1-3. (a) U kojoj se opasnoj situaciji našao Stefan i kako je tom prilikom reagovao? (b) Koja ćemo pitanja razmotriti?

 STEFAN je izveden pred sud. U impozantnoj dvorani, verovatno u blizini hrama u Jerusalimu, u ogromnom polukrugu sedi 71 muškarac. Ovaj sud, Sinedrion, danas zaseda zbog Stefana. Sudije su moćni, uticajni ljudi, od kojih velika većina nema nikakvog poštovanja prema ovom Isusovom učeniku. Štaviše, sudije je sazvao prvosveštenik Kajafa koji je predsedavao sudom kada je Sinedrion nekoliko meseci pre toga osudio Isusa Hrista na smrt. Da li je Stefan uplašen?

² U tom trenutku Stefan ima poseban izraz lica. Kada su ga sudije pogledale videle su „da mu je lice kao lice anđela“ (Dela 6:15). Anđeli prenose poruke od Jehove Boga i zato imaju razloga da budu neustrašivi i spokojni. Tako se osećao i Stefan, što su mogle da vide čak i te sudije koje su ga mrzele iz dna duše. Kako je mogao biti tako smiren?

³ Pravi hrišćani u današnje vreme mogu mnogo toga naučiti iz odgovora na ovo pitanje. Takođe treba da znamo kako se Stefan našao u tako opasnoj situaciji. Kako je pre toga branio svoju veru? I u čemu se sve možemo ugledati na njega?

4, 5. (a) Zašto je Stefan mnogo značio skupštini? (b) U kom smislu je Bog Stefanu „podario svoju milost i veliku moć“?

⁴ Već smo videli da je Stefan mnogo značio novoosnovanoj hrišćanskoj skupštini. U prethodnom poglavlju ove knjige saznali smo da je bio među sedmoricom poniznih ljudi koji su bili spremni da pomognu apostolima. Njegova poniznost još više dolazi do izražaja kada uzmemo u obzir darove koje je dobio od Boga. U Delima apostolskim 6:8 piše da je činio „velika čuda i znakove“ koje su činili i neki apostoli. Takođe saznajemo da mu je Bog „podario svoju milost i veliku moć“. Šta je to značilo?

 ⁵ Stefan je očigledno bio dobrodušan i prijatan čovek koji je znao s ljudima. Govorio je na takav način da su mnogi mogli videti da je zaista iskren i da ono o čemu priča može samo da im koristi. Imao je „veliku moć“ zahvaljujući tome što je imao Jehovin duh i što se ponizno podložio njegovom vođstvu. Nije se poneo zbog svojih darova i sposobnosti, već je svu hvalu pripisao Jehovi i pokazao da mu je zaista stalo do ljudi kojima se obraćao. Zato ne treba da nas čudi što su njegovi protivnici smatrali da treba da se razračunaju s njim!

6-8. (a) Za koje su dve stvari protivnici optužili Stefana i zašto? (b) Zašto Stefanov primer može pomoći današnjim hrišćanima?

⁶ Mnogi su ustali da se prepiru sa Stefanom, ali „nisu mogli da ospore njegove reči jer je govorio s velikom mudrošću i pod vođstvom svetog duha“. a Zato su „u tajnosti nagovorili neke ljude“ da optuže tog nedužnog Hristovog sledbenika. Takođe, „pobunili su narod, starešine i poznavaoce Zakona“ tako da su ga na silu odveli pred Sinedrion (Dela 6:9-12). Protivnici su ga optužili za dve stvari, naime da huli na Boga i na Mojsija. U kom smislu?

⁷ Stefan je bio lažno optužen da huli na Boga, naime da govori protiv „svetog mesta“, to jest hrama u Jerusalimu (Dela 6:13). Optužili su ga da huli na Mojsija, to jest da govori protiv Mojsijevog zakona i menja običaje koje im je Mojsije preneo. To je bila veoma ozbiljna optužba budući da su Judejci u to vreme pridavali veliki značaj hramu, detaljima iz Mojsijevog zakona i mnogim usmenim predanjima koja su dodali tom Zakonu. Zato je ta optužba značila da je Stefan opasan čovek koji zaslužuje smrt!

