1-3. Kako se Isus rastao od apostola i koja se pitanja nameću?

 APOSTOLI ne žele da tome dođe kraj. Tih nekoliko zadnjih sedmica donosi im mnogo uzbuđenja! Isusovo uskrsenje ih iz dubine očaja podiže do neslućene sreće. On se već 40 dana više puta pojavljuje svojim sledbenicima, poučava ih i hrabri. Ali tog dana im se pojavljuje poslednji put.

² Na Maslinskoj gori apostoli upijaju svaku Isusovu reč. Na kraju, koji izgleda da je došao prebrzo, podiže ruke i blagosilja ih. Zatim se podiže sa zemlje! Apostoli netremice gledaju kako uzlazi na nebo. A onda ga oblak zaklanja od njihovog pogleda. Više ga ne vide, ali i dalje gledaju u nebo (Luka 24:50; Dela 1:9, 10).

³ Ovaj događaj je bio prekretnica u životu apostola. Šta će raditi sada kada je njihov Gospodar, Isus Hrist, uzašao na nebo? Možemo biti sigurni  da ih je on pripremio da nastave ono što je on započeo. Ali kako ih je pripremio za taj važan zadatak i kako su oni reagovali na to? Kako to utiče na današnje hrišćane? Prvo poglavlje Dela apostolskih daje ohrabrujuće odgovore.

4. Kako Luka započinje Dela apostolska?

⁴ Luka započinje Dela apostolska obraćajući se Teofilu, istom čoveku kojem je ranije uputio svoje jevanđelje. a Jasno stavljajući do znanja da je to nastavak prvog izveštaja, Luka na početku rezimira događaje zabeležene na kraju svog jevanđelja, koristeći drugačije reči i unoseći neke nove detalje.

5, 6. (a) Šta će Isusovim sledbenicima pomoći da i dalje imaju jaku veru? (b) Zašto se može reći da je vera današnjih hrišćana zasnovana na mnogim uverljivim dokazima?

⁵ Šta će Isusovim sledbenicima pomoći da i dalje imaju jaku veru? U Delima apostolskim 1:3 piše da je Isus „pružio mnoge uverljive dokaze da je živ“. U celokupnoj Bibliji jedino je „voljeni lekar Luka“ upotrebio reč koja je prevedena izrazom „uverljivi dokazi“ (Kol. 4:14). To je bio stručan izraz koji se koristio u medicinskim spisima, a koji označava dokaze koji su jasni, neosporni i pouzdani. Isus je pružio takve dokaze. Mnogo puta se pojavljivao svojim sledbenicima, ponekad jednome ili dvojici, ponekad svim apostolima, a jednom prilikom se pojavio pred više od 500 učenika (1. Kor. 15:3-6). To su zaista uverljivi dokazi!

⁶ Vera pravih hrišćana u današnje vreme takođe je zasnovana na mnogim uverljivim dokazima. Ima li dokaza da je Isus živeo na zemlji, umro za naše grehe i bio uskrsnut? Sasvim sigurno ih ima! Pouzdani izveštaji očevidaca koji su zabeleženi u Božjoj nadahnutoj Reči pružaju sve dokaze koji su nam potrebni. Proučavanje tih izveštaja uz molitvu može veoma ojačati našu veru. Nemojmo zaboraviti da se istinska vera razlikuje od čiste lakovernosti upravo zbog toga što se temelji na čvrstim dokazima. Da bismo dobili večni život moramo imati pravu veru (Jov. 3:16).

7. Koji je primer Isus ostavio svojim sledbenicima što se tiče poučavanja i propovedanja?

⁷ Isus je takođe „govorio o Božjem Kraljevstvu“. Na primer, objasnio je proročanstva koja su govorila o tome da Mesija mora propatiti i umreti  (Luka 24:13-32, 46, 47). Kada je Isus objasnio svoju ulogu koju ima kao Mesija, ukazao je na Božje Kraljevstvo jer je on bio budući Kralj. Isus je uvek propovedao o tom Kraljevstvu, pa se i njegovi današnji sledbenici drže te iste teme u službi propovedanja (Mat. 24:14; Luka 4:43).

