1-6. Navedi neki primer kako Jehovini svedoci propovedaju pod najrazličitijim okolnostima.

 JEDNA devojčica iz Gane koja je Jehovin svedok i zove se Rebeka svoju školu je smatrala područjem na kom može propovedati. U školskoj torbi je uvek imala biblijsku literaturu. Za vreme školskih odmora tražila je prilike da svedoči drugim đacima. Rebeka je počela da proučava Bibliju s nekoliko školskih drugarica.

² Na Madagaskaru, ostrvu koje se nalazi nedaleko od jugoistočne obale Afrike, jedan bračni par pionira redovno je pešačio oko 25 kilometara po tropskoj vrelini do jednog udaljenog sela. Tamo su proučavali Bibliju s nekoliko zainteresovanih osoba.

³ Da bi došli do ljudi koji žive duž reka Paragvaj i Parana, Svedoci iz Paragvaja kao i dobrovoljci iz 15 drugih zemalja zajedničkim snagama su napravili jedan rečni brod. Na tom brodu, nosivosti 45 tona, može da živi 12 osoba. Zahvaljujući tom brodu revni objavitelji mogli su da šire dobru vest o Kraljevstvu na područjima do kojih drugačije nisu mogli doći.

⁴ Na dalekom severu, Svedoci na Aljasci koristili su jedinstvenu priliku da propovedaju tokom letnje turističke sezone. Kad bi došli topliji dani i kad bi brodovi s mnogobrojnim turistima iz raznih zemalja pristigli u luke, tamošnji Svedoci su u pristaništu izlagali biblijsku literaturu na mnogim jezicima. U tim predelima je bio izuzetno koristan i avion, jer je omogućavao Svedocima da stignu do udaljenih sela i da propovedaju dobru vest narodima kao što su Aleuti, Atapaski, Cimšijani i Tlinkiti.

⁵ Lari iz Teksasa imao je posebno područje – starački dom u kom živi. Iako je posle jedne nesreće ostao vezan za kolica, Lari je bio veoma aktivan. On je propovedao drugima o Božjem Kraljevstvu i o svojoj nadi zasnovanoj na Bibliji da će pod tim Kraljevstvom jednog dana ponovo hodati (Is. 35:5, 6).

⁶ Jedna grupa Svedoka iz Mandaleja je tri dana putovala trajektom da bi prisustvovala kongresu na severu Mjanmara. Poneli su biblijsku literaturu jer su žarko želeli da propovedaju dobru vest drugim  putnicima. Svaki put kada se trajekt zaustavio u nekom gradu ili selu, ti revni objavitelji su silazili s trajekta i žurno prolazili kroz naselje nudeći literaturu, a zatim se vraćali na trajekt. U međuvremenu su se na trajekt ukrcavali novi putnici i tako je nastajalo „novo područje“ na kom su mogli propovedati.

7. Na koje načine Jehovine sluge svedoče o Božjem Kraljevstvu i s kojim ciljem?

⁷ Kao što ovih nekoliko primera pokazuje, revne Jehovine sluge širom sveta temeljno svedoče o Božjem Kraljevstvu (Dela 28:23). Oni idu od kuće do kuće, prilaze ljudima na ulici, pišu im pisma ili razgovaraju s njima preko telefona. Bilo da se voze autobusom, da se šetaju parkom ili da su na pauzi na radnom mestu, oni koriste svaku priliku da svedoče o Božjem Kraljevstvu. Načini na koje to rade se razlikuju, ali cilj je isti – propovedati dobru vest gde god ima ljudi (Mat. 10:11).

8, 9. (a) Zašto je napredak propovedanja o Kraljevstvu ravan čudu? (b) Koje se zanimljivo pitanje pojavljuje i zašto treba da nađemo odgovor na njega?

⁸ Da li si i ti, dragi čitaoče, među mnogim objaviteljima Kraljevstva koji sada propovedaju u više od 235 zemalja i teritorija? Ako jesi, onda i ti imaš udela u izuzetnom napretku propovedanja! Ono što se postiže širom sveta ravno je čudu. Uprkos velikim preprekama i problemima – čak i zvaničnim zabranama i otvorenom progonstvu – Jehovini svedoci temeljno svedoče o Božjem Kraljevstvu ljudima iz svih naroda.

⁹ Zanimljivo je razmišljati o tome zašto nijedna prepreka, pa čak ni protivljenje samog Satane, ne može zaustaviti napredak propovedanja o Božjem Kraljevstvu. Da bismo dobili odgovor, treba da se osvrnemo na ono što se dešavalo u prvom veku n. e. Na kraju krajeva, mi koji svedočimo za Jehovu u ovo savremeno doba samo nastavljamo s onim što je tada započeto.

