ČETVRTO POGLAVLJE
„Neobrazovani i obični ljudi“
Apostoli hrabro propovedaju i Jehova ih blagosilja
Na temelju Dela apostolskih 3:1–5:11
1, 2. Koje su čudo Petar i Jovan učinili u blizini hramskih vrata?
POPODNEVNO sunce obasjava okupljeno mnoštvo. Bogobojazni Judejci i Hristovi učenici pristižu u hram. Uskoro će „vreme molitve“ a (Dela 2:46; 3:1). Petar i Jovan se probijaju kroz to mnoštvo ljudi prema hramskim vratima koja se zovu Lepa. Iz sveg tog žamora izdvaja se glas sredovečnog prosjaka, hromog od rođenja, koji traži milostinju (Dela 3:2; 4:22).
2 Dok mu se Petar i Jovan približavaju, on izgovara već dobro poznate fraze tražeći novac. Apostoli zastaju, čime privlače pažnju tog čoveka punog nade. „Nemam ni srebra ni zlata“, kaže Petar, „ali dajem ti ono što imam. U ime Isusa Hrista Nazarećanina, kažem ti: Ustani i hodaj!“ Zamisli samo u kakvom su se čudu našli ljudi kad su videli kako Petar hvata za ruku i podiže tog hromog čoveka koji prvi put u životu stoji na svojim nogama! (Dela 3:6, 7). Možeš li zamisliti tog čoveka kako s nevericom gleda u svoje noge i pravi prve nesigurne korake? Nije čudo što poskakuje i iz sveg glasa hvali Boga!
3. Koji je izvanredan dar mogao dobiti čovek koji je nekada bio hrom, kao i mnoštvo okupljenih ljudi?
3 Ushićeno mnoštvo ljudi hrli ka Petru i Jovanu koji stoje u Solomonovom tremu. Tu, na istom mestu na kome je nekada Isus stajao i poučavao narod, Petar objašnjava pravo značenje onoga što se upravo desilo (Jov. 10:23). Tom mnoštvu ljudi i tom čoveku koji je do maločas bio hrom on daje nešto što je mnogo vrednije od srebra ili zlata. Taj dar je nešto više od ozdravljenja. To je prilika da se pokaju, da im se izbrišu gresi i da postanu sledbenici onoga koga je Jehova postavio za „Glavnog Posrednika života“, Isusa Hrista (Dela 3:15).
4. (a) Do kakvog je sukoba dovelo čudesno izlečenje? (b) Na koja dva pitanja ćemo dobiti odgovor?
4 Kakav izuzetan dan! Jedna osoba je bila izlečena i mogla je da hoda. Hiljade ljudi je dobilo priliku da dobro upoznaju i razumeju Božju Reč kako bi mogli da žive životom dostojnim Boga (Kol. 1:9, 10). Osim toga, događaji koji su se odigrali tog dana doveli su do sukoba između Hristovih vernih sledbenika i ljudi na vlasti koji će pokušati da ih spreče da izvrše Isusovu zapovest da propovedaju dobru vest o Kraljevstvu (Dela 1:8). Šta možemo naučiti na osnovu toga kako su se Petar i Jovan – „neobrazovani i obični ljudi“ – postavili u ovoj situaciji kada su svedočili mnoštvu ljudi? b (Dela 4:13). I kako možemo reagovati poput njih i drugih učenika kada se nama ljudi suprotstavljaju?
Ne „svojom snagom“ (Dela apostolska 3:11-26)
5. Šta učimo od Petra na osnovu toga kako se obratio okupljenom mnoštvu?
5 Petar i Jovan su stajali pred mnoštvom ljudi znajući da su neki od njih pre izvesnog vremena tražili da Isus bude ubijen (Mar. 15:8-15; Dela 3:13-15). Razmisli samo o tome koliko je Petar bio hrabar kada je jasno i glasno rekao da je taj hromi čovek bio izlečen u Isusovo ime. Petar nije razvodnjavao istinu i otvoreno je rekao tim ljudima da su saučesnici u Hristovom pogubljenju. Ali nije ni gajio neprijateljstvo prema tim ljudima, jer je znao da su „tako postupili iz neznanja“ (Dela 3:17). Obratio im se kao svojim sunarodnicima i usredsredio se na pozitivnu stranu dobre vesti o Kraljevstvu. Ako se budu pokajali i iskazali veru u Hrista, od Jehove će im doći „vremena okrepe“ (Dela 3:19, fusn.). I mi treba da budemo odvažni i otvoreni dok objavljujemo Božje predstojeće presude. Ali ne smemo biti drski i grubi niti smemo da osuđujemo druge. Naprotiv, na one kojima propovedamo treba da gledamo kao na buduću braću i poput Petra treba da se usredsredimo prvenstveno na pozitivnu stranu dobre vesti o Kraljevstvu.
