1-3. Zbog čega se promenilo raspoloženje među Judejcima u Vavilonu? (Videti sliku na početku poglavlja.)

 RASPOLOŽENJE među Judejcima u Vavilonu drastično se promenilo. Jezekilj je otprilike pet godina nastojao da im dopre do srca, ali ispostavilo se da su njihove lažne nade bile poput neprobojnog bedema. On je izgnanicima slikovito prikazivao šta će se dogoditi, govorio im je u poređenjima i objavljivao Božje poruke, ali oni uprkos svemu tome nisu hteli da poveruju da će Jehova dozvoliti da Jerusalim bude uništen. Čak i kada su saznali da su Vavilonci postavili opsadu oko grada, i dalje su bili uvereni da se njegovim stanovnicima ništa ne može dogoditi.

² Međutim, dve godine nakon početka opsade, jedan čovek koji je pobegao iz Jerusalima stigao je u Vavilon sa sledećom vešću: „Grad je pao!“ To je bila poražavajuća vest za izgnanike. Nisu mogli da veruju da je razoren njihov voljeni grad, da je uništen sveti hram i da je opustošena zemlja za koju su bili toliko vezani. Nadu koju su dugo gajili sada je zamenio očaj (Jezek. 21:7; 33:21).

 ³ Međutim, u tom beznadežnom trenutku, Jezekilj je dobio upečatljivu viziju koja uliva nadu. Koju je poruku ona prenosila izgnanicima? Kako se ta vizija odnosi na današnji Božji narod i kako nam može koristiti? Da bismo to saznali, osmotrimo šta je Jehova otkrio Jezekilju.

4. Šta je Jezekilj posebno zapazio u viziji koju je dobio?

⁴ Pročitati Jezekilja 37:1-10. Jezekilj se u viziji našao usred doline koja je bila puna kostiju. Jehova ga je proveo „svuda unaokolo“, kao da je želeo da vizija na njega ostavi dubok utisak. Dok je Jezekilj hodao po toj dolini, zapazio je da je kostiju „bilo veoma mnogo“ i da su „bile veoma suve“.

5. Koje je dve zapovesti Jehova dao Jezekilju i šta se desilo nakon što ih je on izvršio?

⁵ Tada je Jehova dao Jezekilju dve zapovesti koje će dovesti do toga da se te kosti postepeno vrate u život. Najpre mu je zapovedio da prorokuje tim kostima i da im kaže da će oživeti (Jezek. 37:4-6). Kada je počeo da prorokuje, „začuo se neki zvuk, poput lupkanja, i kosti su počele da se primiču jedna drugoj“. Nakon toga su se na njima „pojavile tetive i meso“, a zatim ih je „prekrila koža“ (Jezek. 37:7, 8). Jehova je posle toga zapovedio Jezekilju da prorokuje vetru i da mu kaže da dune na te „pobijene ljude“. Nakon što je on prorokovao, „u njih [je] ušao dah, pa su oživeli i stali na svoje noge“ i postali „izuzetno velika vojska“ (Jezek. 37:9, 10).

6. Kako je Jehova objasnio Jezekilju značenje vizije?

⁶ Jehova je zatim Jezekilju objasnio značenje vizije rekavši: „Ove kosti su ceo izraelski narod.“ Zaista, kada su izgnanici saznali da je Jerusalim uništen, osećali su se kao da više nisu živi. Zato su jadikovali: „Kosti su nam se osušile, propala nam je nada. Odvojeni smo od svega“ (Jezek. 37:11; Jer. 34:20). Jehova je na to odgovorio tako što im je otkrio da se u ovoj sumornoj viziji zapravo krije i poruka nade za izraelski narod.

7. Šta je, prema Jezekilju 37:12-14, Jehova otkrio svom proroku i kako je to uticalo na izgnanike?

⁷ Pročitati Jezekilja 37:12-14. Jehova je ovom vizijom uverio izgnanike da će ih vratiti u život, odvesti u domovinu i dati im da se tamo nastane. Štaviše, Jehova im se ponovo obratio rečima: „Narode moj.“ Te reči su sigurno mnogo značile izgnanicima koji su izgubili svaku nadu. Zašto su mogli biti sigurni da će se obećanje o obnovi ispuniti? Zato što je sam Jehova stajao iza njega. On je rekao: „Ja, Jehova, tako [sam] rekao i tako učinio.“

8. (a) Kako je „ceo izraelski narod“ bio simbolično govoreći mrtav? (b) Kako se u Jezekilju 37:9 otkriva uzrok simbolične smrti Izraelaca? (Videti fusnotu.)

