1-4. (a) Šta se desilo kada je namesnik Pilat izveo Isusa pred razjareno mnoštvo? (b) Kako je Isus reagovao na poniženje i patnju i koja se važna pitanja javljaju?

 „EVO čoveka!“ Ovim je rečima rimski namesnik Pontije Pilat predstavio Isusa Hrista razjarenom mnoštvu koje se u jutarnjim satima Pashe 33. n. e. okupilo van njegovog dvora (Jovan 19:5). Samo nekoliko dana ranije, to mnoštvo je pozdravilo Isusa kada je on pobednički ušao u Jerusalim kao Kralj koga je Bog naimenovao. Međutim, ovog jutra agresivno mnoštvo ima potpuno drugačije mišljenje o njemu.

² Isus na sebi ima purpurnu odoru, poput one koju nose članovi kraljevske porodice, a na glavi venac poput krune. Međutim, oni su mu obukli tu odoru koja pokriva krvave rane na njegovim leđima, a na glavu koja krvari utisnuli venac od trnja da bi se izrugivali njegovom kraljevskom položaju. Narod, koji su nahuškali sveštenički poglavari, odbacuje izmučenog čoveka koji stoji pred njima. Sveštenici viču: „Na stub s njim! Na stub s njim!“ Želeći da Isus bude ubijen, narod viče: „On mora da umre“ (Jovan 19:1-7).

³ Dostojanstveno i hrabro, bez prigovora, Isus podnosi poniženje i patnju. a Spreman je da umre. Kasnije tog dana Pashe, on se dobrovoljno podložio bolnoj smrti na mučeničkom stubu (Jovan 19:17, 18, 30).

 ⁴ Time što je položio svoj život za svoje sledbenike pokazao je da je njihov pravi prijatelj. „Nema veće ljubavi od one kad neko da svoj život za svoje prijatelje“, rekao je (Jovan 15:13). Međutim, u vezi s tim javljaju se neka važna pitanja. Da li je Isus zaista morao toliko da pati i na kraju umre? Zašto je bio spreman da sve to podnese? Kako ga kao njegovi prijatelji i sledbenici možemo oponašati?

5. Kako je Isus znao koje ga kušnje čekaju?

⁵ Kao Mesija, Isus je znao šta ga očekuje. On je znao mnoga proročanstva iz Pisma koja su detaljno prorekla Mesijino stradanje i smrt (Isaija 53:3-7, 12; Danilo 9:26). Više puta je svojim učenicima govorio o kušnjama koje su ga čekale (Marko 8:31; 9:31). Na putu za Jerusalim, gde će održati svoju poslednju Pashu, otvoreno im je rekao: „Sin čovečji biće predat svešteničkim poglavarima i poznavaocima Zakona. Oni će ga osuditi na smrt i predaće ga ljudima iz drugih naroda, koji će mu se rugati, pljuvati ga, bičevati i ubiti“ (Marko 10:33, 34). To nisu bile samo reči. Kao što smo videli, Isusu su se zaista rugali, pljuvali ga, bičevali i na kraju ubili.

6. Zašto je Isus morao da strada i umre?

⁶ Međutim, zašto je morao da strada i umre? Zbog nekoliko veoma bitnih razloga. Kao prvo, time što je ostao veran Bogu Isus je dokazao svoju besprekornost i posvetio Jehovino ime. Seti se da je Satana pogrešno tvrdio da ljudi služe Bogu samo iz sebičnih razloga (Jov 2:1-5). Time što je ostao veran „sve do smrti, i to smrti na mučeničkom stubu“, Isus je na najupečatljiviji način opovrgao Sataninu neosnovanu optužbu (Filipljanima 2:8; Poslovice 27:11). Kao drugo, Mesijino stradanje i smrt pružili su temelj za oproštenje ljudskih greha (Isaija 53:5, 10; Danilo  9:24). Isus je ’dao svoj život kao otkupninu za mnoge‘ i time nam omogućio dobar odnos s Bogom (Matej 20:28). Kao treće, time što je izdržao mnoge kušnje i patnje Isus je bio „poput nas iskušan u svemu“. Zato je on saosećajan Prvosveštenik, koji može da „saoseća s nama zbog toga što smo slabi“ (Jevrejima 2:17, 18; 4:15).

7. Čega se Isus odrekao kada je došao na zemlju?

