1-3. (a) Koju su posebnu čast imali Isusovi učenici koji su bili s njim i kako im je on pomogao da zapamte ono čemu ih je poučavao? (b) Zašto su efikasna poređenja laka za pamćenje?

 ISUSOVI učenici su imali posebnu čast. Poučavao ih je lično Veliki Učitelj. Čuli su njegov glas dok im je objašnjavao Božju Reč i poučavao ih predivnoj istini iz nje. U to vreme, oni su te dragocene misli morali čuvati u umu i srcu, jer još nije bilo vreme da se Isusove reči zapišu. a Zato im Isus pomaže da lakše zapamte ono čemu ih on poučava. Na koji način? Svojim načinom poučavanja, posebno veštom upotrebom poređenjâ.

² Zaista, efikasna poređenja se ne zaboravljaju lako. Jedan pisac je zapazio da poređenja „pretvaraju reči u slike“ i „pomažu slušaocima da sebi slikovito predstave ono što slušaju“. Pošto mi uglavnom najbolje shvatamo kada sebi nešto možemo vizuelno dočarati, poređenja olakšavaju čak i razumevanje apstraktnih ideja. Ona mogu reči pretočiti u žive slike, pružiti nam pouke koje se mogu urezati u naše pamćenje.

³ Nijedan učitelj na zemlji nije bio toliko dobar u korišćenju poređenja kao što je to bio Isus Hrist. I dan-danas njegova poređenja se pamte. Zašto je Isus tako mnogo koristio taj način poučavanja? Zašto su njegova poređenja bila tako efikasna? Kako mi možemo naučiti da koristimo poređenja?

4, 5. Zašto je Isus koristio poređenja?

⁴ Biblija navodi dva važna razloga zašto je Isus koristio poređenja. Kao prvo, time je ispunio proročanstva. U Mateju 13:34, 35 čitamo: „Isus je sve ovo ispričao narodu u poređenjima. Uvek im je govorio u poređenjima i tako se ispunilo ono što je bilo rečeno preko proroka: ’Moja usta će govoriti poređenja.‘“ Prorok kog je Matej pomenuo bio je pisac 78. psalma, a proročanstvo o kom govorimo nalazi se u drugom stihu. Psalmista je to napisao pod nadahnućem Božjeg duha vekovima pre Isusovog rođenja. Zapazi šta to znači. Stotinama godina unapred, Jehova je utvrdio da će Mesija poučavati u poređenjima. Stoga, sasvim je jasno da Jehova pridaje važnost ovakvom načinu poučavanja.

⁵ Kao drugo, Isus je rekao da je koristio poređenja da bi se videlo ko ima „neosetljivo“ srce (Matej 13:10-15; Isaija 6:9, 10). Na koji način su njegova poređenja razotkrivala motive ljudi? U nekim slučajevima, on je želeo da njegovi slušaoci traže objašnjenje kako bi u potpunosti razumeli njegove reči. Ponizni pojedinci su rado postavljali pitanja, a oholi i nezainteresovani nisu (Matej 13:36; Marko 4:34). Stoga su Isusova poređenja otkrivala istinu onima koji su žudeli za njom, a sakrivala je od onih koji su bili ponosnog srca.

6. Koji su još neki razlozi zbog čega su Isusova poređenja bila korisna?

⁶ Isusova poređenja su bila korisna iz još nekih razloga. Ona su podsticala interesovanje ljudi i time ih navodila da slušaju. Stvarala su u mislima slike koje su bile lake za razumevanje. Kao što smo rekli u uvodu, Isusova poređenja su pomogla slušaocima da lakše zapamte ono što im je govorio. Propoved na gori, koja je zabeležena u Mateju  5:3–7:27, jeste izuzetan primer u kom je Isus mnogo koristio slikovite izjave. Prema jednom statističkom podatku, ova propoved sadrži preko 50 stilskih figura. Da bismo to sebi lakše predstavili, prisetimo se da se ta propoved može naglas pročitati za otprilike 20 minuta. To znači da je u proseku na skoro svakih 20 sekundi izgovorena neka stilska figura! Očigledno, Isus je shvatao vrednost slikovitog izražavanja.

