podneo mnoge surove okolnosti. Pored krajnje duševne patnje koju je podneo te poslednje noći, razmisli o razočaranju i poniženju koje je doživeo. Izdao ga je blizak saradnik, napustili su ga najbliži prijatelji, bio je podvrgnut nezakonitom suđenju tokom kog su ga članovi najvišeg verskog suda u zemlji ismevali, pljuvali i udarali pesnicama. On je sve to mirno podneo ne gubeći dostojanstvo i snagu (Matej 26:46-49, 56, 59-68).

⁸ Poslednjih sati svog života, Isus je podneo strahovito mučenje. Bio je bičevan, to jest podvrgnut surovom šibanju za koje se kaže da izaziva „duboke razderotine na koži i obilno krvarenje“. Bio je pribijen na stub, što je pogubljenje koje se opisuje kao „lagana smrt s najvećim mogućim  bolom i patnjom“. Zamisli bol koji je osećao dok su mu kroz ruke i noge zabijali velike klinove, pribijajući ga na stub (Jovan 19:1, 16-18). Zamisli taj jezivi bol koji ga je obuzimao dok su stub podizali, a težina njegovog tela visila na klinovima i izranjavana leđa doticala stub. Sve to je podneo noseći breme opisano u uvodu ovog poglavlja.

9. Šta znači uzeti svoj „mučenički stub“ i ići za Isusom?

⁹ Šta mi kao Hristovi sledbenici možda moramo pretrpeti? Isus je rekao: „Ako neko hoće da ide za mnom, neka [...] uzme svoj mučenički stub i neka ide za mnom“ (Matej 16:24). Izraz „mučenički stub“ na ovom mestu je upotrebljen u figurativnom smislu i predstavlja patnju, sramotu, pa čak i smrt. Ići za Isusom nije lako. Zbog toga što se pridržavamo hrišćanskih merila mi se razlikujemo od drugih. Svet nas mrzi zato što nismo deo njega (Jovan 15:18-20; 1. Petrova 4:4). Uprkos svemu tome, mi smo spremni da uzmemo svoj mučenički stub. Zaista, radije ćemo patiti, pa čak i umreti, nego se odreći svog Uzora, Isusa (2. Timoteju 3:12).

10-12. (a) Zašto je nesavršenost ljudi predstavljala ispit Isusove istrajnosti? (b) Koje su neke od iskušavajućih situacija u kojima je Isus istrajao?

¹⁰ Isus je tokom svoje službe doživljavao kušnje i zbog nesavršenosti ljudi. Priseti se da je bio „vešt graditelj“ kojeg je Jehova koristio u stvaranju zemlje i svega na njoj (Poslovice 8:22-31). Stoga, on je znao s kakvom je namerom Jehova stvorio ljude. Trebalo je da ljudi odražavaju Božje osobine i da uživaju u životu u savršenom zdravlju (Postanak 1:26-28). Kada je bio na zemlji, Isus je iz jedne potpuno drugačije perspektive video tragične posledice greha — bio je čovek i imao je ljudska osećanja. Koliko mu je samo bilo teško kada je iz prve ruke video koliko su ljudi zastranili od savršenstva koje su imali Adam i Eva!  To je za njega sigurno bio ispit istrajnosti. Da li će se zbog toga obeshrabriti i odustati, smatrajući ljude grešnicima kojima nema pomoći? Hajde da vidimo.

¹¹ Ravnodušnost Judejaca toliko je bolela Isusa da je zbog toga zaplakao pred svima. Da li je dozvolio da njihova nezainteresovanost umanji njegovu revnost ili da ga odvrati od propovedanja? Upravo suprotno, „svakog dana poučavao je u hramu“ (Luka 19:41-44, 47). Bio je „duboko ražalošćen“ zbog neosetljivog srca fariseja koji su posmatrali da li će izlečiti jednog čoveka na Sabat. Da li je dopustio tim samopravičnim protivnicima da ga zaplaše? Nikako! Odvažno je kročio napred i izlečio čoveka — i to usred sinagoge! (Marko 3:1-5).

