Hram iz Jezekiljeve vizije nalazi se na veoma visokoj gori (1). Da li na pravu religiju gledamo kao na nešto što je uzvišeno i što treba da nam bude najvažnije u životu?

Zid oko hramskog područja (2), kojim je ograđen ogroman prostor (3) u čijem je središtu hramsko zdanje, podseća nas na to koliko je važno da ničemu ne dozvolimo da negativno utiče na našu službu Jehovi. U Jezekilju 42:20 piše da je taj zid odvajao „ono što je sveto“ od „onog što nije sveto“. Izrazom „ono što nije sveto“ ukazuje se na stvari koje nisu povezane sa službom Bogu već sa svakodnevnim aktivnostima. Ako čak i takve stvari moramo držati što dalje od svete službe, koliko to tek važi za nečiste i iskvarene postupke.

Od rečice koja izvire iz hramskog svetilišta nastaje nabujala reka koja donosi život i plodnost zemlji (4). O tim blagoslovima će biti reči u 19. poglavlju ove knjige.

Visoka spoljašnja vrata (5) i unutrašnja vrata (9) ukazuju na to da Jehova ima visoka merila ponašanja za sve koji žele da mu služe. Vredno je pažnje da su spoljašnja i unutrašnja vrata identičnih dimenzija. To je sasvim na mestu, budući da Jehovina pravedna merila važe za sve njegove sluge, bez obzira na to u kom svojstvu služe.

Trpezarije (8) nas podsećaju na to da je u drevno doba narod mogao jesti deo nekih žrtava koje je prinosio u hramu i da je na taj način takoreći delio obrok s Jehovom. To je razlika u odnosu na duhovni hram u kome pravi hrišćani danas služe Bogu, budući da je Hrist „jednu žrtvu“ prineo „za sva vremena“ (Jevr. 10:12). Pa ipak, mi danas prinosimo žrtvu hvale (Jevr. 13:15).

Možda nam je teško da ispratimo sve detalje merenja hrama u viziji. Međutim, oni ukazuju na jednu veoma važnu pouku: Jehovina namera da obnovi pravu religiju apsolutno je sigurna i nepromenljiva, kao što su precizne i nepromenljive sve mere u ovoj viziji. Premda Jezekilj nije rekao da je u viziji video neke ljude, zabeležio je da je Jehova oštro ukorio sveštenike, poglavare i narod. Sve Božje sluge moraju da se drže njegovih pravednih merila.