7. Zašto treba da oponašamo način na koji je Isus koristio poređenja?

⁷ Kao Hristovi sledbenici, mi želimo da oponašamo njegov način poučavanja i da koristimo poređenja. Poput začinâ koji se dodaju da bi obrok bio ukusniji, tako i efikasna poređenja mogu doprineti tome da ljudi lakše prihvate ono čemu ih poučavamo. Nadalje, korišćenje dobro osmišljenih slikovitih poređenja olakšava razumevanje biblijskih učenja. Razmotrimo sada neke činioce zbog kojih su Isusova poređenja bila tako efikasna. Tada ćemo videti kako možemo efikasno primeniti taj izvrstan način poučavanja.

8, 9. Koja je još jednostavna poređenja Isus koristio i zbog čega su ona bila tako efikasna?

⁸ Isus je u svom poučavanju često koristio poređenja koja nisu bila komplikovana i koja su se mogla objasniti u nekoliko reči. Pa ipak, jednostavne reči stvaraju upečatljive slike u mislima i jasno prenose važnu istinu o Bogu i njegovoj nameri. Primera radi, kada je hrabrio svoje učenike da se ne brinu za svoje svakodnevne potrebe, on im je pažnju usmerio na ptice i „ljiljane koji rastu u polju“. Ptice niti seju niti žanju; ljiljani niti predu niti tkaju. Pa ipak, Bog brine o njima. Misao je jasna — ukoliko Bog brine o pticama i cveću, sigurno će brinuti i o ljudima koji ’traže najpre Kraljevstvo‘ (Matej 6:26, 28-33).

 ⁹ Isus je često koristio jednu još upečatljiviju vrstu poređenja, a to je metafora. Metafora je stilska figura u kojoj se jedan pojam zamenjuje drugim, kao da je on sam taj pojam. I u ovom slučaju su njegova poređenja bila jednostavna. Jednom prilikom je rekao svojim učenicima: „Vi ste svetlost sveta.“ Učenici su sigurno shvatili poruku ove metafore, naime, putem njihovih reči i dela svetlo duhovne istine svetli i oni tako pomažu drugima da počnu slaviti Boga (Matej 5:14-16). Zapazi još neke primere kada je Isus koristio metaforu: „Vi ste so zemlje“ i „Ja sam čokot, a vi ste loze“ (Matej 5:13; Jovan 15:5). Takve stilske figure su upečatljive iako su jednostavne.

10. Koji su neki primeri koji pokazuju kako možeš koristiti poređenja u svom poučavanju?

¹⁰ Kako ti možeš koristiti poređenja dok poučavaš druge? Ne moraš da smišljaš dugačke, komplikovane priče. Samo razmisli o običnim stvarima. Recimo da obrađuješ temu o uskrsenju i želiš da prikažeš da uskrsenje mrtvih ne predstavlja nikakav problem za Jehovu. Koje ti poređenje pada na pamet? Biblija koristi san kao metaforu za smrt. Mogao bi reći: „Bog može uskrsnuti mrtve tako lako kao što mi možemo probuditi nekog iz sna“ (Jovan 11:11-14). Pretpostavimo da želiš da prikažeš da je deci potrebna ljubav i nežnost da bi srećno odrastala. Koji primer možeš upotrebiti? Biblija koristi sledeće poređenje: Deca su „kao mladice masline“ (Psalam 128:3). Mogao bi reći: „Ljubav i nežnost su za dete poput sunca i vode za jedno drvo.“ Što je poređenje jednostavnije to će tvoji slušaoci jasnije razumeti poruku.

11. Navedi primere kako su Isusova poređenja odražavala stvari koje je nesumnjivo video dok je rastao u Galileji.

¹¹ Isus je vešto koristio poređenja iz života ljudi. Mnoga  njegova poređenja su oslikavala svakodnevne događaje koje je verovatno viđao dok je rastao u Galileji. Razmisli kratko o njegovom detinjstvu. Koliko je puta samo video svoju majku kako melje žito, dodaje kvasac u testo, pali svetiljku ili čisti kuću? (Matej 13:33; 24:41; Luka 15:8). Koliko je puta gledao kako ribari spuštaju svoje mreže u Galilejsko more? (Matej 13:47). Koliko je puta video decu kako se igraju po trgovima? (Matej 11:16). Isus je verovatno video i mnoge druge uobičajene stvari koje je pominjao u svojim brojnim poređenjima — sejanje na njivi, radosne svadbe i žetve polja okupanih na suncu (Matej 13:3-8; 25:1-12; Marko 4:26-29).

12, 13. Zašto je u paraboli o milosrdnom Samarićaninu značajno to što je Isus govorio o putu koji je vodio „iz Jerusalima u Jerihon“?