⁸ Nažalost, nije neuobičajeno da religiozni ljudi koriste takvu taktiku kako bi stvorili probleme Božjim slugama. I dan-danas verski protivnici ponekad podstiču vladare da progone Jehovine svedoke. Kako bi trebalo da reagujemo kada smo lažno optuženi? Mnogo toga možemo naučiti od Stefana.

9, 10. Šta neki kritičari kažu o onome što je Stefan rekao u svoju odbranu pred Sinedrionom i šta ne smemo izgubiti iz vida?

⁹ Kao što je spomenuto na početku ovog poglavlja, kada je Stefan čuo optužbe koje su iznete protiv njega, bio je spokojan i lice mu je bilo  poput lica anđela. Tada ga je Kajafa upitao: „Je li to istina?“ (Dela 7:1). Došao je red na Stefana da govori. On je to i učinio!

¹⁰ Neki kritičari tvrde da Stefan nije opovrgao optužbe koje su iznete protiv njega, iako je dosta toga rekao u svoju odbranu. Međutim, Stefan nam je u suštini ostavio odličan primer kako da odbranimo dobru vest (1. Petr. 3:15). Nemojmo izgubiti iz vida da je Stefan bio optužen da huli na Boga jer govori protiv hrama i da huli na Mojsija jer govori protiv Zakona. Stefan u svojoj odbrani iznosi sažetak tri razdoblja iz istorije Izraelaca, i neke misli posebno ističe. Osvrnimo se sada na ta tri istorijska razdoblja.

11, 12. (a) Kako je Stefan dobro upotrebio Avrahamov primer? (b) Zašto je Stefan spomenuo Josifa?

¹¹ Doba patrijaraha (Dela 7:1-16). Stefan je prvo govorio o Avrahamu koga su Judejci poštovali zbog njegove vere. Počevši od te činjenice oko koje su se svi slagali, Stefan je istakao da se Jehova, „Veličanstveni Bog“, najpre pojavio Avrahamu u Mesopotamiji (Dela 7:2). Taj čovek je u stvari bio stranac u Obećanoj zemlji. U Avrahamovo vreme nisu postojali ni hram ni Mojsijev zakon. Kako bi onda neko mogao da tvrdi da vernost Bogu uvek mora da zavisi od hrama ili nekih zakona?

¹² Oni koji su slušali Stefana veoma su cenili i Avrahamovog potomka Josifa, ali Stefan ih je podsetio da su Josifova braća, poglavari izraelskih plemena, progonili tog pravednog čoveka i prodali ga u ropstvo. Pa ipak, Bog je preko njega spasao Izraelce od gladi. Stefan je nesumnjivo video sličnost između Josifa i Isusa Hrista, ali je to zadržao za sebe jer je želeo da ga ti ljudi slušaju što duže.

13. Kako je Stefan opovrgao optužbe govoreći o Mojsiju i kako je time došao do glavne teme?

¹³ Mojsijevo doba (Dela 7:17-43). Stefan je rekao dosta toga o Mojsiju, što je bilo mudro budući da su mnogi članovi Sinedriona bili sadukeji koji su priznavali samo knjige koje je napisao Mojsije. Seti se takođe da je Stefan bio optužen da huli na Mojsija. On je svojim rečima to direktno opovrgao jer je pokazao da veoma  poštuje Mojsija i Zakon (Dela 7:38). Naglasio je da su i Mojsija odbacili upravo oni koje je želeo da spase. Odbacili su ga kada je imao 40 godina. Više od 40 godina kasnije mnogo puta su ga osporavali kao vođu. b Tako je Stefan postepeno došao do glavne teme: Božji narod je mnogo puta odbacivao one koje je Jehova postavio da ih vode.

14. Šta je Stefan istakao navodeći Mojsijev primer?

¹⁴ Stefan je podsetio svoje slušaoce da je Mojsije prorekao da će se u Izraelu podići prorok poput Mojsija. Ko će to biti i kako će biti prihvaćen? Stefan je odgovor sačuvao za kraj. Još jedna važna misao koju je izneo glasi: Mojsije je naučio da svako mesto može biti sveto, kao što je bilo mesto na kome se nalazio grm u plamenu gde je Jehova razgovarao s njim. Prema tome, može li služenje Jehovi biti ograničeno ili vezano isključivo za neku građevinu kao što je hram u Jerusalimu? Da vidimo.

