1-3. Kako su se Vavilonci rugali Jehovinim slugama i zašto su to činili?

 ZAMISLI da si bogobojazan Judejac u Vavilonu. Tvoj narod je u izgnanstvu već oko pedeset godina. Na sabat si po svom običaju pošao da se sastaneš sa sunarodnicima kako biste zajedno hvalili Jehovu. Dok se probijaš kroz mnoštvo ljudi na ulici, u prolazu vidiš impresivne hramove i brojna svetilišta. Vernici se slivaju ka tim mestima da bi prinosili žrtve i pevali hvale Marduku i drugim bogovima.

² Daleko od te gužve, sastaješ se s malom grupom svojih sunarodnika. a Pronašli ste mirno mesto – možda kraj jednog od mnogih gradskih kanala – gde ćete se moliti, pevati psalme i razmišljati o Božjoj Reči. Tokom zajedničke molitve, u pozadini čujete tihu škripu drvenih čamaca privezanih uz obalu kanala. Za sve vas je olakšanje što na tom mestu imate malo mira. Nadate se da vas niko od meštana neće naći i uznemiravati, kao što imaju običaj. Ali zašto to rade?

³ Vavilon je dobio brojne ratove i stanovnici tog grada su zaslugu za svoju nadmoć pripisivali lažnim bogovima. Smatrali  su da je uništenje Jerusalima zapravo dokaz da je njihov bog Marduk moćniji od Jehove! Zato su se rugali pravom Bogu i njegovim slugama, kojima su ponekad govorili: „Pevajte nam neku pesmu o Sionu“ (Ps. 137:3). U mnogim psalmima su se veličale pobede Siona, to jest Jerusalima, nad Jehovinim neprijateljima. Možda su Vavilonci posebno voleli da se osvrnu na te psalme kad su se rugali Judejcima. U nekim drugim psalmima se čak govorilo o onome što su sami Vavilonci uradili. Na primer, u jednom psalmu piše: „Pretvorili su Jerusalim u ruševine [...] smeju nam se i rugaju svi oko nas“ (Ps. 79:1, 3, 4).

4, 5. Koju su nadu ulivala Jezekiljeva proročanstva i o čemu će biti reči u ovom poglavlju? (Videti sliku na početku poglavlja.)

⁴ Poteškoće vam stvaraju i Judejci koji su ogrezli u otpadništvu i koji koriste svaku priliku da vas ismevaju zbog toga što verujete Jehovi i njegovim prorocima. Ali bez obzira na to, saznanje da služite pravom Bogu izvor je utehe za tebe i tvoju porodicu. Zajednička molitva i pevanje duhovnih pesama donosi vam okrepu, a čitanje Božje Reči je pravi melem za vaše rane (Ps. 94:19; Rimlj. 15:4). Zamisli da je jednog takvog dana neko od tvojih sunarodnika doneo nešto posebno na vaš skup – svitak sa Jezekiljevim proročanstvima. Jedva čekaš da čuješ Jehovino obećanje o tome kako će pomoći svom narodu da se vrati u domovinu. Srce ti je ispunjeno nadom dok slušaš to proročanstvo i razmišljaš o tome kako ćete se ti i tvoja porodica jednog dana vratiti u domovinu i radosno učestvovati u obnovi prave religije.

⁵ U Jezekiljevim proročanstvima se više puta spominju Božja obećanja o obnovi. Hajde da detaljnije razmotrimo tu temu koja nam može uliti nadu. Kako su se ta obećanja ispunila na judejskim izgnanicima? Kakvo značenje ona imaju danas? Pored toga, videćemo da će se neka od njih u potpunosti ispuniti u budućnosti.

