Šta tvrde mnogi naučnici? Mnoge pristalice evolucije a reći će ti da je život počeo pre više milijardi godina, u morskim plićacima koje je plavila plima ili pak duboko u praokeanu. Oni smatraju da su se na nekim od tih mesta hemijska jedinjenja spontano grupisala u strukture slične mehurićima i formirala složene molekule koji su počeli da se udvajaju. Po njihovom mišljenju, celokupan život na Zemlji je nastao slučajno, od jedne ili više tih „jednostavnih“ prvobitnih ćelija.

Drugi podjednako cenjeni naučnici, koji takođe zastupaju evoluciju, ne slažu se sa ovim objašnjenjem. Oni pretpostavljaju da su prve ćelije ili barem njihove glavne komponente dospele na Zemlju iz svemira. Zašto? Zato što uprkos svem trudu naučnici nisu uspeli  da dokažu da život može nastati iz neživih molekula. Na tu dilemu je 2008. ukazao profesor biologije Aleksandr Menež. On je rekao da tokom proteklih 50 godina „na osnovu posmatranja i eksperimenata nisu nađeni dokazi koji bi poduprli hipotezu o spontanom nastanku života samo iz molekularne supe, kao i da nijedno novo značajnije naučno saznanje ne vodi u tom pravcu“.¹

Šta otkrivaju dokazi? Odgovor na pitanje „kako nastaju bebe?“ potkrepljen je nepobitnim dokazima i to niko ne osporava. Život uvek nastaje iz već postojećeg života. Međutim, ako se vratimo dovoljno daleko u prošlost, da li je zaista moguće da je taj temeljni zakon bio prekršen? Da li se život stvarno mogao pojaviti iz neživih hemijskih jedinjenja? Koja je verovatnoća da se takav događaj mogao odigrati slučajno?

Prema naučnim saznanjima, za postojanje ćelije neophodna je saradnja najmanje tri složena molekula — DNK (dezoksiribonukleinske kiseline), RNK (ribonukleinske kiseline) i proteina. Danas bi retko koji naučnik tvrdio da se kompletna živa ćelija formirala odjednom, pukim slučajem, u smeši neživih hemijskih jedinjenja. Međutim, kolika je verovatnoća da su RNK ili proteini spontano nastali? b

Jedan eksperiment koji je prvi put izveden 1953. pružio je mnogim naučnicima osnovu za verovanje da je život nastao slučajno. Te godine je Stenli Miler uspeo da dobije neke amino-kiseline, glavne sastojke proteina, tako što je propustio električnu varnicu kroz smešu gasova za koju se pretpostavljalo da je jednaka sastavu prvobitne atmosfere na Zemlji. Kasnije su amino-kiseline pronađene i u jednom meteoritu. Da li to znači da postoji velika verovatnoća da su svi osnovni gradivni elementi života proizvod slučajnosti?

Hemičar Robert Šapiro, profesor emeritus Njujorškog univerziteta, kaže: „Neki stručnjaci pretpostavljaju da bi se svi gradivni elementi života lako mogli dobiti u eksperimentima sličnim Milerovom i da su postojali u meteoritima. Ali, to nije slučaj.“² c

Osmotrimo molekul RNK. On se sastoji od manjih molekula zvanih nukleotidi. Nukleotid je drugačiji i neznatno složeniji molekul od amino-kiseline. Šapiro kaže da „nijedan nukleotid nikada nije dobijen tokom eksperimenata s propuštanjem električne varnice [kroz smešu gasova] niti je nađen u meteoritima“.³ d On dodaje da je verovatnoća da molekul RNK, sposoban da sam sebe reprodukuje, nastane nasumičnim vezivanjem različitih hemijskih komponenti „toliko zanemarljiva da bi se čak i samo jedan takav događaj bilo gde u vidljivom svemiru mogao smatrati neviđenom slučajnošću“.⁴

Šta se može reći za molekule proteina? Oni se mogu sastojati od samo 50 pa do čak nekoliko hiljada amino-kiselina vezanih po veoma preciznom redosledu.  Prosečan protein u „jednostavnoj“ ćeliji sadrži 200 amino-kiselina. Čak i u takvim ćelijama postoji više hiljada vrsta proteina. Prema procenama, verovatnoća da je ikada u istoriji Zemlje jedan jedini protein koji sadrži samo 100 amino-kiselina nastao slučajno iznosi oko jedan naprema milion milijardi.

Naučnik Hjubert Joki, koji je pobornik teorije evolucije, ide korak dalje. On kaže: „Nemoguće je da su se proteini pojavili prvi i da se iz njih razvio život.“⁵ RNK je neophodna za sintezu proteina, dok su proteini neophodni za stvaranje RNK. Šta ako su se, uprkos izuzetno malim izgledima, proteini i molekuli RNK ipak pojavili slučajno na istom mestu i u isto vreme? Kolika je verovatnoća da su se udružili i formirali životni oblik sposoban za samoreprodukciju i samostalno postojanje? „Verovatnoća da se to desilo spontano (pod uslovom da je došlo do slučajnog spoja proteina i RNK) astronomski je mala“, kaže dr Kerol Kleland, e sa Instituta za astrobiologiju koji je osnovala NASA. „Pa ipak“, nastavlja ona, „većina istraživača se izgleda oslanja na sledeću pretpostavku — ako uspeju da shvate kako su proteini i RNK nezavisno nastali u prvobitnim uslovima u prirodi, onda će se pitanje kako je došlo do njihovog udruživanja rešiti samo po sebi.“ U vezi sa savremenim teorijama o slučajnom nastanku tih gradivnih elemenata života, ona kaže: „Nijedna od njih još nije pružila zadovoljavajuće objašnjenje kako se taj proces odvijao.“⁶

Zašto su te činjenice važne? Razmisli o preprekama s kojima se suočavaju istraživači koji smatraju da je život nastao slučajno. U jednom meteoritu su pronašli neke amino-kiseline koje postoje i u živim ćelijama. Putem detaljno isplaniranih i pažljivo nadgledanih laboratorijskih eksperimenata napravili su druge složenije molekule. Nadaju se da će na taj način s vremenom uspeti da dobiju sve delove potrebne za izgradnju „jednostavne“ ćelije. Situacija u kojoj se nalaze mogla bi se uporediti sa situacijom naučnika koji od prirodnih elemenata dobija čelik, plastiku, silikon i žice, i od njih sastavlja robota. Zatim programira robota da sam sebe reprodukuje. Šta će taj naučnik time dokazati? U najboljem slučaju, da inteligentno biće može da stvori izvanrednu mašinu.

Slično tome, ako ikad uspeju da naprave ćeliju, naučnici će postići nešto  stvarno zadivljujuće — ali da li će time dokazati da je ćelija mogla nastati pukim slučajem? Zar na taj način neće dokazati nešto sasvim suprotno?

Šta ti misliš? Svi dosadašnji naučni dokazi ukazuju na to da život može proisteći samo iz postojećeg života. Prihvatanje tvrdnje da je čak i „jednostavna“ živa ćelija slučajno nastala iz nežive materije zahteva veru bez temelja.

S obzirom na činjenice, da li si spreman da pokažeš takvu veru? Pre nego što odgovoriš na ovo pitanje, osmotri podrobnije građu ćelije. To će ti pomoći da utvrdiš da li su neke naučne teorije o postanku života realne i logične — ili su poput priča koje neki roditelji izmišljaju kada odgovaraju na pitanje kako nastaju bebe.