6. Kako su Petar i Jovan ispoljili poniznost i skromnost?
6 Apostoli su bili skromni ljudi. Nisu sebi pripisivali zaslugu za čuda koja su činili. Petar je okupljenom mnoštvu rekao: „Zašto nas gledate kao da smo svojom snagom ili pobožnošću učinili da ovaj čovek hoda?“ (Dela 3:12). Petar i drugi apostoli su znali da je svako dobro delo koje su učinili u svojoj službi bilo izvršeno Božjom silom, a ne njihovom. Zato su ponizno svu zaslugu za to pripisali Jehovi i Isusu.
7, 8. (a) Koji dar možemo dati ljudima? (b) Kako se danas ispunjava obećanje o obnovi svega?
7 I mi treba da pokazujemo takvu skromnost kad učestvujemo u službi propovedanja. Tačno je da današnji hrišćani ne mogu pomoću Božjeg duha čudom nekoga izlečiti. Ali mi ipak možemo pomoći ljudima da razviju veru u Boga i Hrista i da dobiju isti dar o kome je Petar govorio – priliku da im budu oprošteni gresi i da ih Jehova okrepi. Svake godine desetine hiljada ljudi prihvataju taj dar i krštavaju se kao Hristovi učenici.
8 Mi zaista živimo u vremenu „obnove svega“ o kojem je Petar govorio. Ispunilo se ono što je „Bog govorio preko svojih svetih proroka iz starog doba“ i Kraljevstvo je uspostavljeno na nebu 1914. godine (Dela 3:21; Ps. 110:1-3; Dan. 4:16, 17). Ubrzo posle toga Hrist je počeo da nadgleda obnovu prave religije na zemlji. Kao rezultat toga milioni ljudi su ušli u duhovni raj i postali podanici Božjeg Kraljevstva. Oni su skinuli staru, iskvarenu ličnost i obukli „novu ličnost, koja je stvorena po Božjoj volji“ (Ef. 4:22-24). Kao što je to bilo i kod izlečenja hromog čoveka, tako se i ovo izvanredno delo ne postiže ljudskom snagom već Božjim duhom. I mi poput Petra moramo odvažno i efikasno koristiti Božju Reč dok poučavamo ljude. Svaki uspeh koji imamo dok im pomažemo da postanu Hristovi učenici postiže se Božjom silom, a ne našom snagom.
„Ne možemo prestati da govorimo“ (Dela apostolska 4:1-22)
9-11. (a) Kako su judejske vođe reagovale na ono što su Petar i Jovan govorili? (b) Šta su apostoli rešili da rade?
9 Kada su ljudi čuli Petrov govor i videli kako do maločas hrom čovek poskakuje i hvali Boga, prilično su se uskomešali. Tu su se odmah našli hramski zapovednik, koji je bio zadužen za bezbednost u hramu, i sveštenički poglavari. Oni su verovatno bili sadukeji, bogata i politički uticajna sekta koja se zalagala za dobre odnose s Rimljanima, odbacivala usmeni zakon koji su fariseji toliko voleli i podsmevala se verovanju u uskrsenje. c Bili su veoma ljuti kada su čuli da Petar i Jovan u hramu odvažno govore o tome da je Isus uskrsnuo!
10 Ti žestoki protivnici su Petra i Jovana bacili u zatvor i sutradan ih izveli pred jevrejski vrhovni sud. U očima tih vladara koji su sebe smatrali mnogo boljima od drugih, Petar i Jovan su bili „neobrazovani i obični“ ljudi koji nisu imali pravo da poučavaju u hramu. Nisu završili nijednu priznatu teološku školu. Pa ipak, začudili su ih svojom otvorenošću i uverljivošću. Zašto su Petar i Jovan bili toliko uspešni? Između ostalog i zato što su „bili sa Isusom“ (Dela 4:13). Njihov Gospodar je poučavao kao onaj koji zaista ima autoritet od Boga, a ne kao pismoznalci (Mat. 7:28, 29).