6. Na šta je Bog u više navrata upozorio svoj narod?

⁶ Jehova je preko Jezekilja jasno upozorio svoj narod na to kako će ga kazniti za neposlušnost. Rekao je: „Otići će u izgnanstvo, u zarobljeništvo“ (Jezek. 12:11). Kao što smo videli u šestom poglavlju ove knjige, Jezekilj je to čak slikovito prikazao. Međutim, on nije bio prvi koji je preneo takvo upozorenje. Jehova je još u Mojsijevo vreme, skoro hiljadu godina pre toga, upozorio svoj narod da će biti odveden u ropstvo ako se i dalje bude bunio protiv njega (Pon. zak. 28:36, 37). Osim toga, proroci poput Isaije i Jeremije na sličan način su opominjali Izraelce (Is. 39:5-7; Jer. 20:3-6).

7. Kako je Jehova kaznio svoj narod?

 ⁷ Nažalost, narod nije obraćao pažnju na sva ta upozorenja i toliko je zastranio da je duboko razočarao Jehovu. Pod uticajem zlih pastira, to jest vođa, narod je postao buntovan i neveran Jehovi, sve više se kvario i tonuo u idolopoklonstvo. Zato je on dozvolio da ih zadesi glad – što nije bila samo nevolja već i poniženje, budući da su živeli u zemlji u kojoj „teče med i mleko“ (Jezek. 20:6, 7). Zatim je dopustio, kao što je davno pre toga i prorekao, da njegov svojeglavi narod bude odveden u izgnanstvo. Vavilonski kralj Navuhodonosor je 607. pre n. e. uništio Jerusalim i hram, čime im je zadao poslednji udarac. Na hiljade Judejaca koji su preživeli to uništenje odvedeno je u Vavilon. Tamo su bili izloženi ruganju i protivljenju, kao što je opisano na početku ovog poglavlja.

8, 9. Kako je u prvom veku Bog upozoravao hrišćane na otpadništvo?

⁸ Hrišćani u prvom veku su doživeli nešto što bi se moglo uporediti sa izgnanstvom Judejaca u Vavilon. I Hristovi sledbenici su na vreme bili upozoreni na opasnost. Ubrzo nakon što je započeo sa svojom službom, Isus im je rekao: „Čuvajte se lažnih proroka koji dolaze k vama u ovčijem runu, a iznutra su grabljivi vukovi“ (Mat. 7:15). Godinama nakon toga, Bog je nadahnuo apostola Pavla da svojim suvernicima kaže: „Ja znam da će se posle mog odlaska među vas uvući okrutni vukovi koji neće imati obzira prema stadu. Čak će i među vama biti nekih koji će izvrtati istinu da bi odvukli učenike za sobom“ (Dela 20:29, 30).

⁹ Hrišćanima je bilo rečeno kako mogu prepoznati te zlonamerne ljude i kako se mogu sačuvati od njih. Od starešina se očekivalo da iz skupštine uklone otpadnike (1. Tim. 1:19; 2. Tim. 2:16-19; 2. Petr. 2:1-3; 2. Jov. 10). Pa ipak, poput Judejaca i Izraelaca u drevno doba, mnogi hrišćani su s vremenom prestali da obraćaju pažnju na takve opomene. Na kraju prvog veka, otpadništvo se već ukorenilo u skupštini. Jovan, jedini apostol koji je u to vreme bio živ, video je da su se iskvarenost i buntovništvo proširili među hrišćanima. Samo je on još stajao na putu tom zlu koje je uzimalo sve više maha (2. Sol. 2:6-8; 1. Jov. 2:18). Šta se dogodilo posle njegove smrti?

10, 11. Kako je od drugog veka počelo da se ispunjava Isusovo poređenje o pšenici i kukolju?