⁷ Da bi mogao u potpunosti shvatiti šta je Isus bio spreman da učini, razmisli o ovome: Koji bi čovek ostavio svoju porodicu i dom i otišao u neku drugu zemlju, a da pri tom zna da će ga većina tamošnjih stanovnika odbaciti, da će biti strašno ponižavan, da će patiti i na kraju biti ubijen? A sada razmisli šta je Isus učinio. Pre nego što je došao na zemlju, imao je počastvovan položaj, odmah do svog Oca. Pa ipak, spremno je napustio svoj dom na nebu, došao na zemlju i postao čovek. Učinio je to iako je znao da će ga većina ljudi odbaciti i da će biti izložen okrutnom poniženju, patnji i bolnoj smrti (Filipljanima 2:5-7). Šta ga je motivisalo da učini tako veliku žrtvu?

8, 9. Šta je Isusa navelo da položi svoj život?

⁸ Iznad svega, Isus je bio podstaknut dubokom ljubavlju prema svom Ocu. Isusova istrajnost je bila dokaz njegove ljubavi prema Jehovi. Zbog te ljubavi njemu je bilo veoma važno posvećenje imena i ugled njegovog Oca (Matej 6:9; Jovan 17:1-6, 26). Više od svega, Isus je želeo da vidi kako je ime njegovog Oca očišćeno od svake ljage koja je bila bačena na njega. Zato je smatrao da je najveća prednost i čast da pati zbog pravednosti, budući da je znao da će njegova besprekornost doprineti posvećenju Očevog časnog i divnog imena (1. Letopisa 29:13).

 ⁹ Isus je imao još jedan razlog zbog čega je položio svoj život, a to je ljubav prema ljudima. Ta ljubav potiče još od samog početka ljudske istorije. Mnogo pre nego što je Isus došao na zemlju, Biblija otkriva kakva je osećanja imao: „Posebna radost su mi bili ljudi“ (Poslovice 8:30, 31). Njegova ljubav je bila očigledna dok je bio na zemlji. Kao što smo videli u prethodna tri poglavlja ove knjige, Isus je na mnoge načine pokazivao da voli ljude, a posebno svoje sledbenike. Tako je 14. nisana 33. n. e. spremno položio svoj život za nas (Jovan 10:11). Zaista, to je bio najuzvišeniji način na koji je pokazao ljubav prema nama. Da li u tom pogledu treba da ga oponašamo? Da. U stvari, on nam je dao zapovest da to činimo.

10, 11. Koju je novu zapovest Isus dao svojim sledbenicima, šta ona uključuje i zašto je važno da je mi ispunjavamo?

¹⁰ Veče pre nego što će umreti, Isus je rekao svojim najbližim učenicima: „Dajem vam novu zapovest: Volite jedni druge. Kao što sam ja voleo vas, tako i vi volite jedni druge. Po tome će svi znati da ste moji učenici, ako budete voleli jedni druge“ (Jovan 13:34, 35). „Volite jedni druge“ — u kom smislu je to bila ’nova zapovest‘? U Mojsijevom zakonu je stajala sledeća zapovest: „Voli svog bližnjeg kao samog sebe“ (Levitska 19:18). Ali nova zapovest je zahtevala još veći stepen ljubavi. U pitanju je ljubav koja će osobu navesti da položi svoj život za druge. Isus je to jasno pokazao kada je rekao: „Ovo je moja zapovest: Volite jedni druge kao što sam ja voleo vas. Nema veće ljubavi od one kad neko da svoj život za svoje prijatelje“ (Jovan 15:12, 13). Stoga, nova zapovest zapravo glasi: „Volite druge ne kao sebe, već više od sebe.“ Isus je to lično pokazao svojim načinom života i svojom smrću.

 ¹¹ Zašto je važno da ispunjavamo tu novu zapovest? Priseti se Isusovih reči: „Po tome [samopožrtvovanoj ljubavi] će svi znati da ste moji učenici.“ Da, samopožrtvovana ljubav pokazuje da smo pravi hrišćani. Tu ljubav možemo uporediti s jednim bedžom na kom se nalaze neki podaci o nama. Delegati koji prisustvuju kongresima Jehovinih svedoka nose takve bedževe. Na tom bedžu nalazi se ime onoga ko ga nosi i naziv skupštine kojoj pripada. Samopožrtvovana ljubav je poput tog „bedža“ koji pokazuje ko su pravi hrišćani. Drugim rečima, ljubav koju osećamo jedni prema drugima treba da bude toliko uočljiva da služi kao znak, to jest bedž, na osnovu kog drugi mogu videti da smo mi zaista pravi Hristovi sledbenici. Dobro je da se svako od nas pita: ’Da li je taj „bedž“ u vidu samopožrtvovane ljubavi očigledan u mom životu?‘

12, 13. (a) Do koje mere moramo biti spremni da pokazujemo ljubav jedni prema drugima? (b) Šta znači biti samopožrtvovan?