11 Sud je naredio apostolima da prestanu da propovedaju. U tadašnjem društvu sudske odluke su imale veliku težinu. Samo nekoliko sedmica pre toga, kada je Isus bio pred tim istim sudom, njegovi članovi su zaključili da Isus „zaslužuje smrt“ (Mat. 26:59-66). Međutim, Petar i Jovan nisu bili zastrašeni. Stojeći pred tim bogatim, visokoobrazovanim i uticajnim ljudima, Petar i Jovan su neustrašivo ali s poštovanjem rekli: „Sami prosudite da li je ispravno pred Bogom da slušamo vas, a ne Boga. Mi ne možemo prestati da govorimo o onome što smo videli i čuli“ (Dela 4:19, 20).
12. Šta nam može pomoći da budemo hrabri i uverljivi?
12 Možeš li i ti pokazati takvu hrabrost? Kako se osećaš kad imaš priliku da svedočiš bogatim, visokoobrazovanim ili uticajnim ljudima u svojoj sredini? Šta ako ti se članovi porodice, školski drugovi ili kolege na poslu rugaju zbog tvojih verovanja? Da li si uplašen? Ako jesi, znaj da takva osećanja možeš prevazići. Dok je bio na zemlji, Isus je poučio apostole kako da uverljivo i s poštovanjem brane svoja verovanja (Mat. 10:11-18). Nakon što je uskrsnuo, Isus je obećao svojim učenicima da će biti s njima „u sve dane do svršetka ovog poretka“ (Mat. 28:20). Pod Isusovim vođstvom „verni i razboriti rob“ nas poučava kako da branimo svoja verovanja (Mat. 24:45-47; 1. Petr. 3:15). To čini posredstvom pouke koju dobijamo na skupštinskim sastancima, kao što je Hrišćanski život i služba propovedanja, i preko materijala temeljenog na Bibliji, kao što su recimo članci u delu „Odgovori na biblijska pitanja“ na sajtu jw.org. Da li zaista primenjuješ takve pouke? Ako ih primenjuješ, bićeš sve hrabriji i govorićeš uverljivije. I poput apostola nećeš dozvoliti ničemu da te spreči da govoriš o divnoj biblijskoj istini koju si saznao.
Nemoj dozvoliti ničemu da te spreči da govoriš o divnoj biblijskoj istini koju si saznao
Pomolili su se Bogu (Dela apostolska 4:23-31)
13, 14. Šta treba da radimo kad nam se ljudi suprotstavljaju i zašto?
13 Petar i Jovan su odmah nakon što su pušteni iz zatvora otišli kod ostale braće. Zajedno su se „pomolili Bogu“ za hrabrost da bi mogli da nastave s propovedanjem (Dela 4:24). Petar je vrlo dobro znao da je suludo da se čovek osloni na svoju snagu dok se trudi da vrši Božju volju. Samo nekoliko sedmica pre toga samouvereno je rekao Isusu: „Ako se i svi drugi pokolebaju u veri zbog onoga što će ti se dogoditi, ja se nikada neću pokolebati!“ Ali, kao što mu je Isus i rekao, Petar je ubrzo podlegao strahu od čoveka i odrekao se svog prijatelja i učitelja. Međutim, Petar je nešto naučio iz toga (Mat. 26:33, 34, 69-75).
14 Nije dovoljno da samo čvrsto odlučiš da ćeš izvršiti svoj zadatak da svedočiš za Hrista. Kada protivnici pokušavaju da slome tvoju veru ili da te spreče da propovedaš, ugledaj se na Petra i Jovana. Moli se Jehovi za snagu. Traži podršku skupštine. Reci starešinama i drugim zrelim suhrišćanima s kakvim se problemima suočavaš. Molitve drugih mogu mnogo pomoći (Ef. 6:18; Jak. 5:16).
15. Zašto oni koji neko vreme nisu propovedali ne treba da se obeshrabre?
15 Ako ti se desilo da si podlegao pritiscima i neko vreme nisi propovedao, nemoj se obeshrabriti. Seti se da posle Isusove smrti nijedan apostol neko vreme nije propovedao, ali su ubrzo svi ponovo bili aktivni (Mat. 26:56; 28:10, 16-20). Nemoj dozvoliti da te greške iz prošlosti i dalje tište već ono što si naučio iz svog iskustva koristi da bi jačao druge.
16, 17. Za šta su se molili Hristovi sledbenici u Jerusalimu i šta možemo naučiti iz toga?