8, 9. (a) Koje su dve pogrešne predstave imali Isusovi apostoli? (b) Kako je Isus ispravio njihovo razmišljanje i time pružio pouku današnjim Božjim slugama?

⁸ Kada su se apostoli okupili na Maslinskoj gori, bio je to poslednji put kada su na zemlji bili sa Isusom. Nestrpljivo su ga pitali: „Gospode, hoćeš li sada obnoviti kraljevstvo u Izraelu?“ (Dela 1:6). Samo to jedno pitanje pokazuje da su apostoli imali dve pogrešne predstave. Kao prvo, oni su pretpostavljali da će Božje Kraljevstvo biti uspostavljeno u Izraelu. Kao drugo, očekivali su da će to obećano Kraljevstvo odmah početi da vlada. Kako im je Isus pomogao da isprave svoje razmišljanje?

⁹ Isus je verovatno znao da će oni vrlo brzo shvatiti da nisu u pravu što se tiče svoje prve pretpostavke. Samo deset dana kasnije, njegovi učenici će biti svedoci rođenja jednog novog naroda, duhovnog Izraela! Bog više neće biti u posebnom odnosu sa Izraelskim narodom. Što se tiče njihove druge pogrešne predstave, Isus im je ljubazno rekao: „Nije vaše da znate vremena ili razdoblja, jer samo Otac ima pravo da odlučuje o tome“ (Dela 1:7). Jehova je taj koji određuje vremenski raspored i drži ga se. I sam Isus je dok je bio na zemlji rekao da čak ni Sin ne zna „dan i čas“ kada će doći kraj, već „samo Otac“ (Mat. 24:36). Tako je i danas, jer kada se Božje sluge preterano brinu oko toga kada će doći kraj ovog sveta, oni se u stvari brinu oko nečega što ne mogu i ne treba da znaju.

10. Kakav stav po uzoru na apostole treba da imamo i zašto?

¹⁰ Međutim, treba da pazimo da ne potcenjujemo Isusove apostole jer su oni ipak bili ljudi koji su imali veliku veru. Ponizno su ispravili svoje razmišljanje. I premda je njihovo pitanje proisteklo iz pogrešnih predstava, ono je takođe pokazalo da imaju dobar stav. Isus je više puta rekao svojim učenicima da bdiju (Mat. 24:42; 25:13; 26:41). Oni su u duhovnom smislu bili budni i gorljivo su tražili dokaze koji bi potvrdili da će Jehova uskoro nešto preduzeti. I mi treba da imamo takav stav. Zapravo, u ovim dramatičnim „poslednjim danima“ treba da budemo na još većem oprezu (2. Tim. 3:1-5).

11, 12. (a) Koji je zadatak Isus dao svojim sledbenicima? (b) Zašto je sasvim na mestu to što je Isus pomenuo sveti duh u povezanosti s propovedanjem?

¹¹ Isus je podsetio apostole na to šta treba da bude njihov glavni zadatak. Rekao je: „Kad sveti duh dođe na vas, dobićete snagu i svedočićete o meni u Jerusalimu, po celoj Judeji i Samariji i do svih krajeva zemlje“ (Dela 1:8). Trebalo je da se vest o Isusovom uskrsenju najpre  propoveda u Jerusalimu, baš tamo gde je bio ubijen. Ta vest bi se odatle širila po celoj Judeji, zatim Samariji, a onda još dalje.

¹² Sasvim je na mestu to što je Isus svojim učenicima najpre ponovio obećanje da će dobiti pomoć svetog duha, pa im je tek onda rekao da treba da propovedaju. Ovo je jedno od preko 40 mesta gde se u Delima apostolskim pojavljuje izraz „sveti duh“. Ova živopisna biblijska knjiga vrlo često jasno pokazuje da mi ne možemo izvršiti Jehovinu volju bez pomoći svetog duha. Zato je veoma važno da se redovno molimo za taj duh! (Luka 11:13). Danas nam je taj duh potrebniji nego ikada ranije.

