1, 2. Šta je apostol Jovan napisao o poslednjoj večeri koju su apostoli proveli s Isusom?

 JEDAN starac umače svoje pisarsko pero u mastilo, dok mu u misli naviru mnoge uspomene. Njegovo ime je Jovan i jedan je od poslednjih živih apostola Isusa Hrista. Sada ima blizu 100 godina i priseća se nezaboravne večeri pre oko sedam decenija, poslednje večeri koju su on i ostali apostoli proveli sa Isusom pre nego što će on biti pogubljen. Uz pomoć svetog duha, Jovan se priseća mnogih događaja i zapisuje mnoge detalje o njima.

² Te večeri Isus je jasno stavio do znanja da će uskoro biti ubijen. Međutim, jedino Jovan navodi razlog zašto je Isus rekao da će umreti takvom strašnom smrću: „Ali da bi svet znao da volim Oca, ja činim upravo onako kako mi je Otac zapovedio. Ustanite, idemo odavde“ (Jovan 14:31).

3. Kako je Isus pokazao da voli svog Oca?

³ „Volim Oca.“ Isusu ništa nije bilo važnije od ljubavi prema njegovom Ocu. On to nije pokazivao tako što je stalno ponavljao te reči. U stvari, Jovan 14:31 je jedino mesto u Bibliji gde nalazimo tako direktnu izjavu Isusove ljubavi prema njegovom Ocu. Međutim, Isus je pokazao istinitost tih reči svojim načinom života. Njegova ljubav prema Jehovi bila je očigledna svakodnevno. Isusova hrabrost, poslušnost i istrajnost predstavljali su dokaz njegove ljubavi prema Bogu. Celokupna njegova služba bila je prožeta tom ljubavlju.

4, 5. Na kakvu ljubav nas Biblija podstiče i šta se može reći o Isusovoj ljubavi prema Jehovi?

⁴ Danas neki misle da je ljubav samo za slabiće. Možda  je povezuju s ljubavnim pesmama i baladama, možda čak i sa zanesenošću koja često prati zaljubljenost. Biblija pominje ljubav između muškarca i žene, mada na mnogo dostojanstveniji način nego što je to danas uobičajeno (Poslovice 5:15-21). Međutim, Biblija mnogo više pažnje posvećuje jednoj drugačijoj vrsti ljubavi. Ta ljubav nije strast, niti neko nestalno osećanje, a nije ni suvoparna, intelektualna filozofija. Ona uključuje i srce i um. Takva ljubav izvire iz dubine našeg bića, vodi se plemenitim principima, ne odstupa od njih, i na kraju, ispoljava se u dobrim delima. Ni u kom slučaju nije površna ni prolazna. „Ljubav nikada ne prestaje“, navodi se u Božjoj Reči (1. Korinćanima 13:8, fusn.).

⁵ Od svih ljudi koji su ikada živeli, niko nije voleo Jehovu tako kao Isus. Jedino se za njega može reći da je ceo njegov život bio u skladu s najvećom Božjom zapovešću koju je lično on citirao: „Voli Jehovu, svog Boga, svim svojim srcem, svom svojom dušom, svim svojim umom i svom svojom snagom“ (Marko 12:30). Kako je Isus razvio takvu ljubav? Kako je svoju ljubav prema Bogu očuvao snažnom tokom svog boravka na zemlji? Kako ga mi možemo oponašati?

6, 7. Kako znamo da Poslovice 8:22-31 opisuju Božjeg Sina, a ne samo mudrost?

⁶ Da li ti je neko postao bliži i bolji prijatelj nakon zajedničke saradnje u nekom poslu? To lepo iskustvo može nam pomoći da bolje shvatimo kakva se ljubav razvijala između Jehove i njegovog jedinorođenog Sina. Više puta smo pomenuli Poslovice 8:30, ali osmotrimo sada pobliže taj stih u njegovom kontekstu. Od 22. do 31. stiha nalazi se proročanski opis personifikovane mudrosti. Kako znamo da se te reči odnose na Božjeg Sina?

 ⁷ U 22. stihu, mudrost kaže: „Jehova me je stvorio, ja sam početak njegovog stvaralačkog puta, najranije od njegovih davnih dela.“ Budući da mudrost nikada nije bila stvorena, sigurno je u pitanju nešto drugo. Pošto je Jehova oduvek postojao i oduvek posedovao tu osobinu, onda mudrost nema početka (Psalam 90:2). Međutim, Božji Sin je bio „prvenac svega što je stvoreno“. On je bio početak svih Božjih stvaralačkih dela (Kološanima 1:15). Kao što je u Poslovicama navedeno, Sin je postojao pre zemlje i neba. Kao Reč, to jest Jehovin Zastupnik, savršeno je odražavao Jehovinu mudrost (Jovan 1:1).

