1. Kakva atmosfera vlada na praznik Pedesetnice?

 NA ULICAMA Jerusalima vlada veliko uzbuđenje. a Sa hramskog oltara diže se dim dok Leviti verovatno antifonalno, to jest naizmenično, pevaju Halel psalme (od 113. do 118. psalma). Ulice su prepune ljudi. Došli su iz udaljenih mesta kao što su Elam, Mesopotamija, Kapadokija, Pont, Egipat i Rim. b Koji je povod? Pedesetnica, poznata i kao „dan prvina“ (Br. 28:26). Taj godišnji praznik označava kraj žetve ječma i početak žetve pšenice. To je radostan dan.

2. Šta se to neverovatno dešava na Pedesetnicu 33. n. e.?

² Oko devet sati tog prijatnog prolećnog prepodneva 33. n. e. dešava se nešto što će i vekovima kasnije kod ljudi izazivati divljenje. Odjednom nastaje huka s neba „kao kod naleta jakog vetra“ (Dela 2:2). Ta huka ispunjava kuću u kojoj je okupljeno oko 120 Isusovih učenika. A zatim se dešava nešto neverovatno. Vidi se nešto poput plamenih jezika od kojih po jedan silazi na svakog učenika. c Zatim se učenici ispunjavaju „svetim duhom“ i počinju da govore stranim jezicima! Ljudi koje nakon toga sreću na ulicama Jerusalima su zbunjeni jer učenici mogu da razgovaraju s njima! Svako od njih čuje učenike kako „govore njegovim jezikom“ (Dela 2:1-6).

3. (a) Zašto se Pedesetnica 33. n. e. može smatrati prekretnicom u istoriji prave religije? (b) Kako je Petrov govor bio povezan sa upotrebom „ključeva Kraljevstva“?

³ Ovaj uzbudljivi izveštaj opisuje jedan veoma važan događaj u ispunjenju Božje namere, naime osnivanje jednog novog naroda, duhovnog Izraela, to jest skupštine pomazanih hrišćana (Gal. 6:16). Ali i više od toga. Kada se Petar tog dana obratio okupljenom mnoštvu, upotrebio je prvi od tri „ključa Kraljevstva“ koji otvaraju posebne mogućnosti različitim grupama ljudi (Mat. 16:18, 19). Taj  prvi ključ je omogućio Judejcima i prozelitima da prihvate dobru vest i da budu pomazani Božjim svetim duhom. d Tako su dobili mogućnost da postanu članovi duhovnog Izraela, i kao takvi bi imali nadu da će u Mesijanskom Kraljevstvu vladati kao kraljevi i sveštenici (Otkr. 5:9, 10). S vremenom će tu mogućnost dobiti Samarićani, a zatim i nejevreji. Šta današnji pravi hrišćani mogu naučiti iz tog značajnog događaja koji se odigrao na Pedesetnicu 33. n. e.?

4. Kako današnja hrišćanska skupština nastavlja da ispunjava ulogu koju je imala skupština osnovana 33. n. e.?

⁴ Hrišćanska skupština je u trenutku svog nastanka imala oko 120 učenika koji su bili „zajedno na istom mestu“ – u sobi na spratu – i koji su bili pomazani svetim duhom (Dela 2:1). Do kraja tog dana krstilo se nekoliko hiljada ljudi. A to je bio samo početak napretka jedne organizacije koja i dan-danas raste! Posredstvom zajednice bogobojaznih muškaraca i žena, to jest današnje hrišćanske skupštine, „dobra vest o Kraljevstvu“ se pre nego što dođe kraj ovog sveta propoveda „po celom svetu za svedočanstvo svim narodima“ (Mat. 24:14).

5. Zašto je i danas korisno sarađivati s hrišćanskom skupštinom kao što je to bilo u prvom veku?

⁵ Hrišćanska skupština će pružati duhovnu snagu svima unutar nje, kako onima koji su pomazani svetim duhom, tako kasnije i onima  koji budu pripadali „drugim ovcama“ (Jov. 10:16). Pavle je pokazao koliko ceni uzajamnu podršku braće i sestara u skupštini kada je hrišćanima u Rimu napisao: „Čeznem da vas vidim, da bih vam dao neki duhovni dar da ojačate, to jest, da se uzajamno ohrabrimo, ja vašom verom, a vi mojom“ (Rimlj. 1:11, 12).

6, 7. Kako hrišćanska skupština danas izvršava Isusovu zapovest da se propoveda svim narodima?

⁶ Hrišćanska skupština i danas ima iste ciljeve kao što ih je imala i u prvom veku. Isus je svojim učenicima dao težak, ali u isto vreme i veoma zanimljiv zadatak. Rekao im je: „Idite i stvarajte učenike od ljudi iz svih naroda, krsteći ih u ime Oca i Sina i svetog duha, učeći ih da se drže svega što sam vam zapovedio“ (Mat. 28:19, 20).

