Jezavelja je pobesnela kada je čula šta se desilo s Valovim prorocima. Poručila je Iliji: „Sutra ćeš i ti biti mrtav kao Valovi proroci.“ Ilija se mnogo uplašio i pobegao u pustinju. Molio se Jehovi i rekao mu: „Jehova, dosta mi je svega. Pusti me da umrem.“ Tako je iscrpljen od umora zaspao pod jednim drvetom.

Onda ga je jedan anđeo probudio i nežno mu rekao: „Ustani i jedi.“ Ilija je video da ga čeka pogača pečena na vrelom kamenju i krčag vode. Kada je jeo i pio, ponovo je zaspao. Anđeo ga je opet probudio i rekao mu: „Jedi, jer te čeka težak put.“ Tako je Ilija ponovo jeo, a onda je pešačio 40 dana i 40 noći dok nije došao na goru Horiv. Tamo je ušao u jednu pećinu da prenoći. A onda mu se obratio sam Jehova i upitao ga: „Šta radiš tu Ilija?“ Odgovorio mu je: „Izraelci nisu ispunili obećanje koje su ti dali. Srušili su tvoje oltare i pobili tvoje proroke. A sada hoće i mene da ubiju.“

Jehova mu je rekao: „Izađi i stani na goru.“ Najpre je počeo da duva silan i jak vetar. Zatim se dogodio zemljotres, a onda je došla i vatra. Na kraju je Ilija čuo tih i blag glas. Pokrio je lice ogrtačem, pa je izašao iz pećine. Jehova ga je tada pitao zašto je pobegao, a Ilija mu je odgovorio da je samo još on ostao od njegovih proroka. Ali tada mu je Jehova rekao: „Nisi sam. U Izraelu ima još 7 000 ljudi koji mi služe. Idi i pomaži Jeliseja koji će biti prorok umesto tebe.“ Ilija je odmah krenuo da uradi ono što mu je Jehova rekao. Da li će Jehova i tebi pomoći ako si mu poslušan? Naravno da hoće. Vratimo se sada u vreme suše i pogledajmo šta se tada još dešavalo.