13. Koliko je veliko područje na kojem Božji narod danas propoveda i zašto treba da budemo revni u propovedanju?

¹³ Područje na koje su se u prvom veku n. e. odnosile reči „do svih krajeva zemlje“ danas je mnogo veće. Međutim, kao što je rečeno u prethodnom poglavlju, Jehovini svedoci su svesrdno prihvatili taj zadatak da svedoče jer znaju da Bog želi da sve vrste ljudi čuju dobru vest o njegovom Kraljevstvu (1. Tim. 2:3, 4). Da li si i ti zaokupljen propovedanjem koje ljudima može spasti život? Nijedan drugi posao ne može te toliko ispuniti i pružiti takvo zadovoljstvo! Jehova će ti dati snagu koja je potrebna za to. U Delima apostolskim ćeš saznati dosta toga o načinima na koje možeš propovedati i o tome kakav stav treba da imaš da bi bio uspešan.

14, 15. (a) Šta su anđeli rekli o Hristovom povratku i šta te reči znače? (Videti i fusnotu.) (b) Kako se Hristov povratak odigrao „na isti način“ kao i njegov odlazak?

¹⁴ Kao što je spomenuto na početku ovog poglavlja, Isus je uzašao na nebo i apostoli ga više nisu mogli videti. Ali oni su i dalje stajali tamo i gledali u nebo. A onda su im se pojavila dva anđela i blago ih prekorila: „Galilejci, zašto stojite i gledate u nebo? Ovaj Isus koji je bio s vama i koji je uznesen na nebo doći će na isti način na koji ste videli da odlazi na nebo“ (Dela 1:11). Da li su anđeli hteli da kažu da će se Isus vratiti u istom telu, kao što smatraju pripadnici nekih religija? Ne, nisu to hteli da kažu. Kako to znamo?

¹⁵ Anđeli su rekli da će se Isus vratiti „na isti način“, a ne u istom telu. b A na koji način je otišao? Dok su anđeli govorili, on se više nije mogao videti. Samo je tih nekoliko ljudi, a to su bili apostoli, zapazilo da je Isus napustio zemaljski prostor i krenuo svom Ocu na nebo. Trebalo je da se Hristov povratak odvija na sličan način. A tako je i bilo. Danas samo oni koji razumeju Sveto pismo i prepoznaju značenje vremena u kom živimo shvataju da je Isus prisutan kao nebeski Kralj (Luka 17:20). Svako od nas treba da razume koji dokazi potvrđuju njegovu prisutnost i da ih prenosi drugima kako bi i oni shvatili da živimo u svetu kojem nije ostalo još mnogo vremena.

16-18. (a) Šta saznajemo o okupljanjima hrišćana na osnovu Dela apostolskih 1:13, 14? (b) Kakav nam je primer ostavila Isusova majka Marija? (c) Zašto su hrišćanski sastanci danas veoma važni?

¹⁶ Nije čudo što su se apostoli „s velikom radošću“ vratili u Jerusalim (Luka 24:52). Međutim, kako će reagovati na Hristove savete i uputstva? U prvom poglavlju Dela apostolskih, u 13. i 14. stihu vidimo da su se svi okupili u sobi na spratu i saznajemo neke zanimljive detalje o takvim okupljanjima. U to vreme, kuće u Palestini su obično imale jednu prostoriju na spratu do koje se moglo doći stepenicama sa spoljašnje strane kuće. Da li se možda ta soba nalazila u kući koja se spominje u Delima apostolskim 12:12 i koja je pripadala Markovoj majci? U svakom slučaju, to je verovatno bilo jednostavno i funkcionalno mesto gde su Hristovi sledbenici mogli da se okupljaju. Ali ko se tu sastao i zašto?

¹⁷ Zapazi da tu nisu bili samo apostoli, niti samo muškarci. Bilo je tu i nekih žena, među kojima je bila i Isusova majka Marija. Posle toga u Bibliji više nema direktnih ukazivanja na nju. Sasvim je prikladno zamisliti je u takvom okruženju, kako se ne ističe, već se ponizno pridružuje svojoj duhovnoj braći i sestrama kako bi slavila Boga. Sigurno ju je utešilo to što su sada s njom bila četvorica njenih sinova koji nisu iskazivali veru dok je Isus bio živ (Mat. 13:55; Jov. 7:5). Ti ljudi su se stvarno promenili posle smrti i uskrsenja svog polubrata (1. Kor. 15:7).