⁷ Jehova koristi hrišćansku skupštinu svojih Svedoka da bi se danas obavio taj zadatak. Istini za volju, nije lako preneti dobru vest ljudima koji govore različitim jezicima. Međutim, Jehovini svedoci objavljuju materijal koji se temelji na Bibliji na više od 1 000 jezika. Ako redovno prisustvuješ sastancima i učestvuješ u propovedanju i stvaranju učenika, imaš razloga da se raduješ. I ti pripadaš relativno maloj grupi ljudi koja ima čast da temeljno svedoči za Jehovino ime!

8. Kako nam skupština pomaže?

⁸ Da bi nam pomogao da istrajemo i sačuvamo radost u ovim teškim vremenima, Jehova Bog nam je dao međunarodno bratstvo. Pavle je hrišćanima jevrejskog porekla napisao sledeće: „Razmišljajmo jedni o drugima, kako bismo se podsticali na ljubav i dobra dela, i ne propuštajmo svoje sastanke, kao što neki imaju običaj, nego hrabrimo jedni druge, tim više što vidimo da se približava dan“ (Jevr. 10:24, 25). Hrišćanska skupština je dar od Jehove  koji ti omogućuje da ohrabriš druge, ali da i ti sam budeš ohrabren. Budi blizak sa svojom duhovnom braćom i sestrama. Nikada nemoj propuštati hrišćanske sastanke!

9, 10. Šta su neki preduzeli kako bi svedočili ljudima koji govore nekim stranim jezikom?

⁹ Zamisli koliko su bili uzbuđeni ti Judejci i prozeliti koji su se okupili na Pedesetnicu 33. n. e. Većina njih se verovatno mogla sporazumevati na grčkom ili hebrejskom jeziku. Ali onda je „svako čuo kako učenici govore njegovim jezikom“ (Dela 2:6). Sigurno je na njih ostavilo dubok utisak to što su čuli dobru vest na svom maternjem jeziku. Doduše, današnji hrišćani ne dobijaju čudom sposobnost da govore nekim stranim jezikom. Međutim, mnogi su se stavili na raspolaganje da propovedaju dobru vest o Kraljevstvu ljudima iz svih naroda. Kako? Neki su naučili strani jezik da bi služili u obližnjoj skupštini u kojoj se govori tim jezikom ili su se čak preselili u drugu zemlju. Često se dešava da im ljudi kažu koliko cene to što su naučili njihov jezik.

¹⁰ Pogledajmo šta je doživela Kristina koja je sa još sedmoro drugih Svedoka počela da uči gudžarati. Kada je srela jednu svoju koleginicu koja govori gudžarati, pozdravila se s njom na njenom maternjem jeziku. To je na nju ostavilo dubok utisak i zanimalo ju je zašto Kristina uči tako težak jezik. Tako je Kristina imala priliku da joj da dobro svedočanstvo. Ta mlada žena je zaključila: „Sigurno imate nešto važno da kažete.“

11. Kako se možemo pripremiti da prenosimo dobru vest onima koji ne govore našim jezikom?

 ¹¹ Naravno, nismo svi u prilici da učimo neki strani jezik. Ali ipak možemo biti spremni da propovedamo dobru vest o Kraljevstvu ljudima koji govore drugim jezicima. Kako? Jedan od načina je da pomoću aplikacije JW Language^® naučimo kako da nekoga pozdravimo na jeziku kojim on govori. Mogli bismo da naučimo i nekoliko rečenica na tom jeziku da bismo tu osobu zainteresovali za Bibliju. Zatim joj možemo pokazati naš sajt jw.org i video-sadržaje i publikacije objavljene na tom jeziku. Ako u našoj službi koristimo ta sredstva, možemo doživeti istu radost kakvu su doživela naša braća u prvom veku kada su videla oduševljenje onih koji su čuli dobru vest na svom jeziku.

12. (a) Kako je prorok Joilo nagovestio čudo koje se dogodilo na Pedesetnicu 33. n. e.? (b) Zašto je ispunjenje Joilovog proročanstva u prvom veku bilo očekivano?

¹² Petar je ustao i obratio se mnoštvu ljudi iz različitih naroda (Dela 2:14). On je objasnio svima koji su ga slušali da je to što Isusovi učenici govore raznim jezicima čudo koje je učinio Bog da bi se ispunilo Joilovo proročanstvo koje kaže: „Izliću svoj duh na sve vrste ljudi“ (Joilo 2:28). Isus je pre nego što je uzašao na nebo rekao svojim učenicima: „Ja ću zamoliti Oca i on će vam dati drugog pomoćnika“, a zatim je rekao da je to „duh“ (Jov. 14:16, 17).

