NOVOOSNOVANA hrišćanska skupština imaće važnu ulogu u ostvarenju Jehovine namere. Ali hrišćani u prvom veku su vrlo brzo postali meta napada. Da li će ostati verni Bogu dok se suočavaju s protivljenjem izvan skupštine i s još podmuklijim opasnostima unutar nje? U delu Svetog pisma koji je pisan na grčkom jeziku nalazi se 21 poslanica koja pruža neophodne savete i ohrabrenja.

Četrnaest poslanica, od poslanice Rimljanima do poslanice Jevrejima, napisao je apostol Pavle. Nazvane su po onima kojima su bile upućene, bilo da su u pitanju skupštine ili neki njeni članovi. Pogledajmo neke teme o kojima se u njima govori.

Saveti koji se tiču morala i ponašanja. Oni koji čine blud, preljubu i druge velike grehe „neće naslediti Božje kraljevstvo“ (Galatima 5:19-21; 1. Korinćanima 6:9-11). Prave Božje sluge moraju biti ujedinjene bez obzira na to iz kog naroda potiču (Rimljanima 2:11; Efešanima 4:1-6). Rado treba da pomažu suvernicima kojima je to potrebno (2. Korinćanima 9:7). „Neprestano se molite“, rekao je Pavle. Štaviše, u molitvi Jehovi treba da izrazimo svoja najdublja osećanja (1. Solunjanima 5:17; 2. Solunjanima 3:1; Filipljanima 4:6, 7). Da bi nas Bog uslišio, moramo mu se moliti s verom (Jevrejima 11:6).

Kako porodica može biti srećna? Muž treba da voli ženu kao svoje telo. Žena treba da duboko poštuje muža. Deca treba da slušaju roditelje jer je to ugodno Bogu. Roditelji s ljubavlju treba da poučavaju i vaspitavaju decu, vodeći se pri tom načelima iz Božje Reči (Efešanima 5:22–6:4; Kološanima 3:18-21).

Otkrivanje Božje namere. Mojsijev zakon je na mnoge načine Izraelcima služio kao zaštita i vodič dok ne dođe Hrist (Galatima 3:24). Međutim, hrišćani ne moraju da se drže tog Zakona da bi ugodili Bogu. U poslanici Jevrejima, to jest hrišćanima jevrejskog porekla, Pavle objašnjava koja je bila svrha Zakona i koja je bila Hristova uloga u ostvarenju Božje namere. On je objasnio da su različiti aspekti zakona imali proročansko značenje. Na primer, prinošenje životinjskih  žrtava je predočavalo Isusovu smrt koja će omogućiti pravo oproštenje greha (Jevrejima 10:1-4). Bog je Isusovom smrću poništio savez Zakona jer on više nije bio potreban (Kološanima 2:13-17; Jevrejima 8:13).

Uputstva o organizovanju skupštine. Muškarci koji su spremni da prihvate odgovornosti u skupštini moraju se držati visokih moralnih merila i moraju ispuniti uslove koji su izloženi u Svetom pismu (1. Timoteju 3:1-10, 12, 13; Titu 1:5-9). Božje sluge treba da se redovno sastaju sa suvernicima da bi se međusobno hrabrili (Jevrejima 10:24, 25). Sastanci treba da budu ohrabrujući i poučni (1. Korinćanima 14:26, 31).

U vreme kada je pisao drugu poslanicu Timoteju, Pavle je ponovo bio u Rimu. Bio je zatvoren i očekivao je presudu. Posećivala ga je samo nekolicina braće koja su bila dovoljno hrabra da se izlože takvom riziku. Znao je da mu nije ostalo još mnogo vremena. „Dobro sam se borio“, rekao je. „Trku sam do kraja istrčao, veru sam sačuvao“ (2. Timoteju 4:7). Verovatno je ubrzo nakon toga bio pogubljen. Ali njegove poslanice sve do dan-danas pružaju vođstvo pravim Božjim slugama.

(Na temelju Rimljanima, 1. Korinćanima, 2. Korinćanima, Galatima, Efešanima, Filipljanima, Kološanima, 1. Solunjanima, 2. Solunjanima, 1. Timoteju, 2. Timoteju, Titu, Filimonu i Jevrejima.)