Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

PETNAESTO POGLAVLJE

Jačanje skupština

Jačanje skupština

Putujući nadglednici pomažu skupštinama da se učvrste u veri

Na temelju Dela apostolskih 15:36–16:5

1-3. (a) Ko je bio Pavlov novi saputnik i kakav je bio? (b) Šta ćemo naučiti u ovom poglavlju?

 DOK idu neravnim i kamenitim područjem između gradova, Pavle možda razmišlja o mladiću koji putuje s njim. Zove se Timotej. Mlad je i poletan, i verovatno ima dvadesetak godina. Svakim korakom na ovom novom putovanju sve je dalje od kuće. Kako dan odmiče, tako Listra i Ikonija polako nestaju iza njih. Šta ih očekuje? Pavle još i može da pretpostavi, jer je ovo njegovo drugo misionarsko putovanje. Zna da će naići na mnoge opasnosti i probleme. Kako će ovaj mladić pored njega sve to podneti?

2 Pavle veruje u Timoteja, možda čak i više nego što ovaj ponizni mladić veruje u sebe. Zbog prethodnih događaja Pavle je svesniji nego ikad ranije koliko je važno da ima dobrog saputnika. On zna da je neophodno da saradnici u putujućoj službi budu nepokolebljivi i složni dok posećuju i jačaju skupštine. Zašto je možda razmišljao na taj način? Jedan od razloga može biti neslaganje zbog kojeg su se Pavle i Varnava ranije razišli.

3 U ovom poglavlju ćemo naučiti kako da na najbolji način rešavamo nesuglasice. Takođe ćemo saznati zašto je Pavle izabrao Timoteja za saputnika i videćemo koju važnu ulogu imaju braća koja danas služe kao pokrajinski nadglednici.

„Hajde da se vratimo i posetimo braću“ (Dela apostolska 15:36)

4. S kojim ciljem je Pavle krenuo na drugo misionarsko putovanje?

4 U prethodnom poglavlju smo videli kako su četvorica braće, Pavle, Varnava, Juda i Sila, ojačali skupštinu u Antiohiji prenevši im odluku vodećeg tela što se tiče obrezanja. Šta je Pavle zatim uradio? Predložio je Varnavi novi plan putovanja rekavši: „Hajde da se vratimo i posetimo braću u svim gradovima u kojima smo objavljivali Jehovinu reč, da vidimo kako su“ (Dela 15:36). Pavle nije mislio da samo prijateljski poseti tu novokrštenu braću. Dela apostolska otkrivaju koja je bila svrha Pavlovog drugog misionarskog putovanja. Kao prvo, nastavio je da skupštinama prenosi odluke koje je donelo vodeće telo (Dela 16:4). Kao drugo, Pavle je kao putujući nadglednik želeo da u duhovnom pogledu ojača skupštine i time im pomogne da se učvrste u veri (Rimlj. 1:11, 12). Kako današnja organizacija Jehovinih svedoka sledi primer koji su ostavili apostoli?

5. Kako Vodeće telo u savremeno doba vodi i hrabri skupštine?

5 U današnje vreme Hrist koristi Vodeće telo Jehovinih svedoka kako bi vodio svoju skupštinu. Putem pisama, literature, kako u štampanom tako i u elektronskom formatu, sastanaka, kao i na druge načine, ti verni pomazani muškarci vode i hrabre sve skupštine širom sveta. Vodeće telo takođe nastoji da ostane u bliskom kontaktu sa svakom skupštinom. To postiže preko putujućih nadglednika. Vodeće telo je direktno naimenovalo hiljade sposobnih starešina širom sveta da služe kao pokrajinski nadglednici.

6, 7. Koje su neke odgovornosti pokrajinskih nadglednika?

6 Putujući nadglednici u savremeno doba nastoje da poklone pažnju i pruže ohrabrenje svima u skupštini koju posećuju. Kako? Tako što postupaju po uzoru na hrišćane iz prvog veka, kao što je recimo bio Pavle. On je jednom drugom putujućem nadgledniku rekao: „Propovedaj Božju reč i čini to revno, u povoljno vreme i u teško vreme. Ukoravaj, prekoravaj, opominji, a pritom budi vrlo strpljiv i vešt u poučavanju [...] Propovedaj dobru vest“ (2. Tim. 4:2, 5).

7 U skladu sa ovim rečima, pokrajinski nadglednik zajedno sa svojom suprugom, ako je oženjen, učestvuje sa skupštinskim objaviteljima u različitim vidovima službe propovedanja. Oni su revni u propovedanju i vešti u poučavanju, što su osobine koje pozitivno utiču na objavitelje (Rimlj. 12:11; 2. Tim. 2:15). Ta braća u pokrajinskoj službi su poznata po samopožrtvovanoj ljubavi. Oni spremno služe drugima, putuju i po lošem vremenu i posećuju skupštine čak i u opasnim područjima (Fil. 2:3, 4). Pokrajinski nadglednici takođe hrabre, poučavaju i savetuju svaku skupštinu putem biblijskih govora. Dobro je da svi u skupštini razmišljaju o tome kakav život vode ti nadglednici i da slede primer tih vernih ljudi (Jevr. 13:7).