¹⁰ Nakon što je apostol Jovan umro, počelo je da se ispunjava Isusovo poređenje o pšenici i kukolju. (Pročitati Mateja 13:24-30.) Kao što je Isus i prorekao, Satana je u skupštinu posejao „kukolj“, to jest lažne hrišćane, i ona se vrlo brzo sasvim iskvarila. Nema sumnje da je Jehova bio duboko razočaran kada je video da je skupština koju je osnovao njegov Sin postala uprljana idolopoklonstvom, paganskim praznicima i  običajima, kao i doktrinama koje su potekle od bezbožnih filozofa i religija koje su bile pod Sataninim uticajem. Kako je Jehova na to reagovao? Dozvolio je da njegove sluge, kao i Izraelci u drevno doba, dospeju u zarobljeništvo. Otprilike od sredine drugog veka n. e., lažnih hrišćana je bilo toliko da više nije bilo moguće prepoznati prave hrišćane. Prava hrišćanska skupština je takoreći pala u zarobljeništvo Vavilona Velikog, koji predstavlja sve religije koje nisu po Božjoj volji. S druge strane, lažni hrišćani su se stopili s Vavilonom Velikim. Kako je lažnih hrišćana bilo sve više, tako su nastajale religije koje su tvrdile da su hrišćanske.

¹¹ Tokom vekova koji su bili obeleženi mračnom dominacijom hrišćanskih crkava, uvek je bilo pravih hrišćana, to jest „pšenice“ iz Isusovog poređenja. Poput izgnanih Judejaca o kojima se govori u Jezekilju 6:9, oni nisu zaboravili pravog Boga. Neki od njih su hrabro razotkrivali lažne doktrine uprkos ruganju i progonstvu. Da li je Jehova nameravao da ih trajno ostavi u okovima lažne religije? Nije! Kao što je to bilo i sa Izraelcima u drevno doba, Jehovina kazna je bila primerena,  jer ih on nije kažnjavao ni više ni duže nego što je trebalo (Jer. 46:28). Osim toga, on nije ostavio svoje sluge bez nade. Pogledajmo šta se dalje dešavalo sa judejskim izgnanicima u Vavilonu i kako im je Jehova ulio nadu da će njihovom zarobljeništvu doći kraj.

12, 13. Zašto se u Jezekiljevo vreme Jehovin gnev stišao?

¹² Jehova je otvoreno rekao svojim slugama da je gnevan na njih, ali ih je ujedno i uverio u to da njegov pravedni gnev neće trajati zauvek. Zapazimo njegove reči: „Tada će se stišati moj gnev, utišaće se moja jarost i ja ću se smiriti. Kad iskalim svoj gnev na njima, znaće da sam ja, Jehova, tako govorio zato što zahtevam potpunu odanost“ (Jezek. 5:13). Zašto će se Jehovin gnev na kraju stišati?

¹³ U izgnanstvo nisu bili odvedeni samo Judejci koji su prestupali Božji zakon, već i oni koji su verno služili Bogu. Pored toga, Bog je preko Jezekilja rekao da će se u izgnanstvu neki Judejci pokajati. Oni će se prisetiti sramotnih stvari koje su činili kad su se bunili protiv Jehove i preklinjaće ga za oproštaj  i milosrđe (Jezek. 6:8-10; 12:16). Među izgnanicima koji su ostali verni Bogu bio je i Jezekilj, kao i prorok Danilo i njegova tri prijatelja. U stvari, prorok Danilo je živeo toliko dugo da je bio svedok i početka i kraja izgnanstva. On je u devetom poglavlju svoje knjige zapisao svoju gorljivu molitvu u kojoj je izrazio žaljenje zbog greha Izraelaca. Nema sumnje da su se na hiljade izgnanika slično osećale i da su čeznule za tim da im Jehova oprosti grehe i da na njih ponovo izlije blagoslov. Sigurno su im mnogo značila Jezekiljeva proročanstva o izbavljenju i povratku u domovinu!

14. Zašto je Jehova odlučio da Judejce vrati u domovinu?

¹⁴ Međutim, postojalo je nešto još važnije od izbavljenja Jehovinog naroda. Njihovo dugogodišnje izgnanstvo će biti okončano ne zato što su zaslužili slobodu, već zato što je došlo vreme da se pred svim narodima posveti Jehovino ime (Jezek. 36:22). Vavilonci će jednom za sva vremena videti da su njihovi demonski bogovi poput Marduka ništavni u poređenju sa Svevišnjim Gospodom Jehovom! Razmotrimo pet obećanja koja je Jehova preko Jezekilja dao judejskim izgnanicima. Najpre ćemo videti šta je svako obećanje značilo za Božje sluge u to vreme, a zatim ćemo razmotriti kako će se ta obećanja ispuniti u većoj meri.