8. Šta je Sin radio pre nego što je postao čovek i o čemu možemo razmišljati kada se divimo Jehovinim delima stvaranja?

⁸ Šta je Sin radio nebrojeno mnogo godina pre nego što je došao na zemlju? U 30. stihu vidimo da je bio pored Boga kao „vešt graditelj“. Šta to znači? Kološanima 1:16 objašnjava: „Preko njega [je] stvoreno sve na nebu i na zemlji [...] Sve je stvoreno preko njega i za njega.“ Znači, Stvoritelj, Jehova, koristio je svog Sina, tog veštog graditelja, u stvaranju svega drugog — počev od duhovnih stvorenja na nebu, preko ogromnog svemira pa do zemlje i njenog čudesnog biljnog i životinjskog sveta i na kraju krune stvaralačkih dela na zemlji — čoveka. Tu saradnju između Oca i Sina na neki način možemo uporediti s arhitektom i njegovim izvođačem radova, koji se posvetio ostvarenju arhitektinih izvanrednih zamisli. Kada se divimo delima stvaranja, mi u stvari slavimo Jehovu, Velikog Arhitektu (Psalam 19:1). Međutim, možemo razmišljati i o dugoj i srećnoj saradnji između Stvoritelja i ’veštog graditelja‘.

9, 10. (a) Šta je ojačalo odnos između Jehove i njegovog Sina? (b) Šta može ojačati tvoj odnos s nebeskim Ocem?

⁹ Kada dve nesavršene osobe sarađuju, ponekad može doći do zategnutih odnosa. To nije slučaj kod Jehove i  njegovog Sina! Sin je radio sa svojim Ocem bezbroj godina i ’veselio se pred njim sve vreme‘ (Poslovice 8:30). Uživao je u društvu svog Oca i to osećanje je bilo obostrano. Sasvim prirodno, Sin je sve više ličio na svog Oca i učio je da pokazuje osobine koje i njegov Otac ima. Nije ni čudo što se među njima razvio tako snažan odnos! S pravom se može reći da je to najdugovečnija i najsnažnija ljubav u celom svemiru.

¹⁰ Međutim, šta to znači za nas? Možda razmišljaš kako ti nikada ne bi mogao razviti takav odnos s Jehovom. Tačno je da niko od nas nema tako počastvovan položaj kao Sin. Međutim, ipak imamo izuzetnu čast. Seti se da je Isus razvijao bliskost sa svojim Ocem dok je s njim sarađivao. Jehova nam s puno ljubavi daje priliku da budemo njegovi saradnici (1. Korinćanima 3:9). Dok sledimo Isusov primer u službi, uvek treba da imamo na umu da smo Božji saradnici. Tako ljubav koja nas ujedinjuje s Jehovom postaje sve snažnija. Ima li veće časti od toga?

11-13. (a) Zašto je dobro da na ljubav gledamo kao na nešto živo i kako je Isus sačuvao snažnu ljubav prema Jehovi? (b) Kako je Božji Sin pokazao da želi da uči o Jehovi i pre nego što je došao na zemlju i kad je postao čovek?

¹¹ Dobro je da na ljubav koja je u našem srcu gledamo kao na nešto živo. Poput prelepog cveta, ljubav treba gajiti i negovati da bi rasla i razvijala se. Zapostavljena i lišena nege, ona vene i suši se. Isus nije svoju ljubav prema Jehovi uzimao zdravo za gotovo. On je pazio da ona bude snažna i jaka sve vreme svog boravka na zemlji. Da vidimo kako.

¹² Priseti se kako je bez ustručavanja govorio u hramu u Jerusalimu iako je bio dečak. Sećaš li se šta je rekao svojim  zabrinutim roditeljima: „Zašto ste me tražili? Zar niste znali da moram biti u domu svog Oca?“ (Luka 2:49). Kao dečak, on se po svemu sudeći nije sećao svog predljudskog postojanja. Pa ipak, imao je snažnu ljubav prema svom Ocu, Jehovi. On je znao da ako neko ima takvu ljubav prema Bogu onda je prirodno da ima potrebu i da ga obožava. Zato nije bilo mesta na zemlji gde bi Isus radije bio nego u hramu u kom se obožavao njegov Otac. On je čeznuo da bude tamo i bilo mu je teško da ode odatle. Pored toga, on nije bio samo pasivni posmatrač. On je žarko želeo da sazna više o Jehovi i da iznese ono što zna. Takva osećanja nisu nastala tada kada je imao 12 godina, niti su kasnije iščezla.