Došlo je do „žestoke svađe“ (Dela apostolska 15:37-41)

8. Da li je Varnava prihvatio Pavlov predlog?

8 Varnava je prihvatio Pavlov predlog da posete braću (Dela 15:36). Njih dvojica su već lepo sarađivali u putujućoj službi i poznavali su ta područja i ljude koje je trebalo posetiti (Dela 13:2–14:28). Zato je možda izgledalo logično i praktično da zajedno krenu na to putovanje. Ali pojavio se jedan problem. U Delima apostolskim 15:37 piše: „Varnava je zahtevao da povedu i Jovana zvanog Marko.“ Varnava nije samo dao predlog, već je „zahtevao“ da na to misionarsko putovanje povedu njegovog rođaka Marka.

9. Zašto se Pavle nije složio s Varnavom?

9 Pavle se nije složio s tim. Zašto? U izveštaju se kaže da je Pavle „mislio da nije u redu da povedu [Marka] jer ih je on u Pamfiliji napustio i nije nastavio da propoveda s njima“ (Dela 15:38). Marko je bio s Pavlom i Varnavom na njihovom prvom misionarskom putovanju ali nije ostao s njima do kraja (Dela 12:25; 13:13). Još na početku tog putovanja, dok su bili u Pamfiliji, Marko ih je napustio i vratio se kući u Jerusalim. U Bibliji se ne kaže zašto ih je napustio, ali je apostol Pavle očigledno smatrao da je Marko neodgovorno postupio. Možda je mislio da nije pouzdan.

10. U šta su prerasle nesuglasice između Pavla i Varnave i do čega je to dovelo?

10 Pa ipak, Varnava je insistirao na tome da povedu Marka. S druge strane, Pavle nipošto nije hteo da ga povedu. „Tada je došlo do žestoke svađe, tako da su se razdvojili“, kaže se u Delima apostolskim 15:39. Varnava je otplovio na Kipar odakle je bio rodom i poveo je Marka sa sobom. Pavle je nastavio put onako kako je planirao. Izveštaj kaže sledeće: „Pavle je izabrao Silu. Nakon što su se braća pomolila da mu Jehova ukaže nezasluženu dobrotu, otišao je na put“ (Dela 15:40). Zajedno su putovali kroz Siriju i Kilikiju i jačali skupštine (Dela 15:41).

11. Koje osobine treba da imamo da ne bismo ostali u lošim odnosima s nekim ko nas je povredio?

11 Ovaj događaj nas možda podseća na to koliko smo nesavršeni. Pavle i Varnava su bili naimenovani za posebne predstavnike vodećeg tela. Verovatno je i sam Pavle postao član vodećeg tela. Pa ipak, u ovom slučaju su i kod Pavla i kod Varnave došle do izražaja njihove slabosti. Da li su dozvolili da zbog toga ostanu u lošim odnosima? Iako nesavršeni, Pavle i Varnava su bili ponizni ljudi i razmišljali su poput Hrista. Nema sumnje da su s vremenom pokazali bratsku ljubav i oprostili jedan drugom (Ef. 4:1-3). Kasnije je Pavle sarađivao s Markom na nekim drugim teokratskim zadacima a (Kol. 4:10).

12. Koje osobine, po uzoru na Pavla i Varnavu, treba da krase današnje nadglednike?

12 Uopšte nije ličilo na Pavla i Varnavu da se tako žestoko posvađaju. Varnava, koji se u stvari zvao Josif, bio je poznat po srdačnosti i velikodušnosti. Apostoli ga upravo zbog toga nisu oslovljavali pravim imenom, već su ga prozvali Varnava što znači „sin utehe“ (Dela 4:36). Pavle je takođe bio poznat po svojoj obzirnosti i blagosti (1. Sol. 2:7, 8). Po uzoru na Pavla i Varnavu, svi nadglednici među današnjim Božjim narodom, uključujući i pokrajinske nadglednike, uvek treba da se trude da budu ponizni i obzirni prema drugim starešinama kao i prema ostaloj braći i sestrama (1. Petr. 5:2, 3).

O njemu su braća dobro govorila (Dela apostolska 16:1-3)

13, 14. (a) Ko je bio Timotej i u kakvim okolnostima je upoznao Pavla? (b) Zašto je Pavle obratio posebnu pažnju na mladog Timoteja? (c) Koju je odgovornost dobio Timotej?