15. Do koje je promene došlo kada su se izgnanici vratili u domovinu?

¹⁵ PRVO OBEĆANJE. Više neće biti idolopoklonstva i drugih odvratnih običaja povezanih s lažnom religijom. (Pročitati Jezekilja 11:18; 12:24.) Kao što je navedeno u petom poglavlju ove knjige, Jerusalim i hram bili su onečišćeni idolopoklonstvom i drugim običajima povezanim s lažnom religijom. Narod se zbog toga iskvario i otuđio od Boga. Jehova je preko Jezekilja rekao da se izgnanici mogu nadati vremenu kada će mu ponovo služiti na čist i ispravan način. Svi drugi blagoslovi  koje će Božji narod dobiti zavisiće upravo od obnove prave religije.

16. Šta je Jehova obećao svojim slugama što se tiče njihove domovine?

¹⁶ DRUGO OBEĆANJE. Božji narod će se vratiti u domovinu. Jehova je rekao izgnanicima: „Daću vam izraelsku zemlju“ (Jezek. 11:17). Nema sumnje da im je to obećanje mnogo značilo, budući da im Vavilonci, koji su im se rugali, nisu davali nikakvu nadu da će se ikada vratiti u domovinu (Is. 14:4, 17). Osim toga, Jehova im je obećao da će njihova zemlja biti rodna i da će uživati u plodovima svog rada sve dok mu budu verni. Poniženje i nesreća koju im je donela glad pašće u zaborav. (Pročitati Jezekilja 36:30.)

17. Šta je Jehova obećao što se tiče žrtava?

¹⁷ TREĆE OBEĆANJE. Na Jehovinom oltaru ponovo će se prinositi žrtve. Kao što je rečeno u drugom poglavlju ove knjige, žrtve i prinosi su pod Mojsijevim zakonom bili važno obeležje prave religije. Nakon što se izgnanici budu vratili u domovinu, njihove žrtve će biti ugodne Jehovi pod uslovom da mu oni budu poslušni i ostanu čisti u duhovnom pogledu. Na taj način su mogli da se očiste od svojih greha i da se približe svom Bogu. Jehova je obećao: „U toj zemlji, služiće mi ceo izraelski narod, koliko god ih bude. Tamo ću ih rado primiti i tamo ću tražiti vaše priloge i prvine vaših darova, sve vaše svete stvari“ (Jezek. 20:40). Prava religija će zaista biti obnovljena i biće izvor blagoslova za Božji narod.

18. Kako će Jehova brinuti o svom narodu?

¹⁸ ČETVRTO OBEĆANJE. Bog će ukloniti zle pastire. Zle i pokvarene vođe su u velikoj meri bile odgovorne za to što je Božji narod zastranio. Međutim, Jehova je obećao da oni više neće moći da loše utiču na njegov narod. On je rekao: „Neću im više dati da brinu o mojim ovcama [...] Izbaviću svoje ovce iz njihovih usta.“ S druge strane, Jehova je rekao svojim vernim  slugama: „Brinuću o svojim ovcama“ (Jezek. 34:10, 12). Kako će Jehova to učiniti? Postaviće za pastire ljude koji mu verno služe.

19. Šta je Jehova obećao što se tiče jedinstva svog naroda?

