1-3. (a) Opiši ono što je Jezekilj video i čuo. (Videti sliku na početku poglavlja.) (b) Koja sila je delovala na Jezekilja i kako je to iskustvo uticalo na njega?

 PRED Jezekiljem se pružala ogromna, peskovita ravnica i pogled mu je bio usmeren na nešto u daljini. Pokušavao je da odgonetne šta se to pojavilo na horizontu, a onda je, u jednom trenutku, u neverici širom otvorio oči. Video je da dolazi neobično jaka oluja. Dok su ga šibali snažni naleti vetra sa severa, ugledao je „ogroman oblak iz kog je sevala vatra“. Jezekilj je rekao da je sjaj te vatre bio nalik sjaju istopljenog plemenitog metala. a Kako mu se oblak munjevitom brzinom sve više približavao, tako se sve glasnije čula huka kao kod naleta ogromne vojske (Jezek. 1:4, 24).

² Jezekilj je imao otprilike 30 godina kada je osetio da je sveti duh, to jest Jehovina nenadmašna sila „počela da deluje na njega“. To iskustvo je bilo prvo u nizu sličnih upečatljivih doživljaja koje je Jezekilj imao. Zahvaljujući delovanju Božjeg duha, tada je video i čuo nešto neverovatno, nešto što je bilo mnogo impresivnije od specijalnih efekata koji se danas koriste  u filmovima. Kada je dobio ovu viziju, Jezekilj se pun strahopoštovanja poklonio „licem do zemlje“ (Jezek. 1:3, 28).

³ Međutim, Jehova nije samo želeo da ispuni Jezekilja strahopoštovanjem. Kao i ostale vizije koje je Jezekilj zapisao u svojoj izuzetnoj knjizi, i prva vizija koju je imao ističe važne pouke. One su bile veoma važne za njega, ali su isto tako važne i za Božje sluge u naše vreme. Zato ćemo u nastavku detaljno razmotriti ono što je Jezekilj tom prilikom video i čuo.

4, 5. U kakvim je okolnostima bio Božji narod kada je Jezekilj imao ovu viziju?

⁴ Pročitati Jezekilja 1:1-3. Razmotrimo najpre kakve su okolnosti vladale kada je Jezekilj 613. pre n. e. imao ovu viziju. Kao što smo videli u prethodnom poglavlju, on se nalazio u Vavilonu. Živeo je među ostalim izgnanicima kraj reke Hevar, što je najverovatnije bio veštački, plovni kanal koji se odvajao od reke Eufrat, a zatim se na jugoistoku vraćao u nju.

⁵ Izgnanici su bili oko 800 kilometara udaljeni od svog doma u Jerusalimu. b Hram u kom je Jezekiljev otac nekada služio kao sveštenik bio je oskrnavljen paganskim obredima i idolopoklonstvom. Slavni presto u Jerusalimu, na kom su nekada sedeli vladari kao što su David i Solomon, sada je služio na sramotu. Zli kralj Joahin bio je među izgnanicima u Vavilonu, a zli kralj Sedekija, koji je nakon njega seo na presto, bio je samo marioneta u rukama kralja Vavilona (2. Kralj. 24:8-12, 17, 19).

6, 7. Šta je Jezekilju nesumnjivo veoma teško palo?

 ⁶ Nema sumnje da je bogobojaznom Jezekilju veoma teško palo kad je video da su drugi izgnanici izgubili veru zbog svega što se događalo. Možda su se neki od njih pitali: „Da li nas je Jehova zauvek ostavio? Da li je moguće da će Vavilon sa svojim bezbrojnim lažnim bogovima zatrti pravu religiju i zbrisati s lica zemlje one koji predstavljaju Božju vrhovnu vlast?“

⁷ Imajući na umu okolnosti u kojima se nalazio Božji narod, zašto ne bismo svoje lično proučavanje započeli razmatranjem upečatljivog opisa prve vizije koju je Jezekilj imao? (Jezek. 1:4-28). Potrudimo se pritom da zamislimo da smo mi na njegovom mestu i da sebi dočaramo ono što je on video i čuo.

8. Šta je Jezekilj video u viziji i šta je ona predstavljala?