13 Pavle je na svom drugom misionarskom putovanju posetio rimsku provinciju Galatiju, gde je bilo osnovano nekoliko skupština. Tako je „stigao u Dervu, a potom je otišao u Listru“. Izveštaj kaže: „Tamo je živeo jedan učenik po imenu Timotej, čija je majka bila Judejka koja je prihvatila veru, a otac mu je bio Grk“ (Dela 16:1). b

14 Pavle se po svemu sudeći upoznao s Timotejevom porodicom kada je 47. godine n. e. prvi put bio u tom kraju. Kada ih je posle dve ili tri godine ponovo posetio, Pavle je obratio posebnu pažnju na mladog Timoteja. Zašto? Zato što su o njemu „dobro govorila braća u Listri i Ikoniji“. Nisu samo braća u njegovoj skupštini imala lepo mišljenje o njemu već je bio na dobrom glasu i u drugim gradovima. Braća i iz Listre i iz Ikonije, koja je bila udaljena tridesetak kilometara, dobro su govorila o njemu (Dela 16:2). Starešine su pod vođstvom svetog duha poverile mladom Timoteju veliku odgovornost da prati Pavla i Silu u putujućoj službi (Dela 16:3).

15, 16. Na osnovu čega je Timotej bio na dobrom glasu?

15 Na osnovu čega je Timotej bio na tako dobrom glasu još kao mladić? Da li na osnovu inteligencije, izgleda ili svojih sposobnosti? Ljudi su obično oduševljeni time. Čak je i na proroka Samuila jednom prilikom preterano uticao spoljašnji izgled. Međutim, Jehova ga je podsetio: „Bog ne gleda ono što čovek gleda, jer čovek gleda ono što se očima vidi, a Jehova gleda ono što je u srcu“ (1. Sam. 16:7). Tako je Timotej zbog svojih dobrih osobina, a ne zbog svojih sposobnosti, stekao dobro ime među suhrišćanima.

16 Godinama kasnije, Pavle se osvrnuo na neke od osobina koje je Timotej imao kao dobar hrišćanin. Opisao je njegov dobar stav, samopožrtvovanu ljubav i marljivost u izvršavanju teokratskih odgovornosti (Fil. 2:20-22). Timotej je bio poznat i po nelicemernoj veri (2. Tim. 1:5).

17. Kako se mladi mogu ugledati na Timoteja?

17 U današnje vreme mnogi mladi po uzoru na Timoteja razvijaju osobine koje se dopadaju Bogu. Tako stiču dobro ime kod Jehove i njegovog naroda čak i dok su veoma mladi (Posl. 22:1; 1. Tim. 4:15). Oni pokazuju nelicemernu veru i ne žele da vode dvostruki život (Ps. 26:4). Zato mnogi mladi, poput Timoteja, mogu imati važnu ulogu u skupštini. Svi oni koji vole Jehovu veoma su ohrabreni kad vide mlade kako postaju objavitelji dobre vesti i s vremenom se predaju Jehovi i krste se.

Skupštine su „jačale u veri“ (Dela apostolska 16:4, 5)

18. (a) Koje su posebne zadatke Pavle i Timotej izvršavali u svojstvu putujućih slugu? (b) Kako su skupštine reagovale i kako im je to koristilo?

18 Pavle i Timotej su godinama sarađivali. U svojstvu putujućih slugu, izvršavali su mnoge zadatke koje im je poverilo vodeće telo. Biblijski izveštaj kaže: „Dok su putovali od grada do grada, prenosili su tamošnjoj braći odluke koje su doneli apostoli i starešine u Jerusalimu i podsticali ih da ih se drže“ (Dela 16:4). Skupštine su očigledno sledile vođstvo apostola i starešina iz Jerusalima. Zahvaljujući takvoj poslušnosti, skupštine su „jačale u veri i rasle iz dana u dan“ (Dela 16:5).

19, 20. Zašto Božje sluge treba da budu poslušne onima koji među njima predvode?

19 Slično tome, i Jehovinim svedocima danas koristi kada su podložni i poslušni vođstvu koje pružaju oni koji među njima predvode (Jevr. 13:17). Budući da se scena ovog sveta stalno menja, za nas kao Božje sluge je veoma važno da budemo u toku s duhovnom hranom koju obezbeđuje „verni i razboriti rob“ (Mat. 24:45; 1. Kor. 7:29-31). To će nam pomoći da ne zastranimo od istine i da se čuvamo prljavštine ovog sveta (Jak. 1:27).

20 Istina, današnji nadglednici, uključujući i članove Vodećeg tela, jesu nesavršeni, baš kao što su bili Pavle, Varnava, Marko i druge pomazane starešine u prvom veku (Rimlj. 5:12; Jak. 3:2). Ali Vodeće telo je dokazalo da je dostojno poverenja jer se striktno drži Božje Reči i postupa po uzoru na apostole (2. Tim. 1:13, 14). Zbog toga su skupštine sve jače i čvršće u veri.