15, 16. (a) Zašto je važno to što je Stefan spomenuo sveti šator? (b) Kako se Stefan osvrnuo na Solomonov hram?

¹⁵ Sveti šator i hram (Dela 7:44-50). Stefan je podsetio sudije da je još pre nego što je izgrađen hram u Jerusalimu Bog zapovedio Mojsiju da napravi prenosivi sveti šator. Ko bi se usudio da kaže da je sveti šator manje vredan od hrama, budući da je lično Mojsije u njemu vršio svetu službu Bogu?

¹⁶ Kada je Solomon kasnije izgradio hram u Jerusalimu, bio je nadahnut da u molitvi iznese jednu važnu misao. Stefan je to izrazio sledećim rečima: „Svevišnji ne prebiva u građevinama koje su izgradili ljudi“ (Dela 7:48; 2. Let. 6:18). Jehova može koristiti hram kako bi ostvario svoje namere, ali nije vezan za njega. Zašto bi onda njegove sluge smatrale da služenje pravom Bogu zavisi od neke građevine koju su načinili ljudi? Stefan je ovaj argument potvrdio na upečatljiv način citirajući sledeće reči iz knjige proroka Isaije: „’Nebo je moj presto, a zemlja je podnožje mojim nogama. Kakav biste mi dom sagradili?‘, kaže Jehova. ’Gde može biti moje prebivalište? Zar nisam svojom rukom sve to načinio?‘“ (Dela 7:49, 50; Is. 66:1, 2).

17. Kako je Stefan u svom govoru (a) razotkrio stavove svojih slušalaca i (b) odgovorio na optužbe koje su izneli protiv njega?

¹⁷ Na osnovu dosadašnjeg razmatranja onoga što je Stefan rekao pred Sinedrionom, zar se ne bi složio s tim da je veoma vešto ukazao na to da njegovi protivnici imaju pogrešne stavove? On je pokazao da Jehova nije krut niti se nepopustljivo drži tradicije, već je prilagodljiv i spreman da s vremenom čini neke izmene kako bi ostvario svoju  nameru. Oni koji su pridavali prevelik značaj toj lepoj građevini u Jerusalimu, kao i običajima i predanjima koja su nastala vezano za Mojsijev zakon, uopšte nisu razumeli svrhu Zakona i hrama! Stefan im je na indirektan način postavio sledeće važno pitanje: Zar ne biste više poštovali Zakon i hram kada biste bili poslušni Jehovi? Stefan je svojim rečima zaista na izvanredan način opravdao svoje postupke, jer je dao sve od sebe da bude poslušan Jehovi.

18. U čemu treba da se ugledamo na Stefana?

¹⁸ Šta možemo naučiti od Stefana? On je dobro poznavao Sveto pismo. I mi treba da ozbiljno proučavamo Božju Reč ako želimo da se ispravno služimo rečju istine (2. Tim. 2:15). Od Stefana takođe možemo naučiti nešto o dobroti i taktičnosti. Njegovi slušaoci su bili izrazito neprijateljski raspoloženi. Ali on se ipak trudio da se što duže zadrži na onome oko čega su se svi slagali tako što je govorio o onome što su ti ljudi veoma cenili. Takođe im se obraćao s poštovanjem, nazivajući judejske starešine očevima (Dela 7:2). I mi treba da iznosimo istinu iz Božje Reči „blago i s dubokim poštovanjem“ (1. Petr. 3:15).

19. Kako je Stefan hrabro preneo Sinedrionu Jehovinu poruku osude?

¹⁹ Međutim, mi se ne ustručavamo da govorimo o Božjoj Reči iz straha da ćemo nekoga uvrediti, niti ublažavamo Jehovine poruke osude. Stefan je u tome dobar primer. On je nesumnjivo video da svi ti dokazi koje je izneo pred sudom nisu mnogo uticali na te nemilosrdne sudije. Zato im je podstaknut svetim duhom na kraju neustrašivo rekao da su poput svojih praočeva koji su odbacili Josifa, Mojsija i sve druge proroke (Dela 7:51-53). U stvari, te sudije Sinedriona su pogubile Mesiju, čiji su dolazak prorekli Mojsije i svi drugi proroci. Oni su zapravo prekršili Mojsijev zakon na najgori mogući način!