 ⁸ Kako se na izraelskom narodu u drevno doba ispunio sumorni deo ove Jezekiljeve vizije? Izraelci su u simboličnom smislu počeli da umiru još 740. pre n. e. s padom desetoplemenskog kraljevstva, čiji su stanovnici odvedeni u izgnanstvo. Oko 130 godina kasnije, kada je i Judin narod odveden u izgnanstvo, moglo se reći da je „ceo izraelski narod“ bio u ropstvu (Jezek. 37:11). Simbolično govoreći, svi izgnanici su bili mrtvi poput kostiju iz Jezekiljeve vizije. a Takođe je vredno zapaziti da su kosti koje je Jezekilj video bile „veoma suve“, čime se ukazuje na to da su izgnanici u duhovnom pogledu već dugo bili mrtvi. I zaista, Izrael i Juda su u izgnanstvu bili ukupno više od 200 godina, od 740. do 537. pre n. e. (Jer. 50:33).

9. Koje sličnosti postoje između onoga što su doživeli Izraelci u drevno doba i onoga što je zadesilo „Izrael Božji“?

⁹ Proročanstva o obnovi Izraela, poput onih koja je prenosio Jezekilj, imaju i veće ispunjenje (Dela 3:21). Kao što su Izraelci u drevno doba bili „pobijeni“ i u simboličnom smislu mrtvi tokom dužeg perioda, tako je i „Izrael Božji“, to jest skupština pomazanih hrišćana u simboličnom smislu bila ubijena i jedan duži period provela je u duhovnom ropstvu, to jest stanju nalik smrti (Gal. 6:16). Štaviše, pomazani hrišćani su toliko dugo bili u ropstvu da se njihovo duhovno stanje moglo uporediti s kostima koje su „bile veoma suve“ (Jezek. 37:2). Kao što je objašnjeno u prethodnom poglavlju, to ropstvo  je započelo u drugom veku n. e. i trajalo je mnogo vekova, na šta je Isus i ukazao u poređenju o pšenici i kukolju (Mat. 13:24-30).

10. (a) Šta je u Jezekilju 37:7, 8 prorečeno što se tiče Božjeg naroda? (b) Šta je sve pomoglo bogobojaznim izgnanicima da obnove veru?

¹⁰ Jehova je prorekao da će se njegov narod postepeno vratiti u život (Jezek. 37:7, 8). Šta je sve pomoglo bogobojaznim izgnanicima da s vremenom obnove veru u to da će se vratiti u svoju zemlju? Sigurno su im mnogo značile proročanske reči koje su ranije zapisali Božji proroci. Na primer, Isaija je prorekao da će se ostatak Božjeg naroda, to jest „sveto seme“, vratiti u zemlju (Is. 6:13; Jov 14:7-9). Takođe, mnoga proročanstva o obnovi koja je Jezekilj zapisao nesumnjivo su im pomogla da sačuvaju nadu. Pored toga, njihovu nadu da će se vratiti u domovinu sigurno je ojačalo i to što su se u Vavilonu nalazile verne Božje sluge poput Danila, a isto tako i sam pad Vavilona 539. pre n. e., koji je bio ravan čudu.

11, 12. (a) Kako je u slučaju „Izraela Božjeg“ došlo do postepene obnove? (Videti i okvir „Prava religija – postepeno obnovljena“.) (b) Koje pitanje se postavlja u vezi sa Jezekiljem 37:10?

¹¹ Kako je i u slučaju „Izraela Božjeg“, to jest pomazanih hrišćana, došlo do postepene obnove? Vekovima nakon što je počelo duhovno ropstvo, začuo se „neki zvuk, poput lupkanja“ kada su neki bogobojazni pojedinci počeli da tragaju za istinom. Na primer, Vilijam Tindejl je u 16. veku preveo Bibliju na engleski jezik. Činjenica da su sada obični ljudi mogli  da čitaju Bibliju na svom jeziku izazvala je gnev katoličkog sveštenstva. Tindejl je bio ubijen. Pa ipak, drugi hrabri pojedinci nastavili su da prevode Bibliju na druge jezike i duhovno svetlo je počelo da se širi mračnim svetom.

¹² Kasnije su Čarls Rasel i njegovi saradnici marljivo nastojali da otkriju biblijsku istinu. Tako se ispunio detalj iz vizije u kom „tetive i meso“ počinju da prekrivaju kosti. Sionska stražarska kula i druge publikacije pomogle su iskrenim osobama da razumeju biblijsku istinu i to ih je navelo da se pridruže Božjim pomazanim slugama. Početkom 20. veka, Božje pomazane sluge su još više bile ojačane pomoću „Foto-drame stvaranja“ i knjige Svršena tajna. Ubrzo nakon toga, došlo je vreme da Bog pomogne svom narodu da stane „na svoje noge“ (Jezek. 37:10). Kada i kako se to desilo? Događaji koji su se odigrali u drevnom Vavilonu pomažu nam da dobijemo odgovor na to pitanje.

