1-3. Kakvu je viziju imao Petar i zašto je važno da shvatimo njeno značenje?

 GODINA je 36. n. e. Obasjan jesenjim suncem, Petar se moli na ravnom krovu jedne kuće blizu mora u lučkom gradu Jopi. U toj kući je gost već nekoliko dana. Činjenica da je tu odseo otkriva da barem donekle nema predrasuda. Domaćin je izvesni Simon, kožar, kod koga ne bi odseo baš svaki Judejac. a Pa ipak, Petar tek treba da nauči koliko je Jehova nepristrastan.

² Petar se moli i pada u zanos. Ono što vidi u viziji uznemirilo bi svakog Judejca. S neba silazi nešto poput velikog platna u kome su životinje koje su prema Zakonu nečiste. Kada mu jedan glas kaže da ih kolje i jede, on odgovara: „Nikada nisam jeo ništa pogano i nečisto.“ Čak tri puta mu je rečeno: „Ne zovi nečistim ono što je Bog očistio“ (Dela 10:14-16). Petar je zbunjen tom vizijom, ali ne zadugo.

³ Šta je značila ta vizija? Veoma je važno da shvatimo njeno značenje jer ona pokazuje kako Jehova gleda na ljude. Kao pravi hrišćani, ne možemo temeljno svedočiti o Božjem Kraljevstvu ako ne naučimo da na ljude gledamo onako kako Bog gleda. Da bismo otkrili značenje vizije koju je Petar imao, razmotrimo uzbudljive događaje povezane s njom.

4, 5. Ko je bio Kornelije i šta se dogodilo dok se molio?

⁴ Petar nije znao da je prethodnog dana u Cezareji, koja se nalazi oko 50 kilometara severno od Jope, jedan čovek koji se zvao Kornelije takođe imao viziju od Boga. Kornelije je bio centurion, to jest stotnik u  rimskoj vojsci i važio je za pobožnog čoveka. b Bio je i uzoran poglavar porodice i „bojao se Boga, kao i svi njegovi ukućani“. Kornelije nije bio prozelit. Bio je neobrezani nejevrejin, ali je ipak bio saosećajan prema siromašnim Judejcima i pružao im materijalnu pomoć. Ovaj čestiti čovek je neprestano „upućivao usrdne molitve Bogu“ (Dela 10:2).

⁵ Oko tri sata posle podne, Kornelije se molio kada je dobio viziju u kojoj mu je jedan anđeo rekao: „Bog je čuo tvoje molitve, video je tvoja milosrdna dela i nije ih zaboravio“ (Dela 10:4). Kao što mu je anđeo rekao, Kornelije je poslao dvojicu slugu da pozovu apostola Petra. Kornelije će ubrzo doživeti nešto što nijedan neobrezani nejevrejin do tada nije doživeo. Čuće dobru vest spasenja.

6, 7. (a) Ispričaj šta se nekima desilo što pokazuje da Bog uslišava molitve onih koji žele da saznaju istinu o njemu. (b) Šta na osnovu toga možemo zaključiti?

⁶ Da li i u današnje vreme Bog uslišava molitve onih koji žele da saznaju istinu o njemu? Da vidimo šta se jednom prilikom desilo. Jedna žena u Albaniji je uzela Stražarsku kulu u kojoj je bio članak o odgajanju dece. c Sestri koja joj je došla na vrata rekla je: „Da li mi verujete da sam se molila Bogu da mi pomogne u odgajanju mojih ćerki? I on je vas poslao! Dali ste mi upravo ono što mi je trebalo!“ Ta žena i njene ćerke su počele da proučavaju Bibliju, a kasnije im se u tome pridružio i njen muž.

⁷ Da li je to usamljen slučaj? Naravno da nije. Tako nešto se često dešava širom sveta – i suviše često da bi se moglo pripisati slučaju. Šta na osnovu toga možemo zaključiti? Kao prvo, Jehova uslišava molitve onih koji ga iskreno traže (1. Kralj. 8:41-43; Ps. 65:2). Kao drugo, anđeli nas podupiru dok propovedamo (Otkr. 14:6, 7).

8, 9. Šta je Bog otkrio Petru posredstvom svog svetog duha i kako je Petar reagovao?

