1, 2. Ko je sve putovao iz Filipa za Solun i o čemu su možda razmišljali?

 PROMETAN put koji su izgradili vešti rimski inženjeri preseca krševite planine. Duž tog puta povremeno se mešaju razni zvuci – magarci njaču, točkovi kloparaju po debelim kamenim pločama, čuje se žamor raznoraznih putnika, među kojima ima vojnika, trgovaca i zanatlija. Trojica prijatelja, Pavle, Sila i Timotej, idu ovim putem više od 130 kilometara, od Filipa do Soluna. Ovo putovanje nije nimalo lako, naročito za Pavla i Silu. Još uvek imaju rane koje su zadobili u Filipima, gde su bili išibani (Dela 16:22, 23).

² Šta ovim ljudima pomaže da ne misle toliko o kilometrima koje tek treba da prevale? Razgovor im sigurno mnogo znači. Još uvek su presrećni što su se čuvar zatvora u Filipima i njegovi ukućani krstili. To što su doživeli pomaže ovim putnicima da s još većom odlučnošću nastave da objavljuju Božju reč. Međutim, dok se približavaju priobalnom gradu Solunu, možda se pitaju kako će ih Judejci u tom gradu primiti. Da li će nasrnuti na njih ili će ih čak pretući, kao što se to desilo u Filipima?

3. Kako nam Pavlov primer može koristiti kada je potrebno da skupimo hrabrost da propovedamo?

³ Pavle je kasnije otkrio svoja osećanja u pismu koje je uputio hrišćanima u Solunu: „U Filipima [smo] pretrpeli nevolju i bili zlostavljani, ali uz pomoć našeg Boga odvažili smo se da vam propovedamo Božju dobru vest, iako smo doživljavali žestoko protivljenje“ (1. Sol. 2:2). Izgleda da je Pavle ovim rečima ukazao na to da je sa strepnjom došao u Solun, naročito posle onoga što se desilo u Filipima. Možeš li razumeti kako se osećao? Da li je i tebi nekada teško da propovedaš dobru vest? Pavle se uzdao u Jehovu da će ga ojačati i da će mu pomoći da skupi potrebnu hrabrost. Razmatranje Pavlovog primera može i tebi pomoći da učiniš isto (1. Kor. 4:16).

4. Zašto je vrlo verovatno da je Pavle u Solunu boravio više od tri nedelje?

⁴ Luka izveštava da je Pavle u Solunu propovedao u sinagogi tri sabata. Da li to znači da je u tom gradu proveo samo tri nedelje? Ne mora da znači. Ne znamo tačno kada je Pavle prvi put došao u sinagogu nakon što je stigao u grad. Sem toga, Pavle nam u svojim pismima otkriva da su on i njegovi saradnici radili dok su bili u Solunu kako bi se izdržavali (1. Sol. 2:9; 2. Sol. 3:7, 8). Nadalje, tokom boravka u tom gradu, Pavle je od braće iz Filipa dva puta dobio ono što mu je bilo potrebno (Fil. 4:16). Prema tome, Pavle je u Solunu verovatno boravio više od tri nedelje.

5. Na šta je Pavle apelovao dok je propovedao u sinagogi?

⁵ Skupivši hrabrost, Pavle je počeo da propoveda onima koji su se okupili u sinagogi. Po svom običaju, „razgovarao [je] s njima iznoseći dokaze iz Pisma. Pozivajući se na ono što je napisano, objašnjavao im je i dokazivao da je trebalo da Hrist strada i uskrsne iz mrtvih. Govorio je: ’Isus – o kom vam pričam – on je Hrist‘“ (Dela 17:2, 3). Zapazi da Pavle nije pokušavao da uzburka njihove emocije, već je apelovao na njihov razum. On je znao da su oni koji dolaze u sinagogu upoznati sa svetim spisima i da ih poštuju. Ali problem je bio u tome što ih nisu razumeli. Zato je Pavle na temelju Pisama objašnjavao i dokazivao da je Isus iz Nazareta obećani Mesija, to jest Hrist.