¹³ I pre nego što je došao na zemlju, Isus je imao žarku želju da uči od svog Oca. Proročanstvo iz Isaije 50:4-6 otkriva da je Jehova svom Sinu pružao posebnu pouku u vezi s njegovom ulogom Mesije. Iako je pri tom saznao za nevolje kroz koje će on kao Jehovin Pomazanik proći, ipak je upijao Očevu pouku. Kasnije, kada je došao na zemlju i postao odrastao čovek, i dalje je s puno žara odlazio u dom svog Oca, Jehove, da bi ga tamo obožavao i učestvovao u pouci koja se tamo iznosila. Stoga, Biblija govori da je Isus redovno odlazio u hram i sinagogu (Luka 4:16; 19:47). Ukoliko želimo da naša ljubav prema Jehovi raste i bude sve snažnija, treba da revno posećujemo naše hrišćanske sastanke na kojima obožavamo Jehovu i produbljujemo svoje znanje i poštovanje prema njemu.

14, 15. (a) Zašto je Isus tražio prilike da bude sam? (b) Kako Isusove molitve upućene njegovom Ocu otkrivaju prisnost i poštovanje?

¹⁴ Isus je sačuvao snažnu ljubav prema Jehovi time što se redovno molio. Iako je bio pristupačan i društven, vredno je zapaziti da je uživao u samoći. Na primer, u Luki 5:16  stoji: „Isus je često odlazio na pusta mesta da bi se molio.“ Slično stoji i u Mateju 14:23: „Kad se narod razišao, popeo se na goru da bude sam i da se moli. Pala je noć, a on je tamo još uvek bio sam.“ Isus je tražio prilike da bude sam, ne zato što je bio neki pustinjak ili zato što nije voleo društvo već zato što je želeo da bude sam sa svojim Ocem, Jehovom, i da slobodno razgovara s njim.

¹⁵ Kada se molio, Isus se katkad obraćao Jehovi sa: „Ava, Oče“ (Marko 14:36). U Isusovo vreme „Ava“ je bila reč za oca koja se od milja koristila u porodičnom krugu. Često je bila među prvim rečima koje bi dete naučilo. Ali je takođe odavala i poštovanje. Znači, iako je ta reč ukazivala na prisnost koja je postojala između Sina i njegovog voljenog Oca, takođe je odražavala i duboko poštovanje prema Jehovi i njegovom autoritetu. Taj spoj prisnosti i poštovanja očigledan je u svim Isusovim molitvama. Na primer, u 17. poglavlju svog jevanđelja, apostol Jovan je zapisao dugačku i usrdnu molitvu koju je Isus izrekao tokom svoje poslednje noći. Bićemo duboko dirnuti ako tu molitvu proučimo i uzmemo je kao uzor, naravno, ne tako što ćemo ponavljati Isusove reči već tako što ćemo se što češće od srca obraćati našem nebeskom Ocu. To će nam pomoći da sačuvamo svoju ljubav prema njemu živom i snažnom.

16, 17. (a) Kako je Isus svoju ljubav prema Ocu pretočio u reči? (b) Kako je Isus na slikovit način prikazao velikodušnost svog Oca?

¹⁶ Kao što smo već rekli, Isus nije stalno ponavljao: „Volim Oca.“ Međutim, u više navrata on je svoju ljubav prema Ocu pretočio u reči. Kako to? Jednom prilikom je rekao: „Slavim te, Oče, Gospodaru neba i zemlje“ (Matej 11:25). Kada smo proučavali 2. deo ove knjige, videli smo da je Isus rado slavio svog Oca na taj način što je  ljudima pomagao da ga upoznaju. Na primer, uporedio je Jehovu sa ocem koji je bio toliko spreman da oprosti svom neposlušnom sinu da je tog pokajničkog mladića čekao da se vrati, a kad ga je izdaleka ugledao potrčao mu je u susret i zagrlio ga (Luka 15:20). Ko može da čita o tome, a da ne bude dirnut slikom koju je Isus pružio o Jehovinoj ljubavi i opraštanju?