¹² Isus se suočio s još nečim što je bilo za njega iskušavajuće — slabostima svojih najbližih učenika. Kao što  smo videli u 3. poglavlju, uvek iznova im se pojavljivala želja za istaknutošću (Matej 20:20-24; Luka 9:46). Isus im je više puta skrenuo pažnju da treba da budu ponizni (Matej 18:1-6; 20:25-28). Pa ipak, trebalo im je dosta vremena da to prihvate. Zamisli samo, poslednje noći koju je Isus proveo s njima, među njima je nastala prepirka o tome ko je od njih najveći! (Luka 22:24). Da li je Isus digao ruke, smatrajući da za njih nema nade? Ne! I dalje je bio strpljiv, pozitivan i pun nade, gledajući njihove dobre strane. Znao je da su iskreno voleli Jehovu i zaista želeli da vrše njegovu volju (Luka 22:25-27).

13. Koje kušnje možemo i mi poput Isusa doživeti?

¹³ I mi možemo doživeti kušnje slične onima koje je doživeo Isus. Primera radi, možda nailazimo na ljude koji su ravnodušni ili čak neprijateljski nastrojeni prema poruci o Kraljevstvu. Da li ćemo dopustiti da takve negativne reakcije oslabe naš duh, ili ćemo nastaviti da revno propovedamo? (Titu 2:14). Za nas kušnje mogu biti i mane naše hrišćanske braće. Neka nepromišljena reč ili bezobziran postupak mogu nas povrediti (Poslovice 12:18). Da li ćemo dopustiti da nas mane suvernika navedu da dignemo ruke od njih, ili ćemo i dalje podnositi njihove mane i gledati njihove dobre strane? (Kološanima 3:13).

14. Koja su dva činioca pomogla Isusu da ostane čvrst?

¹⁴ Šta je Isusu pomoglo da ostane čvrst i sačuva besprekornost uprkos uvredama, razočaranjima i patnjama? Postoje dva bitna činioca. Kao prvo, on je pomoć tražio odozgo, moleći se ’Bogu koji daje istrajnost‘ (Rimljanima 15:5). Kao drugo, gledao je napred, koncentrišući se na ono do čega će istrajnost dovesti. Osmotrimo te činioce jedan po jedan.

15, 16. (a) Šta pokazuje da se Isus nije oslanjao na svoju snagu da bi istrajao? (b) Kakvo je pouzdanje Isus imao u svog Oca i zašto?

 ¹⁵ Iako je bio savršen Božji Sin, Isus se nije oslanjao na svoju snagu da bi istrajao. Umesto toga, obraćao se svom nebeskom Ocu i molio ga za pomoć. Apostol Pavle je napisao: „Hrist je sa silnim vapajima i suzama upućivao usrdne molitve i molbe onome koji ga je mogao spasti od smrti“ (Jevrejima 5:7). Zapazi da Isus nije upućivao samo molbe već i usrdne molitve. Izraz „usrdne molitve“ odnosi se na iskreno moljenje iz dubine srca — na preklinjanje za pomoć. To što je izraz „usrdne molitve“ u množini pokazuje da je Isus više puta upućivao takve molitve Jehovi. Zaista, u getsimanskom vrtu Isus se više puta usrdno molio (Matej 26:36-44).

¹⁶ Isus je imao potpuno poverenje da će Jehova uslišiti njegove usrdne molitve, jer je znao da njegov Otac sluša molitve (Psalam 65:2). Tokom svog predljudskog postojanja, prvorođeni Sin je video kako se njegov Otac odaziva na molitve svojih vernih slugu. Na primer, s neba je posmatrao kako je Jehova poslao jednog anđela da bi uslišio žarku molitvu proroka Danila — čak i pre nego što je Danilo završio svoju molitvu (Danilo 9:20, 21). Kako bi se onda Otac mogao oglušiti o molitve svog jedinorođenog Sina koji mu izliva svoje srce „sa silnim vapajima i suzama“? Jehova je zaista uslišio molitve svog Sina i poslao jednog anđela da ga ojača da bi mogao izdržati teško iskušenje koje ga je čekalo (Luka 22:43).

17. Zašto treba da tražimo pomoć od Boga da bismo izdržali i kako to možemo činiti?

¹⁷ Da bismo istrajali, i mi moramo tražiti pomoć od Boga ’koji daje snagu‘ (Filipljanima 4:13). Ukoliko je savršeni Božji Sin imao potrebu da Jehovi upućuje usrdne molitve za pomoć, koliko više mi to moramo! Poput  Isusa, možda moramo preklinjati Jehovu više puta (Matej 7:7). Premda znamo da nas neće posetiti neki anđeo, ipak znamo da će se naš Otac pun ljubavi odazvati na molitve vernih hrišćana koji ’istrajavaju u usrdnim molitvama i molbama dan i noć‘ (1. Timoteju 5:5). Bez obzira na kušnje s kojima se možemo suočiti — bilo da je u pitanju loše zdravlje, smrt voljene osobe ili progonstvo — Jehova će uslišiti naše usrdne molitve za mudrost, hrabrost i snagu da izdržimo (2. Korinćanima 4:7-11; Jakovljeva 1:5).