¹² Isus je u svojim poređenjima pominjao detalje koji su njegovim slušaocima bili dobro poznati. Primera radi, parabolu o milosrdnom Samarićaninu on je započeo rečima: „Jedan čovek je silazio iz Jerusalima u Jerihon i pao u ruke razbojnicima, koji su mu skinuli odeću, pretukli ga i otišli ostavivši ga polumrtvog“ (Luka 10:30). Značajno je to što je Isus pomenuo put koji je vodio „iz Jerusalima u Jerihon“. Kada je iznosio ovu parabolu bio je u Judeji, nedaleko od Jerusalima, tako da su njegovi slušaoci nesumnjivo znali o kom putu je reč. Taj put je bio poznat kao opasan, posebno za nekog ko je putovao sam. Vijugao je kroz zabačena mesta, pružajući skrovište za mnoge razbojnike.

¹³ Isus je pomenuo i druge poznate detalje o putu „iz Jerusalima u Jerihon“. Prema toj paraboli, prvo je sveštenik, a zatim i Levit prolazio tim putem, ali nijedan nije stao da pomogne žrtvi (Luka 10:31, 32). Sveštenici su služili u hramu u Jerusalimu, a Leviti su im pomagali. Mnogi sveštenici i Leviti su živeli u Jerihonu kada nisu imali  zaduženja u hramu. Jerihon se nalazio svega 23 kilometra od Jerusalima. Zato su se oni mogli videti na tom putu. Zapazi da Isus nije rekao da se taj čovek penjao, već da je „silazio iz Jerusalima“. Njegovi slušaoci su znali o čemu on govori. Jerusalim je bio na većoj visini od Jerihona. Stoga, kada bi neko putovao „iz Jerusalima“ zaista bi „silazio“. b Jasno je da je Isus uvek imao na umu svoje slušaoce.

14. Na koji način možemo uzeti u obzir naše slušaoce kada koristimo poređenja?

¹⁴ Kada koristimo poređenja i mi treba da uzmemo u obzir naše slušaoce. Šta znamo o njima što bi moglo uticati na naš izbor poređenja? Možda to mogu biti činioci kao što su godine, sredina i porodica iz koje potiču ili njihovo  zanimanje. Na primer, poređenje koje govori o obrađivanju zemlje pre će prihvatiti ljudi sa sela nego ljudi u gradovima. Svakodnevni život i aktivnosti naših slušalaca — njihova deca, kuća, hobi, hrana — takođe mogu biti temelj za poređenja.

15. Zašto nije nikakvo čudo što je Isus tako dobro poznavao prirodu?

¹⁵ Mnoga Isusova poređenja otkrivaju njegovo poznavanje sveta prirode, u šta spadaju biljke, životinje i vremenske prilike (Matej 16:2, 3; Luka 12:24, 27). Odakle mu takvo znanje? Dok je odrastao u Galileji sigurno je imao mnogo prilika da posmatra sve ono što je stvoreno. Što je još značajnije, Isus je „prvenac svega što je stvoreno“ i Jehova ga je koristio kao ’veštog graditelja‘ u stvaranju svega (Kološanima 1:15, 16; Poslovice 8:30, 31). Zar je ikakvo čudo što je Isus tako dobro poznavao biljni i životinjski svet? Osmotrimo kako je svoje znanje mudro koristio.

16, 17. (a) Šta pokazuje da je Isus dobro poznavao narav ovaca? (b) Koji primer pokazuje da ovce zaista slušaju glas svog pastira?

¹⁶ Priseti se da je Isus za sebe rekao da je „dobri pastir“ i da su oni koji ga slede njegove „ovce“. Isusove reči pokazuju da je dobro poznavao narav ovaca. Znao je da postoji posebna veza između pastira i njegovih ovaca. On je znao da se ta krotka stvorenja spremno podlažu vođstvu svog pastira i da ga verno prate. Zašto ovce slede svog pastira? „Jer poznaju njegov glas“, rekao je Isus (Jovan 10:2-4, 11). Da li ovce zaista poznaju glas svog pastira?