10. Čemu se Isus posvetio i čega je bio svestan što se tiče svog zadatka?

¹⁰ Osnivač hrišćanske skupštine, Isus Hrist, posvetio se propovedanju dobre vesti o Božjem Kraljevstvu. To je bio njegov životni poziv. Jednom je rekao: „Moram objaviti dobru vest o Božjem Kraljevstvu, jer sam radi toga poslat“ (Luka 4:43). Isus je znao da je započeo nešto što neće moći sam da završi. Nedugo pre svoje smrti prorekao je da će se poruka o Kraljevstvu propovedati „svim narodima“ (Mar. 13:10). Međutim, kako će se propovedati i ko će to raditi?

11. Koji je ozbiljan zadatak Isus dao svojim učenicima i kakvu će podršku u tome oni imati?

 ¹¹ Isus se nakon svoje smrti i uskrsenja pojavio svojim učenicima i dao im važan zadatak kada je rekao: „Idite i stvarajte učenike od ljudi iz svih naroda, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha, učeći ih da se drže svega što sam vam zapovedio. I ja sam s vama u sve dane do svršetka ovog poretka“ (Mat. 28:19, 20). Reči „ja sam s vama“ značile su da će učenici imati njegovu podršku u propovedanju i stvaranju učenika. Takva podrška im je i bila potrebna jer je Isus prorekao da će ih svi narodi mrzeti (Mat. 24:9). Učenici su mogli računati na još jednu vrstu podrške. Neposredno pre nego što je uzašao na nebo, Isus im je rekao da će ih sveti duh ojačati kako bi mogli da svedoče o njemu „do svih krajeva zemlje“ (Dela 1:8).

12. Koja se važna pitanja pojavljuju i zašto treba da saznamo odgovore?

¹² Sada se pojavljuju neka važna pitanja: Da li su Isusovi apostoli i drugi učenici iz prvog veka ozbiljno shvatali svoj zadatak? Da li je ta relativno mala grupa hrišćana i hrišćanki temeljno svedočila o Božjem Kraljevstvu čak i kada su se suočavali sa žestokim progonstvom? Da li su zaista imali podršku s neba i pomoć Jehovinog svetog duha u stvaranju učenika? Odgovori na ova i slična pitanja nalaze se u Delima apostolskim. Veoma je važno da saznamo te odgovore. Zašto? Isus je rekao da će se zadatak koji im je poverio obavljati sve „do svršetka ovog poretka“. Taj zadatak imaju svi pravi hrišćani, a to se odnosi i na nas koji živimo u vremenu kraja. Zato smo veoma zainteresovani za istorijski izveštaj koji se nalazi u Delima apostolskim.

13, 14. (a) Ko je napisao Dela apostolska i kako je pisac došao do tih informacija? (b) O čemu se govori u Delima apostolskim?

¹³ Ko je napisao Dela apostolska? U samoj knjizi se nigde ne navodi ime pisca, ali uvodne reči jasno pokazuju da je pisac Dela apostolskih napisao i Jevanđelje po Luki (Luka 1:1-4; Dela 1:1, 2). Zato se od najranijih dana smatralo da je Dela apostolska napisao Luka, „voljeni lekar“ i ozbiljan istoričar (Kol. 4:14). Knjiga obuhvata razdoblje od oko 28 godina, od Isusovog uzlaska na nebo 33. n. e. do kraja Pavlovog zatočeništva u Rimu otprilike 61. n. e. Činjenica da Luka u svom izveštaju prelazi s lične zamenice „oni“ na „mi“ pokazuje da je lično prisustvovao mnogim događajima koje opisuje (Dela 16:8-10; 20:5; 27:1). Nema sumnje da je taj pedantni istraživač iz prve ruke dobio informacije od Pavla, Varnave, Filipa i drugih koji se spominju u tom izveštaju.

¹⁴ O čemu se govori u Delima apostolskim? Pre nego što je napisao Dela apostolska, Luka je u jevanđelju koje nosi njegovo ime pisao o  onome što je Isus govorio i činio. Međutim, u Delima apostolskim piše o tome šta su Isusovi sledbenici govorili i činili. Zato se može reći da ova biblijska knjiga govori o ljudima koji su obavili jedan izuzetan posao, iako su mnogi od njih smatrani neobrazovanim i običnim ljudima (Dela 4:13). Ukratko rečeno, ovaj nadahnuti zapis nam govori kako je osnovana hrišćanska skupština i kako je rasla. Dela apostolska govore o tome kako su hrišćani u prvom veku propovedali, na koje su načine to činili i kakav su stav pri tom imali (Dela 4:31; 5:42). Istaknuta je uloga svetog duha u širenju dobre vesti (Dela 8:29, 39, 40; 13:1-3; 16:6; 18:24, 25). Dela apostolska naglašavaju glavnu temu Biblije, naime posvećenje Božjeg imena posredstvom njegovog Kraljevstva pod Hristovom vlašću, i pokazuju kako se dobra vest o Kraljevstvu trijumfalno širila uprkos žestokom protivljenju (Dela 8:12; 19:8; 28:30, 31).