18. U kom smislu je Isus gledao iza svoje patnje na ono što ga čeka?

¹⁸ Druga stvar koja je pomogla Isusu da istraje jeste to što je on gledao napred, iza patnje, na ono što ga je čekalo. Biblija o njemu kaže: „Zbog radosti koja je stajala pred njim podneo je smrt na mučeničkom stubu“ (Jevrejima 12:2). Isusov primer pokazuje kako su nada, radost i istrajnost međusobno povezane. Kratko rečeno: nada prouzrokuje radost, a radost vodi do istrajnosti (Rimljanima 15:13; Kološanima 1:11). Isusa je očekivala predivna budućnost. Znao je da će ako ostane veran doprineti posvećenju Očevog imena i otkupiti čovečanstvo od greha i smrti. Takođe je imao nadu da će vladati kao Kralj i služiti kao Prvosveštenik, i tako izliti  dodatne blagoslove na poslušne ljude (Matej 20:28; Jevrejima 7:23-26). Time što je pogled usmerio na budućnost i na ono što ga je očekivalo, Isus je sačuvao veliku radost, a ta mu je radost za uzvrat pomogla da istraje.

19. Kako možemo dopustiti da nada, radost i istrajnost deluju u našu korist kada smo u kušnji?

¹⁹ Poput Isusa, i mi treba da dopustimo da nada, radost i istrajnost zajedno deluju u našu korist. „Radujte se zbog svoje nade,“ rekao je apostol Pavle. Zatim je dodao: „Istrajte u molitvi“ (Rimljanima 12:12). Da li trenutno doživljavaš nešto što može predstavljati ozbiljan ispit za tvoju veru? Tada se snažno potrudi da gledaš napred. Nemoj izgubiti iz vida da će tvoja istrajnost doneti hvalu Jehovinom imenu. Ne dopusti da išta zamagli tvoju dragocenu nadu u Kraljevstvo. Zamišljaj sebe u Božjem novom svetu kako uživaš u blagoslovima raja. Ako razmišljaš o ispunjenju predivnih stvari koje je Jehova obećao — uključujući i posvećenje njegovog imena, uništenje zlih ljudi na zemlji i uklanjanje bolesti i smrti — srce će ti biti ispunjeno radošću, a ta radost će ti pomoći da izdržiš svaku kušnju koja te može snaći. Svaka patnja koju možemo doživeti u ovom svetu zaista je „trenutna i neznatna“ u poređenju s ispunjenjem nade u Kraljevstvo (2. Korinćanima 4:17).

20, 21. Šta Jehova očekuje od nas kada je reč o istrajnosti i na šta treba da budemo odlučni?

²⁰ Isus je znao da će oni koji žele da idu njegovim stopama imati poteškoća, i da će im zato biti potrebna istrajnost (Jovan 15:20). On je bio spreman da pruži primer, znajući da će to ojačati druge (Jovan 16:33). Istini za volju, Isus je pružio savršen primer istrajnosti, a mi smo daleko od savršenstva. Šta onda Jehova očekuje od nas? Petar to ovako objašnjava: „Hrist [je] propatio za vas i  ostavio vam primer kako da u svemu idete njegovim stopama“ (1. Petrova 2:21). Načinom na koji se izborio s kušnjama, Isus nam je pružio primer, to jest obrazac ponašanja koji treba da sledimo. a Zapis o njegovoj istrajnosti može se uporediti sa stopama, to jest otiscima stopala. Mi te stope ne možemo savršeno slediti, ali se možemo truditi u tome.

²¹ Stoga, budimo odlučni da sledimo Isusov primer najbolje što možemo. Nemojmo smetnuti s uma da što se više trudimo da u svemu sledimo Isusove stope, time ćemo biti spremniji da istrajemo „do kraja“ — to jest do završetka ovog starog sveta ili završetka našeg sadašnjeg života. Mi ne znamo šta će od toga prvo doći, ali znamo sledeće: Jehova će nas u svu večnost blagosiljati zbog naše istrajnosti (Matej 24:13).