20, 21. Kako su članovi Sinedriona reagovali na ono što je Stefan govorio i kako ga je Jehova ojačao?

²⁰ Te sudije su se razgnevile jer je ono što je Stefan rekao bila neosporna istina. Izgubivši svako dostojanstvo škrgutali su zubima na Stefana. Taj verni čovek je sigurno video da ni prema njemu neće imati milosti kao što je nisu imali ni prema njegovom Gospodaru, Isusu.

²¹ Stefan je morao biti hrabar da bi podneo ono što ga je čekalo. Sigurno ga je veoma ojačala vizija koju mu je Jehova tada dao. Video je Božju slavu i Isusa kako stoji s desne strane Jehovi! Dok je Stefan opisivao ono što vidi, sudije su zapušile uši rukama. Zašto? Neko vreme pre toga Isus je tim istim sudijama rekao da je Mesija i da će uskoro  biti s desne strane svog Oca (Mar. 14:62). Stefanova vizija je dokazala da je Isus govorio istinu. Sinedrion je zapravo odbacio i pogubio Mesiju! Svi zajedno su nasrnuli na Stefana da ga kamenuju. c

22, 23. U kom smislu je Stefan umro kao njegov Gospodar i kako današnji hrišćani mogu imati isto pouzdanje kakvo je imao Stefan?

²² Stefan je umro skoro isto kao i njegov Gospodar u tom smislu što je bio spokojan, imao je čvrsto pouzdanje u Jehovu i oprostio je svojim ubicama. On je rekao: „Gospode Isuse, primi moj duh“, možda zato što je još uvek u viziji video Sina čovečjeg sa Jehovom. Stefan je sigurno znao za Isusove ohrabrujuće reči: „Ja sam uskrsenje i život“ (Jov. 11:25). Stefan se na kraju pomolio Bogu i iz sveg glasa povikao: „Jehova, ne uzmi im ovo za greh!“ Kada je to izgovorio, izdahnuo je (Dela 7:59, 60).

²³ Tako je Stefan postao prvi mučenik među Hristovim sledbenicima. (Videti okvir „ U kom smislu ’mučenik‘?“.) Nažalost, nije bio i poslednji. I dan-danas su verski i politički fanatici kao i drugi veliki protivnici odgovorni za smrt nekih vernih Jehovinih slugu. Pa ipak, imamo razloga da se poput Stefana pouzdamo u Isusovo obećanje o uskrsenju. Isus sada vlada kao Kralj i ima ogromnu moć koju mu je Otac dao. Ništa ga neće sprečiti da uskrsne svoje verne sledbenike (Jov. 5:28, 29).

24. Kako je Savle učestvovao u Stefanovom pogubljenju i kako je smrt tog vernog čoveka još dugo posle toga pozitivno uticala na druge?

²⁴ Sve to je posmatrao mladić koji se zvao Savle. On je odobravao Stefanovo ubistvo i čak je čuvao ogrtače onih koji su učestvovali u kamenovanju. Ubrzo posle toga je imao glavnu ulogu u podstrekivanju žestokog progonstva hrišćana. Ali Stefanova smrt je još dugo nakon toga pozitivno uticala na druge. Njegov primer je samo ohrabrio druge hrišćane da ostanu verni i izvojuju sličnu pobedu. Sem toga, Savle – koji je kasnije bio poznatiji kao Pavle – duboko će žaliti što je učestvovao u Stefanovom ubistvu (Dela 22:20). Bio je saučesnik u njegovom ubistvu, ali je kasnije priznao: „Bio [sam] hulnik, progonitelj i drznik“ (1. Tim. 1:13). Sasvim je jasno da Pavle nikada nije zaboravio Stefana i upečatljivu odbranu koju je izneo tog dana. Zapravo, Pavle se u nekim svojim govorima i pismima osvrnuo na teme o kojima je i Stefan govorio (Dela 7:48; 17:24; Jevr. 9:24). S vremenom je u potpunosti naučio kako da sledi primer vere i hrabrosti koji je ostavio Stefan, čovek kom je Bog „podario svoju milost i veliku moć“. Ostaje pitanje da li ćemo i mi to naučiti.