¹⁹ PETO OBEĆANJE. Jehovine sluge će biti ujedinjene. Sigurno možemo zamisliti koliko je bogobojaznim ljudima bilo teško kada su videli kako je u periodu pre izgnanstva u Božjem narodu zavladala nesloga. Pod uticajem lažnih proroka i iskvarenih vođa, narod se pobunio protiv proroka koji su govorili u Jehovino ime i čak se podelio na međusobno suprotstavljene tabore. Zato je jedinstvo Božjeg naroda jedno od najdivnijih obeležja obnove. Na to jedinstvo se ukazuje u sledećem obećanju datom preko Jezekilja: „Ujediniću ih i staviću u njih nov duh“ (Jezek. 11:19). Sve dok povratnici iz izgnanstva budu u jedinstvu s Jehovom Bogom i jedni s drugima, nijedan protivnik neće moći da im naudi. Oni kao narod više neće nanositi sramotu Jehovinom imenu, već će ga slaviti, kao što su to nekada činili.

20, 21. Kako su se ispunila obećanja koja je Bog dao judejskim izgnanicima?

 ²⁰ Da li su se sva ova obećanja ispunila kada su se Judejci vratili iz izgnanstva? Zapazimo ono što je u drevno doba rekao Isus Navin: „Od svih dobrih obećanja koja vam je dao Jehova, vaš Bog, nijedno nije ostalo neispunjeno, sva su se ispunila. Nijedna reč nije ostala neispunjena“ (Is. Nav. 23:14). Tako je bilo u vreme Isusa Navina, a sigurno je tako bilo i nakon što su se Judejci vratili u domovinu.

²¹ Judejci su prestali sa idolopoklonstvom i drugim odvratnim običajima koji su poticali iz lažne religije i koji su ih udaljili od Jehove. Premda je to delovalo nemoguće, oni su se vratili u domovinu, gde su obrađivali svoju zemlju i vodili ispunjen život. Prvo što su učinili bilo je da u Jerusalimu podignu oltar Jehovi i da na njemu prinesu žrtve koje su mu ugodne (Jezd. 3:2-6). Jehova ih je blagoslovio duhovno zrelim pastirima, kao što su bili sveštenik i pisar Jezdra, namesnici Nemija i Zorovavelj, prvosveštenik Isus i neustrašivi proroci Agej, Zaharija i Malahija. Sve dok su Judejci prihvatali vođstvo koje  su im ti ljudi pružali u duhovnom pogledu, radovali su se jedinstvu koje toliko dugo nisu imali (Is. 61:1-4; pročitati Jeremiju 3:15).

22. Zašto možemo reći da je prvobitno ispunjenje proročanstava o obnovi predstavljalo samo nagoveštaj nečeg daleko većeg?

²² Nema sumnje da je prvobitno ispunjenje Jehovinih obećanja o obnovi bilo i te kako ohrabrujuće. Pa ipak, ono je predstavljalo samo nagoveštaj nečeg daleko većeg. Zašto to možemo reći? Jehovina obećanja su nečim bila uslovljena. Naime, ispunjenje tih obećanja zavisilo je od toga koliko će narod biti poslušan Jehovi i koliko će biti spreman da prihvati njegovo vođstvo. Judejci su s vremenom ponovo postali neposlušni i počeli su da se bune protiv Boga. Međutim, kao što je Isus Navin rekao, Jehovina reč se uvek ispunjava. Zato će i njegova obećanja imati jedno daleko veće i trajnije ispunjenje. U nastavku će biti reči o tome.

23, 24. Kada su i kako počela „vremena obnove svega“?

²³ Zahvaljujući proučavanju Biblije, razumeli smo da su 1914. počeli poslednji dani ovog zlog sveta. Naravno, kao Jehovine sluge mi nismo žalosni zbog toga. U stvari, Biblija ukazuje da je te godine počeo jedan poseban period – „vremena obnove svega“ (Dela 3:21). Na osnovu čega to znamo? Razmislimo na trenutak o onome što se dogodilo 1914. Tada je Isus Hrist postavljen za kralja Mesijanskog Kraljevstva. U kom smislu je taj događaj predstavljao početak obnove? Uzmimo u obzir da je Jehova obećao kralju Davidu da će kraljevska vlast u okviru njegove loze trajati zauvek (1. Let. 17:11-14). Međutim, ta vlast je bila prekinuta 607. pre n. e., kada su Vavilonci uništili Jerusalim i okončali vladavinu kraljeva iz Davidove loze.