¹² Budući da smo Isusovi sledbenici, treba da volimo jedni druge kao što je on voleo nas. To znači da treba da budemo spremni da se žrtvujemo za suvernike. Do koje mere moramo biti spremni na to? Biblija nam pruža odgovor: „Razumeli smo šta je ljubav zahvaljujući tome što je on dao svoj život za nas. I mi smo dužni da damo svoj život za svoju braću“ (1. Jovanova 3:16). Poput Isusa, moramo biti spremni da, ukoliko to bude potrebno, i umremo jedni za druge. Tokom progonstva, radije ćemo dati svoj život nego izdati našu duhovnu braću i time ugroziti njihov život. U zemljama gde besne rasni i etnički sukobi, mi ćemo rizikovati svoj život da bismo zaštitili braću, bez obzira na njihovo rasno ili etničko poreklo. Kada izbije neki rat, mi ćemo radije ići u zatvor ili se suočiti sa smrću nego  uzeti oružje i krenuti na naše suvernike ili bilo koga drugog (Jovan 17:14, 16; 1. Jovanova 3:10-12).

¹³ Biti spreman položiti život za braću nije jedini način na koji možemo pokazati samopožrtvovanu ljubav. Na kraju krajeva, redak je slučaj da moramo učiniti tako veliku žrtvu. Međutim, ukoliko volimo braću toliko da bismo bili spremni da umremo za njih, zar ne bi trebalo da budemo spremni na manje žrtve i da im već sada pomažemo? Biti samopožrtvovan znači biti spreman odreći se nekih udobnosti ili nečeg dobrog u korist drugih. Zato njihove potrebe i dobrobit stavljamo ispred svojih, čak i kada to nije tako lako (1. Korinćanima 10:24). Na koje praktične načine možemo pokazati samopožrtvovanu ljubav?

14. (a) Koje žrtve se očekuju od starešina? (b) Šta ti osećaš prema marljivim starešinama u tvojoj skupštini?

¹⁴ Skupštinske starešine se umnogome žrtvuju da bi ’poput pastira brinuli o Božjem stadu‘ (1. Petrova 5:2, 3). Pored toga što brinu o svojoj porodici, oni možda moraju da odvoje vreme tokom večeri ili vikenda za skupštinske obaveze, uključujući i pripremu za programske tačke na sastancima, vršenje pastirskih poseta i rešavanje pravnih slučajeva. Mnogi čine i dodatne žrtve, marljivo se zalažući na kongresima i pokrajinskim sastancima, služeći u Odboru za odnose s bolnicama ili u Grupama za posećivanje pacijenata. Neki drugi pak sarađuju sa Odeljenjem za projektovanje i gradnju. Starešine, nikada nemojte zaboraviti da time što služite spremnog duha — tako što trošite svoje vreme, energiju i sredstva da biste vodili brigu o stadu — vi pokazujete samopožrtvovanu ljubav! (2. Korinćanima 12:15). Vaš nesebičan trud ceni ne samo Jehova već i skupština u kojoj služite (Filipljanima 2:29; Jevrejima 6:10).

15. (a) Koje su neke od žrtava koje čine supruge starešina? (b) Šta misliš o suprugama starešina iz tvoje skupštine koje dele svoje muževe sa skupštinom?

 ¹⁵ A šta reći o ženama starešina — zar one ne pružaju podršku svojim muževima i zar se ne žrtvuju kako bi njihovi supruzi mogli da brinu o stadu? Nesumnjivo je sa ženine strane žrtva kada njen suprug mora da odvoji za skupštinu vreme koje bi inače posvetio svojoj porodici. Takođe, razmisli i o suprugama pokrajinskih nadglednika i žrtvama koje one čine dok zajedno sa svojim muževima služe od skupštine do skupštine i od pokrajine do pokrajine. One su se odrekle mogućnosti da imaju svoj dom i stoga možda moraju svake nedelje spavati u drugom krevetu. Supruge koje spremno stavljaju korist skupštine ispred svojih potreba jesu za svaku pohvalu zbog svoje velikodušne i samopožrtvovane ljubavi (Filipljanima 2:3, 4).