⁸ Šta je zapravo Jezekilj video u viziji? Video je nešto ogromno i veličanstveno nalik kočijama koje su imale četiri ogromna točka. Pored tih točkova bila su četiri neobična duhovna stvorenja, za koja je kasnije rečeno da su heruvimi (Jezek. 10:1). Iznad tih stvorenja i točkova bilo je nešto nalik ploči koja je izgledala kao led, a nad njom je bio veličanstveni presto na kom je sedeo Jehova Bog. Šta je ta vizija predstavljala?  Ona može predstavljati samo jedno: nebeski deo Jehovine veličanstvene organizacije. Razmotrimo tri razloga na osnovu kojih se može doći do takvog zaključka.

9. Zašto se Jehovina vlast nad nebeskim stvorenjima može uporediti s kočijama?

⁹ Jehova vlada nad nebeskim stvorenjima. U ovoj viziji se Jehovin presto nalazi iznad heruvima. Na nekim drugim mestima u Božjoj Reči, Jehova je opisan ili prikazan na sličan način, kako sedi iznad ili između heruvima. (Pročitati 2. Kraljevima 19:15; Izl. 25:22; Ps. 80:1.) Naravno, Jehovi nije potrebno da ga heruvimi negde prenesu i zato on ne sedi doslovno iznad tih moćnih duhovnih stvorenja niti ima neke doslovne kočije. Međutim, heruvimi podupiru njegovu vrhovnu vlast i on ih može poslati gde god je potrebno kako bi sproveo svoju volju. Poput drugih svetih anđela, i oni izvršavaju Jehovine zapovesti kao njegove sluge, to jest zastupnici (Ps. 104:4). Sva ta duhovna stvorenja ujedinjeno sarađuju i podlažu se Jehovinoj vrhovnoj vlasti, zbog čega se mogu uporediti s kočijama kojima upravlja sam Jehova.

10. Na šta ukazuje broj heruvima u kočijama?

¹⁰ Broj heruvima u kočijama. Jezekilj je video četiri heruvima. U Bibliji taj broj često ukazuje na celovitost, to jest sveobuhvatnost. Prema tome, logično je zaključiti da četiri heruvima  u stvari predstavljaju sve Jehovine verne duhovne sinove. Činjenica da su i točkovi kočija i heruvimi puni očiju ukazuje na to da ništa ne izmiče njihovoj pažnji. To je odlika svih duhovnih stvorenja, a ne samo ova četiri heruvima. Nadalje, na osnovu Jezekiljevog opisa, može se zaključiti da su kočije ogromne i da u poređenju s njima čak i izuzetno moćni heruvimi izgledaju neznatno (Jezek. 1:18, 22; 10:12). Poput kočija iz vizije, nebeski deo Jehovine organizacije je ogroman i ne uključuje samo četiri heruvima, već mnogo više duhovnih stvorenja.

11. Koju je viziju imao prorok Danilo i šta je razumno zaključiti?

¹¹ Sličnost sa Danilovom vizijom. Prorok Danilo je veći deo svog života proveo kao izgnanik u Vavilonu. On je takođe u jednoj viziji dobio uvid u ono što se događa na nebu. Zanimljivo je što je i u toj viziji Jehovin presto imao točkove. Danilo je video koliko je ogromna porodica Jehovinih duhovnih stvorenja na nebu. Rekao je da je pred Jehovom stajalo „hiljadu hiljada [...] i deset hiljada po deset hiljada“ njegovih duhovnih sinova. Oni su zasedali kao nebeski sud i verovatno je svako imao svoje mesto (Dan. 7:9, 10, 13-18). Zar nije razumno zaključiti da Jezekiljeva vizija takođe predstavlja taj veličanstveni skup duhovnih stvorenja?

12. Zašto je za nas dobro da proučavamo delove Biblije kao što je Jezekiljeva vizija nebeskih kočija?

¹² Jehova zna da je za naše dobro da se usredsredimo na „ono što se ne vidi“. Zašto je to dobro za nas? Pošto smo ljudi od krvi i mesa, skloni smo tome da previše razmišljamo o onome „što se vidi“ i što je privremeno, kao što su materijalne stvari i neke naše brige. (Pročitati 2. Korinćanima 4:18.) Satana želi da iskoristi tu našu sklonost i navede nas da se potpuno zaokupimo time. S druge strane, Jehova želi da nam pomogne da ne podlegnemo tom pritisku. Zato se pobrinuo da se u njegovoj Reči zabeleže stihovi poput ovih iz Jezekiljevog proročanstva. Oni nas na upečatljiv način podsećaju na to koliko je veličanstvena Jehovina nebeska porodica.

13, 14. (a) Šta je Jezekilj rekao o točkovima na Jehovinim kočijama? (b) Zašto je prikladno to što Jehovin presto ima točkove?