16 Za šta treba da se molimo kada nam se suprotstavljaju oni koji su na vlasti? Zapazi da učenici nisu tražili da budu pošteđeni kušnji. Oni su dobro znali da je Isus rekao: „Ako su progonili mene, progoniće i vas“ (Jov. 15:20). Ti verni učenici su molili Jehovu da „obrati pažnju“ na pretnje njihovih protivnika (Dela 4:29). Učenici su jasno sagledali čitavu situaciju i shvatili da je progonstvo s kojim se suočavaju u stvari ispunjenje proročanstva. Oni su znali da će se Božja volja vršiti na zemlji, kao što ih je Isus i poučio da se mole, bez obzira na to šta kažu ljudski vladari (Mat. 6:9, 10).
17 Oni su želeli da vrše Božju volju i zato su se pomolili sledećim rečima: „Pomozi svojim slugama da i dalje sa svom odvažnošću objavljuju tvoju reč.“ Jehova je odmah odgovorio. Na koji način? „Zatreslo se mesto na kom su bili okupljeni i svi su se ispunili svetim duhom, pa su počeli da hrabro objavljuju Božju reč“ (Dela 4:29-31). Ništa ne može sprečiti Boga da izvrši svoju volju (Is. 55:11). Koliko god da su nam mali izgledi i koliko god da su moćni protivnici, ako se obratimo Bogu u molitvi možemo biti sigurni da će nam dati snagu da i dalje odvažno propovedamo dobru vest.
Odgovorni Bogu, a ne ljudima (Dela apostolska 4:32–5:11)
18. Šta su braća i sestre u skupštini u Jerusalimu činili jedni za druge?
18 Novoformirana skupština u Jerusalimu ubrzo je brojala više od 5 000 ljudi. d Uprkos različitom poreklu, učenici su bili „jednog srca i jedne duše“. Bili su „ujedinjeni istim mislima i istim načinom razmišljanja“ (Dela 4:32; 1. Kor. 1:10). Učenici se nisu samo molili Jehovi da blagoslovi njihov trud. Podupirali su jedni druge u duhovnom smislu, a kad je to bilo potrebno i u materijalnom (1. Jov. 3:16-18). Na primer, Josif koga su apostoli prozvali Varnava, prodao je zemlju koju je imao i nesebično priložio sav novac da bi novi učenici iz udaljenih zemalja mogli duže da ostanu u Jerusalimu kako bi što više naučili o svojoj novoj veri.
19. Zašto je Jehova kaznio smrću Ananiju i Sapfiru?
19 Bračni par Ananija i Sapfira takođe su prodali jedno imanje i dali novčani prilog. Međutim, pretvarali su se da su dali celu sumu, a potajno su zadržali „nešto dobijenog novca“ (Dela 5:2). Jehova je taj bračni par kaznio smrću, ali ne zato što je smatrao da je ono što su dali bilo malo, već zato što su imali loše motive i zato što su se poslužili prevarom. Nisu slagali ljude, već Boga (Dela 5:4). Poput licemera koje je Isus osudio, Ananija i Sapfira su više želeli slavu od ljudi nego Božje priznanje (Mat. 6:1-3).
20. Šta je Jehovi važno kada mu nešto dajemo?
20 Milioni Jehovinih svedoka danas dobrovoljnim prilozima podupiru propovedanje širom sveta i time pokazuju da su velikodušni poput vernih učenika iz Jerusalima. Niko nije primoran da daje svoje vreme ili novac da bi podupirao propovedanje. Jehova zaista ne želi da mu služimo „nerado ili na silu“ (2. Kor. 9:7). Jehovi nije najvažnije koliko dajemo već s kakvim motivima to činimo (Mar. 12:41-44). Nemojmo nikada biti poput Ananije i Sapfire i dozvoliti sebi da služimo Bogu iz nekih ličnih interesa ili radi svoje slave. Budimo poput Petra, Jovana i Varnave i uvek služimo Jehovi iz iskrene ljubavi prema njemu i bližnjima (Mat. 22:37-40).
a Molitve su se upućivale u hramu u vreme prinošenja jutarnjih i večernjih žrtava. Večernja žrtva je prinošena „u deveti sat“, to jest oko tri sata po podne.
b Videti okvire „ Petar – od ribara do energičnog apostola“ i „ Jovan – učenik koga je Isus voleo“.
c Videti okvir „ Prvosveštenik i sveštenički poglavari“.
d U Jerusalimu je 33. n. e. možda bilo svega oko 6 000 fariseja i nešto manji broj sadukeja. Moguće je da je to bio još jedan razlog zbog kog su te dve grupe smatrale da Isusova učenja predstavljaju veliku pretnju za njih.