15. U kom smislu će nam koristiti razmatranje Dela apostolskih?

¹⁵ Razmatranje ove biblijske knjige može biti zaista zanimljivo i može ojačati našu veru. Razmišljanje o primeru koji su nam ostavili prvi hrabri i revni Hristovi sledbenici sigurno će pozitivno uticati na nas. Bićemo podstaknuti da se ugledamo na našu vernu braću i sestre iz prvog veka. Tako ćemo biti bolje opremljeni da ispunimo naš zadatak da stvaramo učenike. Knjiga koju upravo čitaš pomoći će ti da temeljno analiziraš Dela apostolska.

16. Koja tri cilja treba da postigne ova knjiga?

¹⁶ Koja je svrha ove knjige? Ova knjiga treba da postigne tri cilja, naime (1) da ojača naše uverenje da Jehova pomoću svog svetog duha podupire propovedanje dobre vesti i stvaranje učenika, (2) da nas podstakne da budemo revni u službi propovedanja po uzoru na Hristove sledbenike iz prvog veka i (3) da produbi naše poštovanje prema Jehovinoj organizaciji i onima koji nadgledaju propovedanje, kao i skupštine širom sveta.

17, 18. Kako je koncipirana ova knjiga i koja njena obeležja će nam koristiti dok lično proučavamo Bibliju?

¹⁷ Kako je koncipirana ova knjiga? Zapazićeš da je knjiga podeljena na osam delova, a u svakom se razmatra jedan deo iz Dela apostolskih. Cilj narednih poglavlja nije da razmotrimo svaki stih iz Dela apostolskih već da izvučemo pouke iz događaja opisanih u toj biblijskoj knjizi i da vidimo kako možemo u svom životu primeniti ono što smo naučili. Na početku svakog poglavlja navedena je glavna tema tog poglavlja, kao i biblijski stihovi koji pokazuju koji deo Dela apostolskih će se razmatrati.

 ¹⁸ Ova knjiga ima i neka druga obeležja koja će ti biti od koristi dok lično proučavaš Bibliju. Prelepe slike koje prikazuju uzbudljive događaje iz Dela apostolskih pomoći će ti da predstaviš sebi ono što se događalo dok razmišljaš o nekom biblijskom zapisu. Mnoga poglavlja imaju okvire koji sadrže korisne dodatne informacije. Neki opisuju biblijske ličnosti čija je vera odličan primer za sve nas. Drugi sadrže više detalja o mestima, događajima, običajima ili drugim ličnostima koje se spominju u Delima apostolskim.

19. Šta s vremena na vreme treba da se pitamo?

¹⁹ Ova knjiga ti može pomoći da iskreno analiziraš sebe. Bez obzira na to koliko si dugo objavitelj Kraljevstva, dobro je da s vremena na vreme zastaneš i analiziraš šta ti je najvažnije u životu i kakav je tvoj stav prema službi propovedanja (2. Kor. 13:5). Zapitaj se: Da li u službi propovedanja još uvek imam osećaj hitnosti? (1. Kor. 7:29-31). Da li revno i sa uverenjem propovedam dobru vest? (1. Sol. 1:5, 6). Da li dajem sve od sebe u propovedanju i stvaranju učenika? (Kol. 3:23).

20, 21. Zašto naš zadatak treba da izvršavamo sa osećajem hitnosti i u čemu treba da budemo još odlučniji?

²⁰ Nemojmo nikada zaboraviti da smo dobili jedan važan zadatak, a to je da propovedamo i stvaramo učenike. Svakim danom naš zadatak postaje sve hitniji. Kraj ovog sveta se brzo približava. Nikada ranije nije bio u pitanju život tolikih ljudi. Mi ne znamo koliko će se još onih koji imaju ispravan stav odazvati na našu poruku (Dela 13:48). Ali na nama leži odgovornost da pomognemo takvim osobama pre nego što bude prekasno (1. Tim. 4:16).

²¹ Zato je veoma važno da se ugledamo na revne propovednike iz prvog veka. Pažljivo proučavaj ovu knjigu, jer će te ona podstaći da propovedaš s još većom revnošću i hrabrošću. I budi još odlučniji da i dalje temeljno svedočiš o Božjem Kraljevstvu (Dela 28:23).