¹³ Jezekiljevu pažnju su najpre privukla četiri heruvima. U četvrtom poglavlju ove knjige videćemo šta nam oni i njihova veličanstvena pojava otkrivaju o Jehovi. Međutim, Jezekilj je pored tih heruvima video i četiri točka, koja su se najverovatnije nalazila na četiri ugla, tako da su među sobom formirala ogroman četvorougao. (Pročitati Jezekilja 1:16-18.) Činilo se da su točkovi napravljeni od hrizolita, dragog kamena koji može biti providan ili delimično providan i žute ili žućkastozelene boje. Taj predivan kamen je blistao.

 ¹⁴ Jezekilj je u svojoj viziji poklonio veliku pažnju točkovima kočija. Prilično je neobično što je presto imao točkove. Kada je reč o prestolima, obično ne očekujemo da su pokretni, već da se nalaze na jednom mestu. To je i normalno jer je uticaj ljudskih vladara ograničen raznim faktorima. Međutim, Jehovina vrhovna vlast je nenadmašna. Baš kao što je Jezekilj kasnije i shvatio, ona ničim nije ograničena (Nem. 9:6). Jehova može sprovoditi svoju vrhovnu vlast doslovno gde god želi.

15. Šta je Jezekilj zapisao što se tiče građe i veličine točkova?

¹⁵ Jezekilj je bio zadivljen kada je video koliko su ogromni točkovi na kočijama. On je zapisao: „Bili su zastrašujuće visoki.“ Možemo da zamislimo kako Jezekilj pokušava da pogledom obuhvati ogromne, blistave točkove koji su sezali do neba. On je zabeležio i jedan zanimljiv detalj: „Sva četiri točka su sa svih strana bila puna očiju.“ Međutim, možda je najzanimljivija bila građa točkova. Jezekilj je u vezi s tim rekao: „Građa tih točkova bila je takva kao da je jedan točak u drugom.“ Šta je to značilo?

16, 17. (a) Kako su izgledali točkovi na kočijama? (b) Šta točkovi otkrivaju o tome kako se Jehovine kočije kreću?

¹⁶ Po svemu sudeći, svaki točak koji je Jezekilj video činila su zapravo dva točka jedan u drugom, međusobno postavljena pod pravim uglom. To objašnjava zašto je Jezekilj napisao: „Ti točkovi su mogli da se kreću na sve četiri strane. Kad su menjali pravac, nisu morali da se zaokrenu.“ Šta nam to otkriva o nebeskim kočijama koje je Jezekilj video?

¹⁷ Tako ogromni točkovi bi čak i jednim obrtajem prevalili ogromnu razdaljinu. Na osnovu onoga što je opisano u viziji, može se naslutiti da su se kočije kretale munjevitom brzinom! (Jezek. 1:14). Nadalje, to što su se točkovi kretali u sva četiri pravca ukazuje na takvu sposobnost manevrisanja koja bi i današnje inženjere ostavila bez daha. Kočije su mogle promeniti smer kretanja bez usporavanja, pa čak i zaokretanja. Međutim, to nisu činile nasumično. Činjenica da su točkovi bili puni očiju na upečatljiv način otkriva da kočije imaju jasan pregled svega što ih okružuje.

18. Na šta ukazuje to što su točkovi ogromni i puni očiju?

¹⁸ Dakle, šta je Jehova otkrio Jezekilju – kao i svojim drugim slugama – o nebeskom delu svoje organizacije? Uzmimo u obzir ono što smo do sada razmotrili. Nebeski deo Jehovine organizacije je veličanstven i uliva strahopoštovanje, na šta ukazuje veličina točkova i blistavi kamen od kog su oni napravljeni. Ništa ne izmiče pažnji duhovnih stvorenja, što možemo zaključiti iz toga što su točkovi puni očiju. To je i logično jer ni Jehovinom pogledu ništa ne može da promakne (Posl. 15:3; Jer. 23:24).  Osim toga, kao Vrhovni Vladar, on ima na raspolaganju milione anđela koje može poslati gde god je potrebno, a oni ga zatim mogu izvestiti o onome što su videli. (Pročitati Jevrejima 1:13, 14.)

19. Šta brzina i pokretljivost Jehovinih kočija otkrivaju o Jehovi i nebeskom delu njegove organizacije?