16. Koje žrtve roditelji čine za svoju decu?

¹⁶ Kako možemo pokazivati samopožrtvovanu ljubav u porodici? Roditelji, vi se žrtvujete na mnoge načine da biste se brinuli o svojoj deci i vaspitavali ih tako da „usvoje Jehovin način razmišljanja“ (Efešanima 6:4, fusn.). Možda mnogo radite i iscrpljujete se na poslu samo da biste deci obezbedili hranu, odeću i krov nad glavom. Spremni ste na mnoge lične žrtve da biste zbrinuli svoju decu. Takođe mnogo truda ulažete da biste s njima proučavali, vodili ih na hrišćanske sastanke i sa njima išli u službu propovedanja (Ponovljeni zakoni 6:6, 7). Vaša samopožrtvovana ljubav raduje Osnivača porodice i može vašoj deci doneti večni život (Poslovice 22:6; Efešanima 3:14, 15).

17. Kako supruzi mogu oponašati Isusov nesebičan stav?

¹⁷ Muževi, kako vi možete oponašati Isusa u pokazivanju samopožrtvovane ljubavi? Biblija pruža odgovor: „Muževi, volite svoje žene, kao što je i Hrist voleo skupštinu i dao  svoj život za nju“ (Efešanima 5:25). Kao što smo videli, Isus je voleo svoje učenike do te mere da je dao svoj život za njih. Suprug koji ide Hristovim stopama oponaša njegov nesebičan stav i ’ne ugađa sebi‘ (Rimljanima 15:3). Takav suprug spremno stavlja dobrobit i potrebe svoje supruge ispred svojih. On ne insistira da bude po njegovom, već pokazuje spremnost da popusti kada nije u pitanju neko biblijsko načelo. Suprug koji pokazuje samopožrtvovanu ljubav zadobija Jehovinu naklonost, i ljubav i poštovanje svoje supruge i dece.

18. Šta nas motiviše da živimo po novoj zapovesti?

¹⁸ Nije lako živeti po novoj zapovesti u pogledu ljubavi prema našoj braći. Međutim, jedna snažna motivaciona sila pokreće nas da to činimo. Pavle je napisao: „Hristova ljubav nas pokreće, jer smo zaključili da je [...] jedan čovek umro za sve. On je umro za sve, da oni koji žive ne žive više za sebe, nego za njega koji je umro za njih i bio uskrsnut“ (2. Korinćanima 5:14, 15). Pošto je Isus umro za nas, zar ne bi trebalo da onda mi budemo navedeni da živimo za njega? To možemo činiti ukoliko oponašamo njegov primer samopožrtvovane ljubavi.

19, 20. Koji nam je dragocen dar Jehova dao i kako možemo pokazati da ga prihvatamo?

¹⁹ Isus nije preterivao kada je rekao: „Nema veće ljubavi od one kad neko da svoj život za svoje prijatelje“ (Jovan 15:13). To što je Isus predao svoj život za nas predstavlja najsnažniji izraz njegove ljubavi. Međutim, neko je pokazao još snažniju ljubav. Isus je to objasnio: „Bog je toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko veruje u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jovan 3:16). Bog nas toliko voli da je svog Sina dao kao otkupninu i time nam omogućio izbavljenje od greha  i smrti (Efešanima 1:7). Ta otkupnina je dragoceni dar od Jehove, ali nas on ne primorava da ga prihvatimo.

²⁰ Od nas zavisi da li ćemo prihvatiti taj Jehovin dar. Kako pokazujemo da ga prihvatamo? Tako što verujemo u njegovog Sina. Međutim, nije dovoljno samo reći da imamo veru. Ona se pokazuje delima, našim načinom života (Jakovljeva 2:26). Mi pokazujemo da imamo veru u Isusa Hrista time što ga iz dana u dan sledimo. To će nam doneti velike blagoslove ne samo sada već i u budućnosti, kao što će biti objašnjeno u poslednjem poglavlju ove knjige.