⁸ Dok je Petar još uvek bio na krovu, „u nedoumici šta bi ta vizija mogla da znači“, došli su glasnici koje je Kornelije poslao (Dela 10:17). Da li će Petar, koji je tri puta rekao da neće jesti hranu koja je prema Zakonu bila nečista, pristati da pođe s tim ljudima i uđe u kuću jednog nejevrejina? Bog je preko svetog duha na neki način pokazao Petru kakva je njegova volja u ovoj situaciji. Duh mu je rekao: „Traže te tri čoveka. Siđi i bez oklevanja pođi s njima, jer sam ih ja poslao“ (Dela 10:19, 20). Nema sumnje da je vizija pripremila Petra da posluša vođstvo svetog duha.

⁹ Kada je Petar čuo da je Kornelije dobio uputstvo od Boga da pošalje ljude kod njega, pozvao je te nejevreje i „ugostio ih“ (Dela 10:23a). Taj poslušni apostol je već počeo da menja svoje gledište u skladu s novim saznanjem o tome šta je Božje volja.

10. Kako Jehova vodi svoj narod i koja pitanja treba sebi da postavimo?

¹⁰ Sve do dan-danas Jehova postepeno pruža smernice svom narodu (Posl. 4:18). Posredstvom svetog duha, on vodi „vernog i razboritog roba“ (Mat. 24:45). Ponekad dobijamo nova objašnjenja nekih biblijskih učenja ili dolazi do nekih izmena organizacione prirode. Bilo bi dobro da se pitamo: „Kako reagujem na takve izmene? Da li se u tome podlažem vođstvu Božjeg duha?“

11, 12. Šta je Petar uradio kada je stigao u Cezareju i šta je naučio?

¹¹ Sutradan, nakon što je imao viziju, Petar je sa još devetoricom ljudi – trojicom glasnika koje je poslao Kornelije i šestoricom judejske braće iz Jope – pošao u Cezareju (Dela 11:12). Kornelije je očekivao Petra, pa je sakupio „svoje rođake i bliske prijatelje“, koji su po svemu sudeći svi bili nejevreji (Dela 10:24). Kada je stigao, Petar je učinio nešto što mu je ranije bilo nezamislivo. Ušao je u kuću jednog neobrezanog nejevrejina! Petar je rekao: „Dobro znate da Judejcu njegov Zakon zabranjuje da se druži s čovekom iz drugog naroda ili da dolazi kod njega. Ali meni je Bog pokazao da nijednog čoveka ne zovem poganim ili nečistim“ (Dela 10:28). Petar je sada razumeo da se vizija nije odnosila samo na vrstu hrane koja bi se smela jesti, već i na to da nijednog čoveka – pa čak ni nejevrejina – ne treba da zove poganim.

¹² Ti okupljeni ljudi su želeli da čuju šta Petar ima da kaže. Kornelije mu je rekao: „Sada smo svi ovde pred Jehovom Bogom da čujemo sve što ti je zapovedio da kažeš“ (Dela 10:33). Zamisli kako bi se ti  osećao kada bi tako nešto čuo od neke zainteresovane osobe! Petar je na samom početku izneo jednu snažnu misao: „Sad zaista shvatam da Bog nije pristrastan, nego u svakom narodu prihvata sve koji ga se boje i čine ono što je pravedno“ (Dela 10:34, 35). On je naučio da Bog ne deli ljude po rasi, nacionalnosti ili nekim drugim spoljašnjim faktorima. Zatim je dao svedočanstvo o Isusovoj službi, smrti i uskrsenju.

13, 14. (a) Šta je bilo značajno u vezi sa obraćenjem Kornelija i drugih nejevreja 36. n. e.? (b) Zašto ne smemo prosuđivati ljude po spoljašnjosti?

¹³ Zatim se dogodilo nešto što se nikada do tada nije desilo: „Dok je Petar još govorio o tome, sveti duh je bio izliven [...] na ljude iz drugih naroda“ (Dela 10:44, 45). Ovo je u Svetom pismu jedini zabeleženi slučaj u kome je sveti duh izliven pre krštenja. Shvativši da je to znak Božjeg priznanja, Petar je toj grupi nejevreja „zapovedio da se krste“ (Dela 10:48). Obraćenje tih nejevreja 36. n. e. označilo je kraj razdoblja u kom je Bog iskazivao posebnu naklonost prema Judejcima (Dan. 9:24-27). Svedočeći tim ljudima, Petar je upotrebio treći i poslednji „ključ Kraljevstva“ (Mat. 16:19). Tim ključem je neobrezanim nejevrejima pružena mogućnost da postanu duhom pomazani hrišćani.

