BAŠ kao što je Jehova prorekao, izraelsko kraljevstvo se podelilo nakon što je Solomon prestao da mu služi. Njegov sin i naslednik prestola, Rovoam, bio je okrutan vladar. Zato se deset izraelskih plemena pobunilo i osnovalo severno kraljevstvo Izraela. Dva plemena su ostala odana kralju koji je sedeo na Davidovom prestolu u Jerusalimu i od njih je nastalo južno kraljevstvo Jude.

Oba kraljevstva su imala burnu istoriju, uglavnom zato što njihovi kraljevi nisu imali veru u Boga i nisu mu bili poslušni. U severnom kraljevstvu Izraela situacija je bila još gora nego u Judi, jer su tamošnji kraljevi od samog početka navodili narod da služi lažnim bogovima. Premda su proroci kao što su bili Ilija i Jelisej činili čuda i čak neke uskrsnuli, Izraelci su se uvek iznova vraćali na staro. Na kraju je Bog dozvolio da Asirija razori severno kraljevstvo.

Kraljevstvo Jude se održalo duže od kraljevstva Izraela, i to nešto više od jednog veka, ali je i njega stigla Božja kazna. Samo je nekoliko judejskih kraljeva reagovalo na upozorenja Božjih proroka i pokušalo da pomogne narodu da se vrati Jehovi. Primera radi, kralj Josija je počeo da čisti Judu od svega što je bilo povezano sa obožavanjem lažnih bogova i obnovio je Jehovin hram. Kada je pronađen originalni primerak Božjeg zakona koji je bio dat preko Mojsija, to je na Josiju tako snažno uticalo da je s još većim žarom nastavio da sprovodi reforme.

Nažalost, Josijini naslednici nisu sledili njegov dobar primer. Jehova je zato dozvolio Vaviloncima da osvoje Judu i razore Jerusalim i Jehovin hram. Oni koji su to preživeli bili su izgnani u Vavilon. Bog je prorekao da će njihovo izgnanstvo trajati 70 godina. Za to vreme Juda je bila pusta, sve dok, kao što je obećano, narodu nije bilo dozvoljeno da se vrati u svoju zemlju.

Međutim, više neće vladati nijedan kralj iz Davidove loze, sve do vladavine obećanog Izbavitelja, prorečenog Mesije. Većina kraljeva koji su sedeli na Davidovom prestolu u Jerusalimu pokazala je da nesavršeni ljudi nisu sposobni da vladaju. Jedino će Mesija biti stvarno sposoban da vlada. Zato je Jehova poslednjem kralju iz Davidove loze rekao: „Odloži krunu... dok ne dođe onaj koji ima zakonsko pravo na nju, i njemu ću je dati“ (Jezekilj 21:26, 27).

(Na temelju 1. Kraljevima i 2. Kraljevima, 2. Letopisa, od 10. do 36. poglavlja, i Jeremije 25:8-11.)