13, 14. Kako se Petar trudio da dopre do srca svojih slušalaca i kako se možemo ugledati na njega?

¹³ Petar je na kraju jasno rekao okupljenom mnoštvu: „Neka sav izraelski narod pouzdano zna: Isusa, kog ste vi pribili na stub, Bog je učinio i Gospodom i Hristom“ (Dela 2:36). Doduše, većina onih koji su slušali Petra nije lično  prisustvovala Isusovom pogubljenju na mučeničkom stubu, ali su kao narod snosili krivicu za to što se desilo. Međutim, zapazimo da se Petar obratio svojim sunarodnicima s poštovanjem i da je pokušao da dopre do njihovog srca. Njegov cilj je bio da podstakne svoje slušaoce da se pokaju, a ne da ih osudi. Da li su se ti ljudi uvredili zbog Petrovih reči? Ni najmanje. One su ih „pogodile u srce“, pa su pitali: „Šta treba da činimo?“ Verovatno je Petrov pozitivan pristup dirnuo srce mnogih, tako da su se pokajali (Dela 2:37).

¹⁴ U tom pogledu se možemo ugledati na Petra. Kad svedočimo ljudima ne moramo da diskutujemo o svakom nebiblijskom gledištu koje možda imaju. Bilo bi dobro da razgovaramo o onome oko čega se slažemo. Ako sa svojim sagovornikom uspostavimo zajednički temelj, moći ćemo da taktično razgovaramo na temelju Božje Reči. Kada se biblijska istina prezentuje na takav način, veća je verovatnoća da će iskrene osobe pozitivno reagovati.

15. (a) Šta je Petar rekao i kako su ljudi reagovali na to? (b) Zašto su hiljade ljudi koji su čuli dobru vest na Pedesetnicu mogli da se krste tog istog dana?

¹⁵ Tog uzbudljivog dana na Pedesetnicu 33. n. e. Petar je rekao Judejcima i prozelitima koji su ga slušali: „Pokajte se i neka se svako od vas krsti“ (Dela 2:38). Krstilo se oko 3 000 ljudi, verovatno u jezercima u Jerusalimu ili njegovoj okolini. e Da li su se oni krstili u naletu emocija? Da li ovaj izveštaj služi kao presedan zbog kojeg bi oni koji proučavaju Bibliju i deca Jehovinih svedoka požurili da se krste čak i  ako nisu spremni za to? Ni u kom slučaju. Nemojmo zaboraviti da su ti Judejci i prozeliti koji su se krstili na Pedesetnicu 33. n. e. marljivo proučavali Božju Reč i da su poticali iz naroda koji je bio posvećen Jehovi. Sem toga, oni su već pokazali svoju revnost – neki od njih tako što su došli izdaleka da bi prisustvovali tom godišnjem prazniku. Kada su prihvatili važnu istinu što se tiče uloge koju Isus Hrist ima u ostvarenju Božje namere, bili su spremni da nastave da služe Bogu – ali sada kao kršteni Hristovi sledbenici.

16. Kako su hrišćani iz prvog veka pokazali da su bili samopožrtvovani?

¹⁶ Jehova je sigurno blagoslovio te ljude. U izveštaju se kaže: „Svi koji su postali vernici bili su zajedno i delili su sve što su imali. Prodavali su svoja dobra i imovinu, pa su novac delili svima, koliko je kome trebalo“ f (Dela 2:44, 45). Svi pravi hrišćani sigurno žele da pokazuju takvu ljubav i samopožrtvovanost.

17. Koji koraci prethode krštenju?

¹⁷ Hrišćanskom predanju i krštenju prethode neki neophodni biblijski koraci. Osoba treba da dobro upozna Božju Reč (Jov. 17:3). Mora da iskazuje veru i da se pokaje za svoje ranije postupke, pokazujući da joj je iskreno žao zbog onoga što je ranije činila (Dela 3:19). Zatim se mora obratiti, to jest promeniti, i početi da čini dobra dela koja su u skladu s Božjom voljom (Rimlj. 12:2; Ef. 4:23, 24). Nakon ovih koraka sledi predanje Bogu u molitvi i zatim krštenje (Mat. 16:24; 1. Petr. 3:21).

18. Koja je čast ukazana krštenim Hristovim učenicima?

¹⁸ Da li si i ti predani, kršteni učenik Isusa Hrista? Ukoliko jesi, budi zahvalan što ti je ukazana ta čast. Poput učenika iz prvog veka koji su bili ispunjeni svetim duhom, i ti možeš na izvanredan način temeljno svedočiti i vršiti Jehovinu volju!