¹⁷ Isus je često slavio svog Oca zbog velikodušnosti. Koristio je primer nesavršenih roditelja kako bi pokazao da će nam naš nebeski Otac dati potreban sveti duh (Luka 11:13). Takođe je govorio o nadi koju njegov Otac tako velikodušno pruža. Isus je objasnio koliko željno čeka da bude ponovo na nebu pored svog Oca (Jovan 14:28; 17:5). Govorio je svojim sledbenicima o onom što Jehova priprema za „malo stado“, a to je da će živeti na nebu i vladati s njim kao Mesijanskim Kraljem (Luka 12:32; Jovan 14:2). Takođe je zločinca osuđenog na smrt utešio nadom u život u raju (Luka 23:43). To što je govorio o velikoj Očevoj velikodušnosti sigurno je Isusu pomoglo da sačuva snažnu ljubav prema njemu. Mnogi Hristovi sledbenici su ustanovili da njihovu ljubav prema Jehovi i veru ništa toliko ne jača kao govorenje o njemu i onome što on priprema za one koji ga vole.

18. Šta je najvažnije u čemu treba da oponašamo Isusa i zašto?

¹⁸ Najvažnije od svega u čemu treba da oponašamo Isusa jeste da volimo Jehovu svim svojim srcem, dušom, umom i snagom (Luka 10:27). Jačina te ljubavi ne meri se samo jačinom naših osećanja, već i time u kojoj meri postupamo u skladu s onim što osećamo. Isusova ljubav nije bila očigledna samo u njegovim osećanjima prema Jehovi, niti u njegovim rečima: „Volim Oca.“ Zapazi njegove reči: „Da bi  svet znao da volim Oca, ja činim upravo onako kako mi je Otac zapovedio“ (Jovan 14:31). Satana je tvrdio da nijedan čovek neće služiti Jehovi iz nesebične ljubavi (Jov 2:4, 5). Da bi odgovorio na Sataninu zlobnu klevetu, Isus je hrabro preduzeo akciju i pokazao svetu koliko voli svog Oca. On je bio poslušan čak do te mere da je dao svoj život. Da li ćeš oponašati Isusa u njegovom stavu? Da li ćeš pokazati svetu da zaista voliš Jehovu Boga?

19, 20. (a) Iz kojih važnih razloga treba da budemo redovni na našim sastancima? (b) Kako možemo gledati na lični studij, duboko razmišljanje i molitvu?

¹⁹ Pokazivanje takve ljubavi je važna stvar u zadovoljavanju naših duhovnih potreba. Zato nam je naš Otac, Jehova, omogućio da ga obožavamo na način koji će nam pomoći da negujemo i jačamo svoju ljubav prema njemu. Kada si na hrišćanskim sastancima, trudi se da uvek imaš na umu da si tamo da bi obožavao Boga. Neki načini na koje to možeš pokazati su iskrena zajednička molitva, pevanje hvalospeva, pažljivo slušanje i učestvovanje. Ti sastanci ti takođe pružaju prilike da ohrabriš suhrišćane (Jevrejima 10:24, 25). Redovno obožavanje Jehove na takvim sastancima pomoći će ti da produbiš svoju ljubav prema njemu.

²⁰ Isto se može reći i za lični studij, duboko razmišljanje i molitvu. Razmišljaj o tome kao o prilikama da budeš sam s Jehovom. Kada proučavaš Božju pisanu Reč i duboko razmišljaš o pročitanom, Jehova ti prenosi svoje misli. Dok se moliš, ti mu otvaraš svoje srce. Zapamti da molitva nije samo prilika da tražiš nešto od Boga. Molitva ti takođe pruža mogućnost da zahvališ Jehovi za blagoslove koje primaš i da ga hvališ za njegova divna dela (Psalam 146:1). Pored toga, to što radosno i oduševljeno hvališ Jehovu u službi propovedanja jeste najbolji način da mu zahvališ i da pokažeš da ga voliš.

21. Koliko je važna ljubav prema Jehovi i o čemu će biti reči u poglavljima koja slede?

 ²¹ Ljubav prema Jehovi je ključ za neprolaznu sreću. Da su je Adam i Eva imali, ostali bi poslušni Bogu. Međutim, oni je nisu razvili. Ta ljubav je najvažniji činilac koji ti može pomoći da izdržiš bilo šta što može ispitati tvoju veru, da odoliš bilo kakvoj kušnji i istraješ u svim nevoljama. Ona predstavlja samu suštinu sleđenja Hrista. Naravno, ljubav prema Bogu je povezana s našom ljubavlju prema bližnjima (1. Jovanova 4:20). U poglavljima koja slede videćemo kako je Isus pokazao da voli ljude. U sledećem poglavlju ispitaćemo zbog čega je Isus bio tako pristupačan za druge.