¹⁹ Nadalje, možemo razumeti da su kočije izuzetno brze i pokretljive. Razmislimo na trenutak o tome koliko se nebeski deo Jehovine organizacije razlikuje od ljudskih vlasti, institucija i organizacija. One ne umeju da reše probleme s kojima se suočava ovaj svet i nisu u stanju da se prilagode promenjenim okolnostima, zbog čega srljaju u propast. S druge strane, Jehova Bog je razuman i fleksibilan, što je očigledno u načinu na koji upravlja svojim kočijama. Kao što se može zaključiti na osnovu njegovog imena, on može postati šta god želi kako bi uradio ono što je zamislio (Izl. 3:13, 14). Na primer, može u trenu postati moćni ratnik koji se bori za svoj narod, ali isto tako i samilostan Bog koji prašta grehe onima koji se kaju zbog njih i pomaže im da se u duhovnom pogledu oporave (Ps. 30:5; Is. 66:13).

20. Zašto treba da osećamo strahopoštovanje prema Jehovinim kočijama?

²⁰ Jezekiljeva vizija nas može podstaći da se pitamo da li osećamo strahopoštovanje prema Jehovinim kočijama. Imajmo na umu da one predstavljaju nešto što je već danas realnost. Nikada ne smemo pomisliti da Jehova, njegov Sin i anđeli ne vide probleme koji nas opterećuju. Nemojmo strahovati da se Bog neće na vreme pobrinuti za naše potrebe ili da će njegova organizacija biti nedorasla nekim preprekama koje se iznenada mogu pojaviti u ovom haotičnom svetu. Ne zaboravimo da je Jehovina organizacija uvek u pokretu. Jezekilj je zapravo čuo glas s neba koji je točkovima rekao: „Krenite!“ (Jezek. 10:13). Kada razmišljamo o načinu na koji se Jehovina organizacija kreće, sigurno smo ispunjeni strahopoštovanjem. Naravno, prvenstveno osećamo strahopoštovanje prema samom Jehovi, koji upravlja svojom organizacijom.

21, 22. Šta spaja delove kočija?

²¹ Jezekiljevu pažnju je zatim zaokupilo nešto što se nalazilo iznad točkova, „nešto nalik ploči, koja je svetlucala poput blistavog leda“ (Jezek. 1:22). Ta „ploča“ se prostirala visoko iznad glava heruvima, bila je prozirna i blistala je. Možda bi se neko zapitao šta ju je držalo iznad točkova i kako su oni mogli da se obrću bez osovina. Ali ne smemo zaboraviti da ovde ne važe zakoni mehanike, jer je reč o simbolici i o nečemu što zapravo pripada duhovnom području. Nemojmo prevideti ni  sledeće važne reči: „Duh koji je delovao na bića bio [je] i u točkovima“ (Jezek. 1:20, 21). Ali o kom duhu je reč?

²² Nema sumnje da je reč o Jehovinom svetom duhu, najmoćnijoj sili u svemiru. Ta sila spaja sve delove kočija, pokreće ih i upravlja njihovim savršeno sinhronizovanim pokretima. Imajući to na umu, pogledajmo sada šta je Jezekilj zapisao o onome koji je upravljao kočijama.

23. Koje izraze je Jezekilj koristio u želji da opiše Jehovu i zašto?

²³ Pročitati Jezekilja 1:26-28. Dok je opisivao ono što je video u viziji, Jezekilj je često koristio izraze kao što su „izgledalo“, „ličilo“ i „nešto poput“. Ali u ovim stihovima on to čini još više. Izgleda kao da je pokušavao da nađe prave reči kojima bi opisao ono što se praktično ne može opisati. On je video „nešto kao kamen safir, što je ličilo na presto“. Da li možemo da zamislimo presto koji je isklesan od jednog ogromnog, tamnoplavog safira? Na tom prestolu je sedeo „neko ko je izgledao kao čovek“.

24, 25. (a) Na šta može ukazivati to što se oko Jehovinog prestola nalazi nešto poput duge? (b) Kako su slične vizije uticale na neke Božje sluge?

²⁴ Jezekilj je mogao videti samo obrise Jehovine pojave zato što je njegova slava u vidu vatre isijavala od struka naviše i  naniže. Sigurno nam nije teško da zamislimo kako Jezekilj zaklanja oči dok posmatra taj veličanstveni prizor. Na kraju je video nešto predivno: „Svuda oko njega bila je blistava svetlost poput duge koja se pojavi u oblaku u kišni dan.“ Verovatno smo se obradovali kada smo u nekoj prilici ugledali dugu, koja je upečatljiv podsetnik na veličanstvo našeg Stvoritelja. Ona nas takođe može podsetiti na Jehovin savez mira koji je sklopljen nakon Potopa (Post. 9:11-16). Iako Jehova ima ogromnu moć, on je prvenstveno Bog mira (Jevr. 13:20). On poseduje istinski mir i daje ga svima koji mu verno služe.