 ²⁴ Isus, „Sin čovečji“, bio je Davidov potomak i zato je imao zakonsko pravo da nasledi Davidovu kraljevsku vlast (Mat. 1:1; 16:13-16; Luka 1:32, 33). Jehova je 1914. postavio Isusa na nebeski presto i tada su počela „vremena obnove svega“. Jehova je tako otvorio put da preko tog savršenog Kralja nastavi sa obnovom.

25, 26. (a) Kada je okončano ropstvo Vavilonu Velikom i na osnovu čega to znamo? (Videti i okvir „Zašto 1919?“) (b) Šta je počelo da se ispunjava od 1919. godine?

²⁵ Ubrzo nakon što je počeo da vlada kao Kralj, Hrist je zajedno sa svojim Ocem ispitao kako mu njegov narod na zemlji služi (Mal. 3:1-5). Kao što je Isus prorekao u poređenju o pšenici i kukolju, dugo nije bilo moguće razlikovati pšenicu od kukolja, to jest prave pomazane hrišćane od lažnih hrišćana. b Međutim, 1914. došlo je vreme za žetvu i ta razlika je postala očigledna. Tokom decenija koje su prethodile toj godini, Istraživači Biblije su razotkrivali velike laži i grehe hrišćanskih crkava i počeli su da se odvajaju od njih. Došlo je vreme koje je Jehova odredio da u potpunosti obnovi pravu religiju. Dakle, početkom 1919, samo nekoliko godina nakon što je počelo „vreme žetve“, Božje sluge su bile oslobođene ropstva Vavilonu Velikom (Mat. 13:30). Njihovo izgnanstvo je bilo okončano!

²⁶ Tada su Jezekiljeva proročanstva o obnovi počela da se ispunjavaju u daleko većoj meri nego u drevno doba. Pogledajmo kako se u većoj meri ispunilo pet obećanja o kojima je bilo reči.

27. Kako je Bog očistio svoj narod od idolopoklonstva?

²⁷ PRVO OBEĆANJE. Više neće biti idolopoklonstva i drugih odvratnih običaja povezanih s lažnom religijom. Krajem 19. i početkom 20. veka, pravi hrišćani su počeli da se sastaju u malim grupama i da odbacuju neispravna verovanja i običaje. Odbacili su doktrine o trojednom Bogu, o besmrtnosti ljudske  duše i o paklu, budući da one nemaju temelja u Bibliji i da potiču iz lažne religije. Postalo im je jasno i da je klanjanje slikama i kipovima ravno idolopoklonstvu. Božje sluge su s vremenom razumele i da je korišćenje krsta jedan oblik idolopoklonstva (Jezek. 14:6).

28. U kom smislu se Jehovin narod vratio u svoju zemlju?

²⁸ DRUGO OBEĆANJE. Božji narod se vraća u figurativnu zemlju. Nakon što su okrenuli leđa lažnim religijama Vavilona Velikog, pravi hrišćani su se u figurativnom smislu vratili u zemlju koju im je Bog namenio, to jest u duhovno stanje ili okruženje u kom su imali njegov blagoslov i u kom više nisu trpeli glad u duhovnom pogledu. (Pročitati Jezekilja 34:13, 14.) Kao što ćemo videti u 19. poglavlju ove knjige, Jehova je tu „zemlju“ blagoslovio obiljem duhovne hrane (Jezek. 11:17).