13. (a) Kako su od 537. pre n. e. počele da se ispunjavaju reči iz Jezekilja 37:10, 14? (b) Koji stihovi pokazuju da su se neki pripadnici desetoplemenskog kraljevstva vratili u Izrael?

¹³ Ova vizija je počela da se ispunjava 537. pre n. e. Jehova je Judejce u Vavilonu vratio u život i pomogao im da stanu  „na svoje noge“ time što ih je izbavio iz ropstva i dozvolio im da se vrate u Izrael. Iz Vavilona je krenulo 42 360 Judejaca i oko 7 000 ljudi iz drugih naroda s namerom da ponovo izgrade Jerusalim i hram i da se nastane u Izraelu (Jezd. 1:1-4; 2:64, 65; Jezek. 37:14). Zatim se otprilike 70 godina kasnije, oko 1 750 izgnanika zajedno sa Jezdrom vratilo u Jerusalim (Jezd. 8:1-20). Dakle, vratilo se ukupno više od 44 000 Judejaca – zaista „velika vojska“ (Jezek. 37:10). Pored toga, Božja Reč pokazuje da su se pripadnici desetoplemenskog kraljevstva, čije su pretke Asirci odveli u izgnanstvo tokom osmog veka pre n. e., takođe vratili u Izrael kako bi učestvovali u obnovi hrama (1. Let. 9:3; Jezd. 6:17; Jer. 33:7; Jezek. 36:10).

14. (a) Kako nam reči iz Jezekilja 37:24 pomažu da utvrdimo kada se ovo proročanstvo ispunilo u većoj meri? (b) Šta se desilo 1919? (Videti i okvir „’Suve kosti‘ i ’dva svedoka‘ – u kakvoj su vezi?“)

¹⁴ Kako se ovaj deo Jezekiljevog proročanstva ispunio u većoj meri? Kao što je Jehova otkrio Jezekilju u jednom drugom proročanstvu, to se dogodilo u vreme kada je Isus Hrist, o kom je Jehova govorio kao o svom slugi Davidu, počeo da vlada kao Kralj b (Jezek. 37:24). I zaista, Jehova je 1919. stavio svoj duh u svoj narod i oni su „oživeli“ i bili oslobođeni ropstva Vavilonu Velikom (Is. 66:8). Nakon toga im je Jehova  dozvolio da se nastane u svojoj „zemlji“, to jest duhovnom raju. Međutim, kako je Jehovin savremeni narod postao „velika vojska“?

15, 16. (a) Kako su Jehovine sluge u savremeno doba postale poput „velike vojske“? (b) Kako nam ovo Jezekiljevo proročanstvo pomaže da se suočimo s teškim okolnostima u životu? (Videti okvir „Bog će nam pomoći da stanemo na noge“.)

¹⁵ Nedugo nakon što je Hrist postavio vernog roba 1919, Božje sluge su doživele ono što je prorekao Zaharija, koji je služio kao prorok među izgnanicima. On je rekao: „Dolaziće mnoga plemena i moćni narodi da traže Jehovu.“ Oni su slikovito opisani kao „deset ljudi iz svih naroda koji govore raznim jezicima“. Za njih se kaže da će čvrsto uhvatiti jednog Judejca, to jest duhovni Izrael, „za ogrtač“ i reći: „Želimo da idemo s vama, jer smo čuli da je Bog s vama“ (Zah. 8:20-23).

¹⁶ Danas duhovni Izrael (pomazani ostatak) i u širem smislu „deset ljudi“ (druge ovce) zajedno čine veliku vojsku koja broji više miliona ljudi (Jezek. 37:10). Kao Hristovi vojnici u ovoj vojsci koja je sve brojnija, mi u svemu sledimo našeg Kralja Isusa i nadamo se budućim blagoslovima (Ps. 37:29; Jezek. 37:24; Fil. 2:25; 1. Sol. 4:16, 17).

17. O čemu će biti reči u narednom poglavlju?

¹⁷ Sa obnovom prave religije, Božji narod će dobiti i jednu važnu odgovornost. Koja je to odgovornost? Da bismo to saznali, moraćemo da razmotrimo zadatak koji je Jezekilj dobio od Jehove pre nego što je Jerusalim uništen. O tome će biti reči u narednom poglavlju.