²⁵ Kako je na Jezekilja uticalo to što je video prizor Jehovine slave? On je napisao šta se zatim dogodilo: „Kada sam to video, pao sam licem do zemlje.“ Obuzet strahopoštovanjem, Jezekilj je pao na zemlju. Drugi proroci su reagovali poput njega kada su dobili neku sličnu viziju od Jehove. Shvatili su koliko su neznatni i verovatno su ih emocije savladale (Is. 6:1-5; Dan. 10:8, 9; Otkr. 1:12-17). Pa ipak, na kraju su ti ljudi bili veoma ojačani onim što im je Jehova otkrio. Tako je bilo i s prorokom Jezekiljem. Sigurno smo i mi ojačani kada čitamo stihove poput ovih.

26. Kako je ova vizija uticala na Jezekilja?

²⁶ Ukoliko su Jezekilja mučile neke nedoumice i strahovi u vezi sa situacijom Božjih slugu koje su bile izgnane u Vavilon, ova vizija mu je sigurno ulila snagu. Dakle, nije bilo važno da li su se Božje verne sluge nalazile u Jerusalimu, Vavilonu ili negde drugde. Jehovine veličanstvene kočije su u svakom trenutku mogle da stignu do njih. Nijedna vladavina u Sataninim rukama ne može da se suprotstavi Bogu, koji upravlja veličanstvenim nebeskim kočijama. (Pročitati Psalam 118:6.) Jezekilj je video i da su točkovi kočija doticali zemlju, što znači da one nisu daleko od ljudi (Jezek. 1:19). Prema tome, Jehova je pažljivo pratio sve što se dešavalo njegovim vernim slugama koje su bile u izgnanstvu i ništa ga nije moglo sprečiti da poput Oca brine o njima.

27. Šta možemo naučiti iz Jezekiljeve vizije?

²⁷ Da li Jezekiljeva vizija ima značenje i za nas danas? Naravno. Satana sve više napada one koji žele da na ispravan način služe Jehovi. On bi hteo da nas uveri u to da smo prepušteni sami sebi i da nam naš nebeski Otac i njegova organizacija ne mogu pomoći. Nemojmo dozvoliti da se takve laži ukorene u našim mislima i u našem srcu! (Ps. 139:7-12). Poput proroka  Jezekilja, imamo sve moguće razloge da budemo ispunjeni strahopoštovanjem. Možda nećemo pasti licem do zemlje kao što je on učinio. Ali razmišljanje o moći, brzini, pokretljivosti i slavi nebeskog dela Jehovine organizacije sigurno u nama budi strahopoštovanje.

28, 29. Kako ono što se dešavalo u prošlom veku pokazuje da su nebeske kočije u pokretu?

²⁸ Ne smemo izgubiti iz vida da Jehovina organizacija ima i zemaljski deo. Tačno je da taj deo Jehovine organizacije čine nesavršeni ljudi, ali Jehova je ipak pomoću njega postigao toliko toga na zemlji. Širom sveta on pomaže običnim ljudima da ostvare nešto što ne bi mogli postići sopstvenim snagama (Jov. 14:12). Ono što čitamo u knjizi Božje Kraljevstvo vlada! može nas podsetiti na to u kojoj meri se propovedalo tokom prošlog veka. Takođe nam može pružiti uvid u veliki napredak koji je Jehovina organizacija postigla kada je reč o poučavanju Božjih slugu, postizanju pravnih pobeda i korišćenju savremene tehnologije u službi Bogu.

²⁹ Kada pomislimo na sve što je tokom poslednjih dana ovog iskvarenog poretka ostvareno što se tiče obnove prave religije, više je nego očigledno da su Jehovine kočije u pokretu. Izuzetna je čast što možemo da budemo deo ove organizacije i da služimo Svevišnjem Gospodu (Ps. 84:10).

30. Šta ćemo razmotriti u sledećem poglavlju?

³⁰ Jezekiljeva vizija nam otkriva još mnogo toga. U sledećem poglavlju ćemo detaljnije razmotriti ulogu četiri bića iz vizije, to jest četiri heruvima. Šta nam oni otkrivaju o Svevišnjem Gospodu, Jehovi Bogu?