29. Zašto možemo reći da je od 1919. služba propovedanja još više dobila na značaju?

 ²⁹ TREĆE OBEĆANJE. Na Jehovinom oltaru ponovo će se prinositi žrtve. Hrišćani u prvom veku su bili poučeni da Jehovi ne treba da prinose životinjske žrtve, već nešto mnogo vrednije – „žrtvu hvale“, to jest reči kojima ga slave i drugima govore o njemu (Jevr. 13:15). Tokom njihovog vekovnog izgnanstva, oni to nisu radili na organizovan način. Međutim, pred kraj izgnanstva Božje sluge su već prinosile žrtve hvale. Pravi hrišćani su revno propovedali i hvalili Boga na svojim sastancima. Od 1919. godine, „verni i razboriti rob“ stavlja veliki naglasak na važnost propovedanja i još bolje ga organizuje (Mat. 24:45-47). Od tada se na Jehovin oltar prinose brojne žrtve onih koji hvale njegovo sveto ime i kojih svakim danom ima sve više.

30. Šta je Isus učinio da bi njegov narod imao dobre pastire?

³⁰ ČETVRTO OBEĆANJE. Bog će ukloniti zle pastire. Hrist je izbavio Božje sluge od iskvarenih i sebičnih pastira lažnog hrišćanstva. On je oduzeo pastirsku službu onima koji su u njegovom stadu postupali poput tih lažnih pastira (Jezek. 20:38). Kao Dobri Pastir, Isus se postarao za to da njegovo stado bude zbrinuto. Godine 1919. postavio je vernog i razboritog roba, to jest malu grupu pomazanih hrišćana koji su predvodili u pružanju duhovne hrane, tako da je Božji narod imao sve što mu je bilo potrebno. S vremenom je i starešinama pružena pouka o tome kako mogu brinuti o „Božjem stadu“ (1. Petr. 5:1, 2). Nadahnute reči iz Jezekilja 34:15, 16 često se koriste kada je potrebno naglasiti koliko je važno da se pastiri u skupštini drže merila koja su postavili Jehova Bog i Isus Hrist.

31. Kako je Jehova ispunio proročanstvo iz Jezekilja 11:19?

³¹ PETO OBEĆANJE. Jehovine sluge će biti ujedinjene. Lažno hrišćanstvo se tokom vekova iscepkalo na desetine hiljada denominacija, uključujući i bezbrojne pokrete i sekte među kojima nema slaganja. S druge strane, Jehova je učinio nešto čudesno za svoj narod. On je na izvanredan način ispunio obećanje koje je dao preko Jezekilja da će ujediniti svoje sluge (Jezek. 11:19). Hrist ima milione sledbenika širom sveta iz različitih naroda i različitog ekonomskog i društvenog statusa. Pa ipak, oni složno sarađuju jer dobijaju istu pouku i obavljaju isti zadatak. Poslednje noći svog života na zemlji, Isus se usrdno molio da njegovi sledbenici budu ujedinjeni. (Pročitati Jovana 17:11, 20-23.) Jehova je u naše vreme na izvanredan način uslišio tu molitvu.

32. Kako na tebe utiče ispunjenje proročanstava o obnovi? (Videti i okvir „Proročanstva o ropstvu i obnovi“.)

³² Sigurno smo oduševljeni što živimo u veoma zanimljivom vremenu obnove. Danas vidimo ispunjenje Jezekiljevih proročanstava u svakom obeležju naše službe Bogu. Možemo biti  sigurni da Jehova u naše vreme prihvata svoje sluge, kao što je i prorekao preko Jezekilja kada je rekao: „Rado ću vas primiti“ (Jezek. 20:41). Nema sumnje da svako od nas ceni to što ima čast da bude deo ujedinjenog naroda koji ima obilje duhovne hrane i koji širom sveta hvali Jehovu – naroda koji je izbavljen iz duhovnog ropstva koje je trajalo vekovima. Međutim, neka Jezekiljeva proročanstva o obnovi tek treba da se ispune u većoj meri.

33-35. (a) Šta je proročanstvo iz Jezekilja 36:35 značilo za judejske izgnanike? (b) Šta to proročanstvo znači za nas danas? (Videti i okvir „Vremena obnove svega“.)