¹⁴ Kao objavitelji Kraljevstva, mi danas znamo da „kod Boga nema pristrasnosti“ (Rimlj. 2:11). On želi da se „sve vrste ljudi spasu“ (1. Tim. 2:4). Zato nikada ne smemo prosuđivati ljude na osnovu spoljašnjosti. Naš zadatak je da temeljno svedočimo o Božjem Kraljevstvu, a to znači da propovedamo svim ljudima, bez obzira na to koje su rase, nacionalnosti, kako izgledaju ili kojoj religiji pripadaju.

15, 16. Zašto su neki hrišćani jevrejskog porekla prigovarali Petru i kako je on objasnio svoje postupke?

¹⁵ Petar je sigurno jedva čekao da ispriča braći šta se desilo i zato je krenuo za Jerusalim. Ali izgleda da je vest da su neobrezani nejevreji „prihvatili Božju reč“ stigla u Jerusalim pre njega. Čim je Petar stigao, „pobornici obrezanja su počeli da mu prigovaraju“. Uznemiravalo ih je to što je otišao u kuću neobrezanih ljudi i jeo s njima (Dela 11:1-3). Problem nije bio u tome da nejevreji ne mogu postati Hristovi sledbenici. Ti učenici koji su bili jevrejskog porekla u stvari su tvrdili da nejevreji moraju da se drže Zakona – što je podrazumevalo i obrezanje – da bi njihova služba Jehovi bila prihvatljiva. Nekim učenicima jevrejskog porekla očigledno je bilo teško da prihvate da Mojsijev zakon više ne važi.

 ¹⁶ Kako je Petar objasnio svoje postupke? Prema Delima apostolskim 11:4-16, naveo je četiri dokaza Božjeg vođstva: (1) vizija koju je dobio od Boga (stihovi 4-10); (2) ono što mu je duh rekao da uradi (stihovi 11, 12); (3) to što je anđeo došao kod Kornelija (stihovi 13, 14) i (4) izlivanje svetog duha na nejevreje (stihovi 15, 16). Na kraju je postavio izuzetno logično pitanje: „Dakle, ako je Bog njima [nejevrejima koji su iskazivali veru] dao isti dar [sveti duh] koji je dao i nama [Judejcima] koji verujemo u Gospoda Isusa Hrista, ko sam ja da sprečim Boga u tome?“ (Dela 11:17).

17, 18. (a) Kakav je ispit za hrišćane jevrejskog porekla predstavljalo ono što je Petar rekao? (b) Zašto može biti teško sačuvati jedinstvo skupštine i koja pitanja treba sebi da postavimo?

¹⁷ Ono što je Petar rekao predstavljalo je presudan ispit za hrišćane jevrejskog porekla. Da li će moći da ostave po strani sve predrasude i da prihvate novokrštene nejevreje kao suvernike? U biblijskom zapisu o tom događaju piše sledeće: „Kad su [apostoli i drugi hrišćani jevrejskog porekla] to čuli, nisu mu više prigovarali, već su počeli da slave Boga, govoreći: ’Dakle, Bog želi da se i ljudi iz drugih naroda pokaju kako bi dobili život‘“ (Dela 11:18). Zahvaljujući tom pozitivnom stavu sačuvano je jedinstvo skupštine.

¹⁸ U današnje vreme može biti teško sačuvati jedinstvo zato što Jehovine sluge dolaze „iz svih naroda, plemena, narodnosti i jezika“ (Otkr. 7:9). Postoje mnoge skupštine koje sačinjavaju ljudi različitih rasa, kultura i društvenih slojeva. Bilo bi dobro da se pitamo: „Da li sam iz svog srca iskorenio svaki trag predrasuda? Da li sam čvrsto rešio da nikada ne dozvolim da na moje ophođenje prema braći i sestrama utiču razna obeležja ovog sveta kao što su nacionalizam, isticanje kulture ili sredine iz koje potičem i rasizam?“ Seti se šta se desilo Petru (Kifi) nekoliko godina posle obraćenja prvih nejevreja. Budući da je podlegao predrasudama koje su drugi imali, „nije se više družio“ sa  hrišćanima nejevrejskog porekla, zbog čega je Pavle morao da ga prekori (Gal. 2:11-14). Zato moramo neprestano paziti da ne postanemo žrtve predrasuda.