6. Kako je Isus poučavao na temelju svetih spisa i kako je to delovalo na njegove učenike?

⁶ Pavle je postupao po uzoru na Isusa, koji je svoja učenja temeljio na svetim spisima. Na primer, tokom svoje službe na zemlji, Isus je rekao svojim sledbenicima da sveti spisi kažu da će Sin čovečji mnogo toga pretrpeti, da će biti ubijen i da će uskrsnuti (Mat. 16:21). Isus se posle uskrsenja pojavljivao svojim učenicima. To je već samo po sebi potvrđivalo da je govorio istinu. Pa ipak, učinio je i više od toga. Evo šta je rekao nekim učenicima: „Počevši od Mojsija i svih Proroka, protumačio im je ono što je pisano o njemu u celom Pismu.“ Kako je to delovalo na njih? Učenici su rekli: „Zar nam srce nije gorelo dok nam je putem govorio, dok nam je tumačio Pismo?“ (Luka 24:13, 27, 32).

7. Zašto je važno da se ono što propovedamo zasniva na Bibliji?

⁷ Poruka iz Božje Reči je delotvorna (Jevr. 4:12). Zato pravi hrišćani u savremeno doba zasnivaju svoja učenja na njoj, baš kao što su to radili Isus, Pavle i drugi apostoli. I mi u razgovoru s ljudima koristimo logične argumente, objašnjavamo biblijske stihove i pružamo  dokaze da je ono što govorimo zaista iz Biblije tako što im čitamo iz nje. Na kraju krajeva, poruka koju prenosimo nije naša. Kada često koristimo Bibliju, pomažemo ljudima da shvate da ono o čemu govorimo nisu naše ideje, već učenja koja potiču od Boga. Pored toga, za nas je dobro da ne izgubimo iz vida da je poruka koju propovedamo čvrsto zasnovana na Božjoj Reči. Ona je potpuno pouzdana. To saznanje nam sigurno pomaže da odvažno propovedamo, kao što je to i Pavle radio.

8-10. (a) Kako su ljudi u Solunu reagovali na dobru vest? (b) Zašto su neki Judejci bili ljubomorni na Pavla? (c) Šta su ti protivnici uradili?

⁸ Pavle se već uverio u istinitost sledećih Isusovih reči: „Rob nije veći od svog gospodara. Ako su progonili mene, progoniće i vas, ako su se držali mojih reči, držaće se i vaših“ (Jov. 15:20). Pavle je u Solunu naišao na upravo takve reakcije – neki su ga slušali s velikim interesovanjem, dok su mu se drugi suprotstavljali. Što se tiče onih koji su pozitivno reagovali, Luka je napisao: „Neki od njih [Judejaca] postali [su] vernici [hrišćani] i pridružili se Pavlu i Sili. Pridružilo im se i mnogo pobožnih Grka i dosta uglednih žena“ (Dela 17:4). Ti novi učenici su bili srećni što im je neko pomogao da ispravno razumeju svete spise.

⁹ Premda su neki bili zahvalni za ono što im je Pavle govorio, drugi su bili besni na njega. Neki Judejci u Solunu su bili ljubomorni na Pavla zato što je mnogo Grka prihvatilo dobru vest. Ti Judejci, čiji je cilj bio da stvaraju prozelite, poučavali su Grke svetim spisima i smatrali su ih svojim vlasništvom. A onda se odjednom pojavio Pavle koji im je takoreći ukrao te Grke, i to usred sinagoge! Judejci su bili strašno ljuti!

¹⁰ Luka nam kaže šta se zatim desilo: „Judejci su postali ljubomorni, pa su na trgu našli neke zle, besposlene ljude i tako okupili rulju i izazvali metež u gradu. Upali su u Jasonovu kuću i tražili Pavla i Silu da ih izvedu pred rulju. Pošto ih nisu našli, odvukli su Jasona i neku braću pred gradske poglavare, vičući: ’Ovi ljudi su napravili pometnju po celom svetu, a sada su došli i ovde. Jason ih je primio u svoju kuću, a svi oni se bune protiv carevih odredbi, govoreći da postoji drugi kralj – Isus‘“ (Dela 17:5-7). Kako će to uticati na Pavla i njegove saradnike?