³³ Kao što smo videli, „vremena obnove svega“ započela su obnovom Davidove kraljevske loze kada je Isus postavljen za Kralja 1914. godine (Jezek. 37:24). Jehova je nakon toga poverio Hristu da njegovim slugama koje su bile u vekovnom ropstvu lažnoj religiji pomogne da mu ponovo služe na ispravan način. Međutim, da li je to bio kraj obnove? Naravno da nije. Hrist će na veličanstven način nastaviti sa obnovom i u budućnosti, a Jezekiljeva proročanstva nam otkrivaju neke veoma zanimljive detalje o tome.

³⁴ Na primer, razmotrimo sledeće nadahnute reči: „Ljudi će govoriti: ’Ta pusta zemlja je postala poput edenskog vrta‘“ (Jezek. 36:35). Šta je to obećanje značilo za Jezekilja i druge izgnanike? Oni sigurno nisu očekivali da se te reči u potpunosti i doslovno obistine i da njihova zemlja zaista postane poput edenskog vrta, to jest raja koji je uredio sam Jehova (Post. 2:8). Nesumnjivo su shvatili da ih Jehova uverava da će obnoviti njihovu zemlju i da će ona biti predivna i plodna.

³⁵ Šta to obećanje znači za nas danas? Mi ne očekujemo da se ono doslovno ispuni sada, usred ovog zlog sveta kojim vlada Satana Đavo. Jasno nam je da se te reči obistinjuju u duhovnom smislu. Kao Jehovine sluge, nalazimo se u obnovljenoj simboličnoj zemlji, to jest u duhovnom raju, u kom vodimo ispunjen život u čijem je središtu sveta služba Jehovi. Ova figurativna zemlja je svakim danom sve lepša. Međutim, šta možemo očekivati u budućnosti?

36, 37. Koje obećanje će se ispuniti kad zemlja bude pretvorena u raj?

³⁶ Nakon Armagedona, Isus će obnoviti i našu planetu. Tokom svoje Hiljadugodišnje vladavine, on će pomagati ljudima da celu zemlju pretvore u raj, kao što je Jehova u početku i nameravao (Luka 23:43). Tada će ljudi živeti u miru jedni s drugima i staraće se o zemlji. Niotkuda im neće pretiti nikakva opasnost. Zamislimo vreme kada će se ispuniti sledeće obećanje: „Sklopiću s njima savez mira i ukloniću iz zemlje sve  opasne zveri. Oni će bez straha živeti u pustinji i spavaće po šumama“ (Jezek. 34:25).

³⁷ Da li možemo to predstaviti sebi? Moći ćemo bez imalo straha da zavirimo u svaki kutak naše planete. Nijedna životinja nam neće nauditi. Ništa neće ugrožavati naš mir. Moći ćemo da sami šetamo kroz najgušću šumu, da se divimo njenoj lepoti i čak da u njoj prespavamo potpuno sigurni da ćemo se probuditi odmorni i neozleđeni.

38. Kako na tebe utiče to što ćeš videti ispunjenje obećanja iz Jezekilja 28:26?

³⁸ Doživećemo i ispunjenje sledećeg obećanja: „Živeće u [zemlji] bez straha, gradiće kuće i sadiće vinograde. Živeće bez straha kad izvršim presudu nad svima oko njih koji ih preziru. Tada će morati da priznaju da sam ja Jehova, njihov Bog“ (Jezek. 28:26). Nakon što Jehova ukloni sve svoje neprijatelje, širom sveta će vladati mir i sigurnost. Dok zemlju budemo pretvarali u raj, gradićemo kuće za sebe i svoje voljene i sadićemo vinograde.

39. Zašto možemo biti sigurni da će se Jezekiljeva proročanstva o raju ispuniti?

³⁹ Možda nam ova obećanja zvuče isuviše lepo da bi bila istinita. Ali razmislimo o onome što smo već doživeli tokom ovog vremena „obnove svega“. Uprkos Sataninom žestokom protivljenju, Isus je dobio vlast da obnovi pravu religiju tokom najsumornijeg perioda ovog sveta. To je neoboriv dokaz da će se ispuniti sve što je Bog obećao preko Jezekilja!