19. Kome su hrišćani jevrejskog porekla u Antiohiji počeli da propovedaju i s kakvim rezultatom?

¹⁹ Da li su Isusovi sledbenici počeli da propovedaju neobrezanim nejevrejima? Zapazi šta se kasnije desilo u Antiohiji u Siriji. d U tom gradu je postojala velika jevrejska zajednica, ali nije vladala tako velika netrpeljivost između Jevreja i nejevreja. Zato je Antiohija bila pogodno područje za propovedanje nejevrejima. Upravo u tom gradu su neki učenici jevrejskog porekla počeli da objavljuju dobru vest „ljudima koji su govorili grčki“ (Dela 11:20). Propovedalo se ne samo Jevrejima koji su govorili grčki, već i neobrezanim nejevrejima. Jehova je to blagoslovio i zato su „mnogi postali vernici“ (Dela 11:21).

20, 21. Kako je Varnava pokazao da je skroman i kako i mi možemo biti skromni dok izvršavamo našu službu?

²⁰ Jerusalimska skupština je poslala Varnavu u Antiohiju da bi propovedao ljudima koji su izgleda bili spremni da slušaju. Ali očigledno je bilo previše posla za jednu osobu. Ko bi mu više mogao pomoći od Savla koji će postati apostol poslat drugim narodima? (Dela 9:15; Rimlj. 1:5). Da li će Varnava gledati na Savla kao na suparnika? Ne, naprotiv. Varnava je pokazao da je stvarno skroman čovek. Otišao je u Tars, potražio Savla i poveo ga sa sobom u Antiohiju. Godinu dana su zajednički jačali učenike u tamošnjoj skupštini (Dela 11:22-26a).

²¹ Kako i mi možemo pokazati da smo skromni dok izvršavamo našu službu? Ako smo skromni, onda ćemo znati gde su naše granice. Nemamo svi istu snagu, niti iste sposobnosti. Na primer, neki s lakoćom svedoče neformalno ili od kuće do kuće, ali se teže snalaze kad treba da obave naknadne posete ili da započnu biblijski kurs. Ako želiš da se poboljšaš u nekom vidu službe, zašto ne zatražiš pomoć? Ukoliko to uradiš, bićeš efikasniji i srećniji u službi propovedanja (1. Kor. 9:26).

22, 23. Kako su braća iz Antiohije pokazala bratsku ljubav i kako Božji narod danas slično postupa?

²² Bog je upravo u Antiohiji „obznanio učenicima da treba da se zovu hrišćani“ (Dela 11:26b). To ime jasno pokazuje da su oni Hristovi  učenici. Pošto su i ljudi iz drugih naroda postajali hrišćani, da li se između njih i učenika jevrejskog porekla razvila bratska ljubav? Pogledajmo šta se desilo kada je otprilike 46. n. e. nastupila velika glad. e U drevna vremena glad je naročito pogađala siromašne, jer nisu imali nikakvu ušteđevinu niti zalihe hrane. Za vreme te gladi, hrišćani jevrejskog porekla koji su živeli u Judeji i koji su uglavnom bili siromašni nisu imali dovoljno hrane. Kada su braća iz Antiohije saznala za to, a među njima je bilo i hrišćana nejevrejskog porekla, poslala su „pomoć braći koja žive u Judeji“ (Dela 11:29). To je zaista bio iskren izraz bratske ljubavi.

²³ Božji narod i danas postupa tako. Kad saznamo da su naša braća u nekoj drugoj zemlji ili u našoj blizini u oskudici, mi spremno tražimo načine da im pomognemo. Odbori podružnica odmah organizuju Odbore za humanitarnu pomoć našoj braći koju su pogodile neke prirodne nepogode kao što su uragani, zemljotresi i cunamiji. Pružanje takve pomoći dokaz je da među nama vlada iskrena ljubav (Jov. 13:34, 35; 1. Jov. 3:17).

24. Kako možemo pokazati da ozbiljno shvatamo značenje vizije koju je Petar imao?

²⁴ Kao pravi hrišćani mi ozbiljno shvatamo značenje vizije koju je Petar imao u Jopi u prvom veku. Mi služimo Bogu koji nije pristrastan. On želi da temeljno svedočimo o njegovom Kraljevstvu, to jest da propovedamo ljudima bez obzira na to koje su rase, nacionalnosti ili kom društvenom sloju pripadaju. Zato pružimo priliku svima da čuju dobru vest (Rimlj. 10:11-13).