11. Koje su optužbe bile iznete protiv Pavla i drugih koji su s njim objavljivali dobru vest i na koju su odredbu možda mislili ti protivnici? (Videti fusnotu.)

¹¹ Razjarena rulja je nešto stvarno strašno jer navaljuje kao  nabujala reka – silovito i neobuzdano. To oružje su Judejci upotrebili pokušavajući da se otarase Pavla i Sile. Kada su Judejci „izazvali metež u gradu“, probali su da ubede gradske poglavare da su u pitanju ozbiljne optužbe. Najpre su optužili Pavla i druge koji su s njim objavljivali dobru vest da su „napravili pometnju po celom svetu“, iako taj metež u Solunu nisu oni izazvali! Druga optužba je bila daleko ozbiljnija. Judejci su tvrdili da ti misionari objavljuju dolazak drugog kralja, Isusa, i da time krše careve odredbe. a

12. Šta pokazuje da su optužbe protiv hrišćana u Solunu mogle za sobom povući ozbiljne posledice?

¹² Setimo se da su verske vođe iznele slične optužbe protiv Isusa. Pilatu su rekli sledeće: „Ovaj čovek zavodi naš narod [...] i govori za sebe da je Hrist, kralj“ (Luka 23:2). Pilat se verovatno uplašio da bi car mogao zaključiti da je on oprostio veleizdaju, pa je zato naredio da Isus bude pogubljen. Slično tome, optužbe koje su iznete protiv hrišćana u Solunu mogle su za sobom povući ozbiljne posledice. U jednom delu se kaže: „Oni su zaista bili u izuzetno velikoj opasnosti, jer je ’često i samo nagoveštaj izdaje cara bio poguban za onoga ko bi bio optužen za tako nešto‘.“ Da li će taj opaki napad uspeti?

13, 14. (a) Zašto rulja nije uspela da zaustavi propovedanje? (b) Kako je Pavle bio oprezan kao što je Hrist i savetovao i kako se možemo ugledati na njega?

¹³ Ta rulja nije uspela da zaustavi propovedanje u Solunu. Zašto? Jedan od razloga je to što nisu mogli da nađu Pavla i Silu. Sem toga, gradski poglavari po svemu sudeći nisu bili uvereni da su te optužbe bile tačne. Nakon što su „dobili novčanu garanciju“, pustili su Jasona i drugu braću koja su bila izvedena pred njih (Dela 17:8, 9). Budući da je Pavle znao da je Isus svojim učenicima dao savet da budu „oprezni kao zmije, a bezazleni kao golubovi“, on se držao podalje od opasnosti kako bi mogao da propoveda na nekom drugom mestu (Mat. 10:16). Jasno je da to što je Pavle skupio hrabrost da propoveda ne znači da je bio nepromišljen. Kako današnji hrišćani mogu slediti njegov primer?

¹⁴ U savremeno doba, sveštenstvo hrišćanskog sveta je često huškalo rulje protiv Jehovinih svedoka. Optužujući ih za pobunu i podrivanje vlasti, oni navode vladare da preduzmu nešto protiv Svedoka. Kao i progonioce iz prvog veka, i današnje protivnike  pokreće ljubomora. U svakom slučaju, pravi hrišćani ne žele da se bespotrebno izlažu opasnostima. Mi izbegavamo sukobe s ljutim i nerazumnim ljudima kad god je to moguće, i gledamo da u miru nastavimo sa svojom službom, možda tako što ćemo ponovo doći kad se situacija smiri.

15. Kako su Verijci reagovali na dobru vest?

¹⁵ Braća su iz bezbednosnih razloga poslala Pavla i Silu u Veriju, koja je od Soluna bila udaljena oko 65 kilometara. Kada su stigli tamo, Pavle je ušao u Sinagogu i razgovarao sa onima koji su se tamo okupili. Sigurno se obradovao što su ga slušali. Luka je napisao da su Judejci u Veriji bili „plemenitiji od onih u Solunu, jer su svim srcem [„otvorenijeg uma“, fusnota] prihvatili Božju reč. Svaki dan su pažljivo istraživali Pismo da vide da li je ono što su slušali istina“ (Dela 17:10, 11). Da li su ove reči bile neka vrsta kritike na račun onih koji su u Solunu prihvatili istinu? Ne, nisu. Pavle je Solunjanima kasnije napisao: „Neprestano i zahvaljujemo Bogu, jer kad ste od nas čuli Božju reč, niste je prihvatili kao ljudsku reč, nego kao Božju reč, što ona zaista i jeste, i ona deluje u vama koji verujete“ (1. Sol. 2:13). Zbog čega su onda Judejci u Veriji bili plemenitiji?