¹⁸ Zapazi takođe zašto su se ovi učenici okupili: „Svi oni su se jednodušno i istrajno molili“ (Dela 1:14). Takvo okupljanje je u hrišćanstvu oduvek zauzimalo važno mesto. Mi se okupljamo da bismo hrabrili jedni druge, da bismo dobili pouke i savete i iznad svega da bismo zajednički slavili našeg nebeskog Oca, Jehovu. Naše molitve i pesme hvale u takvim prilikama njemu su veoma ugodne, a nama veoma važne. Nemojmo nikada propuštati te svete i ohrabrujuće sastanke (Jevr. 10:24, 25).

19-21. (a) Šta nam pokazuje to što je Petar imao važnu ulogu u skupštini? (b) Zašto je trebalo da Juda bude zamenjen i šta možemo naučiti na osnovu toga kako je to pitanje bilo rešeno?

¹⁹ Ti Hristovi sledbenici su se suočili s jednim važnim organizacionim pitanjem, a apostol Petar je preuzeo vođstvo u rešavanju toga (stihovi 15-26). Zaista je utešno zapaziti kako se Petar tokom tih sedmica uspešno oporavio s obzirom na to da se tri puta odrekao svog Gospoda (Mar. 14:72). Svi smo mi skloni tome da grešimo i zato treba da se podsećamo na to da je Jehova dobar i spreman da oprosti onima koji se iskreno kaju (Ps. 86:5).

²⁰ Petar je razumeo da Juda, to jest apostol koji je izdao Isusa, treba da bude zamenjen. Ali ko će ga zameniti? Petar je rekao da novi apostol  treba da bude neko ko je pratio Isusa tokom cele njegove službe i bio svedok njegovog uskrsenja (Dela 1:21, 22). To je bilo u skladu sa onim što je i sam Isus obećao: „Vi koji ste pošli za mnom sešćete na 12 prestola i suditi nad 12 izraelskih plemena“ (Mat. 19:28). Jehova je po svemu sudeći nameravao da dvanaest apostola koji su sledili Isusa tokom njegove zemaljske službe sačinjavaju budućih „12 kamena temeljaca“ Novog Jerusalima (Otkr. 21:2, 14). Zato je pomogao Petru da shvati da se na Judu odnosi proročanstvo koje kaže: „Neka njegovu službu nadglednika preuzme neko drugi“ (Ps. 109:8).

²¹ Kako je izabran novi apostol? Bacanjem žreba, što je bilo uobičajeno u biblijsko vreme (Posl. 16:33). Međutim, to je poslednji put da se u Bibliji kaže da se žreb koristio na taj način. Pošto je kasnije izliven sveti duh, očigledno više nije bilo potrebe da se koristi taj metod. Ali zapazi zašto su apostoli koristili žreb. Oni su se pomolili: „Jehova, ti koji poznaješ srca svih ljudi, pokaži koga si od ove dvojice izabrao“ (Dela 1:23, 24). Oni su želeli da taj izbor bude po Jehovinoj volji. Bio je izabran Matija koji je verovatno bio jedan od sedamdesetorice učenika koje je Isus poslao da propovedaju. Tako je Matija postao jedan od dvanaestorice c (Dela 6:2).

22, 23. Zašto treba da budemo podložni i poslušni onima koji danas predvode u skupštini?

²² Ovaj događaj nas podseća na to koliko je važno da Božji narod bude organizovan. I danas se odgovorni muškarci biraju da služe kao nadglednici u skupštini. Starešine savesno razmatraju biblijske uslove koje treba da ispunjavaju takvi nadglednici i mole se za vođstvo svetog duha. Zato skupština na takve osobe gleda kao na one koji su naimenovani svetim duhom. Mi smo podložni i poslušni tim nadglednicima, čime doprinosimo duhu saradnje u skupštini (Jevr. 13:17).

²³ Sada kada su ti učenici bili ojačani time što su videli da je Isus uskrsnuo i kada su utvrdili kako će skupština biti organizovana, bili su potpuno spremni za ono što je stajalo pred njima. U sledećem poglavlju govorićemo o tom značajnom događaju.