¹⁷ Autor jednog dela, Džordž Smit, napisao je svoje lično zapažanje: „Katkad smo uživali u našem podnevnom predahu pokraj nekog judejskog bunara, na koji bi došla tri ili četiri pastira sa svojim stadima. Stada bi se izmešala, a mi smo se pitali kako će pastir ponovo okupiti svoje ovce. Ali nakon što bi se ovce napojile i poigrale, pastiri  bi se jedan po jedan razišli, svaki na svoju stranu doline i svaki bi uputio svoj karakterističan zov. Ovce bi se polako razdvajale i svaka bi pošla za svojim pastirom, isto onako kako je i došla“ (The Historical Geography of the Holy Land). Dakle, Isus je zaista izabrao pravo poređenje da bi naglasio svoju misao. Naime, ukoliko razumemo njegova učenja i primenjujemo ih i ukoliko sledimo njegovo vođstvo, tada će o nama brinuti on, „dobri pastir“.

18. Gde možemo pronaći informacije o svetu prirode koji je Jehova stvorio?

¹⁸ Kako možemo naučiti da koristimo poređenja iz prirode? Neka karakteristična svojstva životinja mogu pružiti osnovu za jednostavna, a efikasna poređenja. Gde možemo pronaći informacije o svemu onome što je Jehova stvorio? Biblija je prava riznica znanja o raznim životinjama i ponekad se u njoj slikovito koriste svojstva životinja. Ona govori o tome da možemo biti brzi poput gazele ili leoparda, oprezni poput zmije i bezazleni poput  golubova c (1. Letopisa 12:8; Avakum 1:8; Matej 10:16). Još neki vredni izvori informacija su časopisi Stražarska kula i Probudite se!, kao i članci i video-materijal na sajtu jw.org, u delu „Da li je to neko osmislio?“. Možeš mnogo toga naučiti ukoliko osmotriš kako se u navedenom materijalu koriste jednostavna poređenja iz čudesnog sveta prirode, sveta koji je Jehova stvorio.

19, 20. (a) Kako je Isus efikasno upotrebio jedan tadašnji događaj da bi razotkrio pogrešno verovanje? (b) Kako u svom poučavanju možemo koristiti istinite životne priče i događaje?

¹⁹ Efikasna poređenja mogu biti u vidu stvarnih događaja. Jednom prilikom Isus je upotrebio jedan poznati događaj kako bi razotkrio lažno verovanje da tragedija snalazi one koji je zaslužuju. Tom prilikom je rekao: „Onih 18 ljudi na koje je pala kula u Siloamu i ubila ih – mislite li da su oni bili veći grešnici od svih ostalih koji žive u Jerusalimu?“ (Luka 13:4). Zaista, tih osamnaestoro nisu nastradali zbog nekog svog greha koji je izazvao Božju odmazdu. Umesto toga, njihova tragična smrt je bila posledica ’nepredviđenih događaja‘ (Propovednik 9:11). Tako je Isus opovrgao lažno učenje ukazujući na događaj koji je njegovim slušaocima bio dobro poznat.

²⁰ Kako možemo upotrebiti istinite životne priče i događaje u našem poučavanju? Pretpostavimo da razgovaraš o ispunjenju Isusovog proročanstva o znaku njegove prisutnosti (Matej 24:3-14). Možda možeš pomenuti neki nedavni događaj koji je bio na vestima, vezano za ratove, gladi ili zemljotrese da bi pokazao kako se različita  obeležja tog znaka ispunjavaju. Ili zamislimo da želiš da koristiš nečiju životnu priču da bi pokazao koje je promene potrebno učiniti da bi se obukla nova ličnost (Efešanima 4:20-24). Gde možeš pronaći takav primer? Možeš razmisliti o različitom poreklu svojih suvernika ili možeš upotrebiti neku životnu priču koja je objavljena u publikacijama Jehovinih svedoka. Dosta životnih priča možeš naći i na sajtu jw.org, u delu „Biblija menja živote“.

21. Koje blagoslove doživljava uspešan učitelj Božje Reči?

²¹ Isus je zaista bio Veliki Učitelj! Kao što smo videli u ovom delu, ’poučavanje i propovedanje dobre vesti‘ bilo je nešto od najveće važnosti u njegovom životu (Matej 4:23). I u našem životu je to najvažnije. Blagoslovi koje doživljavamo kao uspešni učitelji su veliki. Kada nekog poučavamo, mi u stvari dajemo sebe, a takvo davanje je izvor sreće (Dela apostolska 20:35). Ta sreća je u stvari radost koja proizlazi iz saznanja da drugima dajemo nešto od istinske i trajne vrednosti, a to je istina o Jehovi. Takođe imamo unutrašnje zadovoljstvo koje proističe iz saznanja da sledimo primer Isusa, najvećeg Učitelja koji je ikada hodio zemljom.