16. Zašto je za Verijce s pravom rečeno da su bili plemenitiji?

¹⁶ Premda je za Verijce to što su čuli bilo nešto novo, oni nisu bili sumnjičavi niti preterano kritični, a nisu bili ni lakoverni. Kao prvo, pomno su pratili  ono što je Pavle govorio. Zatim su proveravali ono što su saznali upoređujući to sa svetim spisima koje im je Pavle objašnjavao. Sem toga, marljivo su proučavali Božju Reč ne samo na sabat, već svakodnevno. I to su radili „svim srcem“, to jest „otvorenijeg uma“, potpuno se posvetivši istraživanju svetih spisa u svetlu novog učenja. A onda su pokazali da su dovoljno ponizni da se menjaju, budući da su „mnogi od njih postali vernici“ (Dela 17:12). Zato nije čudo što je Luka rekao da su bili plemenitiji!

17. Zašto je primer Verijaca za svaku pohvalu i kako se možemo ugledati na njih bez obzira na to koliko dugo smo u istini?

¹⁷ Verijci nisu znali da će izveštaj o tome kako su prihvatili dobru vest biti sačuvan u Božjoj Reči kao izvanredan primer za nas. Oni su učinili upravo ono što se Pavle nadao da će učiniti i što je Jehova Bog želeo da učine. Isto tako i mi podstičemo ljude da pažljivo istražuju Bibliju, tako da njihova vera bude čvrsto zasnovana na Božjoj Reči. Međutim, da li se može reći da nam takav stav više nije potreban nakon što smo prihvatili istinu? Baš naprotiv, tada je još važnije da sa oduševljenjem učimo od Jehove i da spremno primenjujemo to što smo naučili. Na taj način dopuštamo Jehovi da nas oblikuje i poučava u skladu sa svojom voljom (Is. 64:8). Tako i dalje možemo služiti našem nebeskom Ocu i u potpunosti mu ugoditi.

18, 19. (a) Zašto je Pavle otišao iz Verije i kako je pokazao istrajnost koju vredi oponašati? (b) Kome će Pavle kasnije propovedati i gde?

¹⁸ Pavle se nije dugo zadržao u Veriji. Izveštaj nam kaže: „Kad su Judejci iz Soluna saznali da Pavle i u Veriji objavljuje Božju reč, otišli su da i tamo nahuškaju i uzbune narod. Tada su braća odmah poslala Pavla u primorje, a Sila i Timotej su ostali u Veriji. Oni koji su pratili Pavla doveli su ga sve do Atine, a zatim su se vratili. On je po njima poslao poruku Sili i Timoteju da mu se što pre pridruže“ (Dela 17:13-15). Ti neprijatelji dobre vesti su stvarno bili uporni! Nije im bilo dovoljno to što su oterali Pavla iz Soluna, već su otišli u Veriju da i tamo prave iste probleme. Ali u tome ipak nisu uspeli. Pavle je znao da je njegovo područje ogromno i zato je jednostavno otišao da propoveda na drugom mestu. Budimo i mi isto tako odlučni da osujetimo planove onih koji žele da nas spreče da propovedamo.

¹⁹ Temeljno svedočeći Judejcima u Solunu i Veriji, Pavle je sigurno dosta toga naučio o tome koliko je važno odvažno svedočiti i iznositi dokaze iz Pisma. I mi smo to naučili. Međutim, Pavle će se u Atini susresti sa sasvim drugačijim ljudima, naime s nejevrejima. Kako će proći u tom gradu? To ćemo saznati u sledećem poglavlju.