1. Šta je Pavlu i njegovim saradnicima ulivalo pouzdanje da će bezbedno stići u Rim i zašto?

 VELIKI brod, verovatno za prevoz žita, na čijem pramcu se nalazi „znak Dioskura“, to jest sinova Zevsa, plovi od Malte ka Italiji. Godina je otprilike 59. n. e. Na brodu su apostol Pavle, koji je zatvorenik pod pratnjom, kao i Luka i Aristarh (Dela 27:2). Za razliku od članova posade, ovi propovednici dobre vesti ne traže zaštitu od sinova grčkog boga Zevsa – blizanaca Kastora i Poluksa (Dela 28:11, fusn.). Pavle i njegovi saradnici služe Jehovi, koji je rekao Pavlu da će on u Rimu svedočiti za istinu i stati pred cara (Dela 23:11; 27:24).

2, 3. Kuda je plovio Pavlov brod i čiju je podršku Pavle imao od samog početka putovanja?

² Tri dana nakon što su pristali u Sirakuzi, predivnom gradu na Siciliji koji se po važnosti mogao meriti sa Atinom i Rimom, brod plovi ka Regijumu koji se nalazi na krajnjem jugu italijanskog poluostrva. Zatim uz pomoć južnog vetra veoma brzo prelazi 320 kilometara i već drugog dana stiže u Puteole, italijansku luku blizu današnjeg Napulja (Dela 28:12, 13).

³ Pavle je sada na poslednjem delu putovanja za Rim, gde će se pojaviti pred carem Neronom. „Bog svake utehe“ bio je s Pavlom tokom celog tog putovanja (2. Kor. 1:3). Kao što ćemo videti, Božja podrška ni sada neće izostati niti će Pavle izgubiti revnost kao misionar.

4, 5. (a) Kakvo je gostoprimstvo ukazano Pavlu i njegovim saradnicima u Puteolima i zašto je on dobio toliku slobodu? (b) Kako hrišćanima može koristiti dobro ponašanje čak i kada se nalaze u zatvoru?

⁴ Pavle i njegovi saradnici su u Puteolima našli braću koja su ih molila da sedam dana ostanu s njima (Dela 28:14). To je stvarno divan primer hrišćanske gostoljubivosti. Ta gostoljubiva braća su se za uzvrat veoma ohrabrila dok su bila sa apostolom Pavlom i njegovim saradnicima. Međutim, kako to da je jednom zatvoreniku pod nadzorom  bila data tolika sloboda? Verovatno je ovaj apostol zadobio potpuno poverenje rimskih vojnika koji su ga čuvali.

⁵ Slično je i danas. Jehovini svedoci koji su bili u zatvorima ili koncentracionim logorima često su zbog svog dobrog ponašanja dobijali veću slobodu i neke posebne povlastice. Primera radi, u Rumuniji je čovek koji je bio osuđen na 75 godina zatvora zbog razbojništva počeo da proučava Božju Reč i pod njenim uticajem se mnogo promenio. Zato je zatvorska uprava odredila da on odlazi u grad i nabavlja stvari za zatvor – i to bez pratnje! Naravno, naše dobro ponašanje pre svega donosi čast Jehovi (1. Petr. 2:12).

6, 7. Kako su braća iz Rima pokazala izuzetnu ljubav?

⁶ Pavle i njegovi saradnici su iz Puteola verovatno pešačili oko 50 kilometara do Kapue na Apijevom drumu, koji je vodio u Rim. Sa ovog čuvenog druma koji je bio popločan velikim, glatkim blokovima od lave pružao se pogled na prelepe predele Italije, a na nekim mestima i na Sredozemno more. Put je takođe vodio kroz Pontinske močvare, područje koje je bilo udaljeno od Rima oko 60 kilometara, gde se nalazio Apijev trg. Luka je napisao da su neka braća iz Rima, kada su čula vesti o njima, došla čak do Apijevog trga, dok su druga čekala kod Tri krčme, odmorišta koje se nalazilo na oko 50 kilometara od Rima. Ta braća su stvarno pokazala izuzetnu ljubav! (Dela 28:15).

⁷ Apijev trg nije baš bio udobno mesto za umorne putnike. Rimski pesnik i satiričar Horacije opisao je taj trg kao mesto „prepuno mornara i mrzovoljnih gostioničara“. On je napisao da je „voda bila veoma rđava“. Tu čak nije hteo ni da  jede. Međutim, braća iz Rima su uprkos svim tim neprijatnostima radosno sačekala Pavla i njegove saradnike da bi ih otpratili ostatak puta.

8. Zašto je Pavle zahvalio Bogu kad je ugledao braću?

⁸ „Kad ih je ugledao“, kaže se u izveštaju, „Pavle je zahvalio Bogu i ohrabrio se“ (Dela 28:15). Utešilo ga je i ohrabrilo već samo to što je video tu dragu braću od kojih je neke možda i lično poznavao. Zašto je Pavle zahvalio Bogu? On je znao da je nesebična ljubav plod Božjeg duha (Gal. 5:22). Sveti duh i danas podstiče prave hrišćane da se žrtvuju jedni za druge i da teše one kojima je potrebna uteha (1. Sol. 5:11, 14).

9. Kako se možemo ugledati na braću koja su krenula Pavlu u susret?

⁹ Primera radi, sveti duh podstiče gostoljubivu braću i sestre da ugoste pokrajinske nadglednike, misionare i druge punovremene sluge, od kojih su mnogi morali dosta toga da se odreknu kako bi više vremena posvetili službi Jehovi. Pitaj se: „Mogu li da učinim još nešto da bih podupro posetu pokrajinskog nadglednika, možda tako što ću ugostiti njega i njegovu suprugu ako je oženjen? Mogu li da idem s njima u službu propovedanja?“ To za tebe može biti izuzetno korisno. Na primer, zamisli samo koliko su ta braća iz Rima bila srećna dok su im Pavle i njegovi saradnici pričali šta im se sve lepo dešavalo (Dela 15:3, 4).

10. Pod kakvim okolnostima je Pavle boravio u Rimu i šta je uradio ubrzo nakon što je tamo stigao?

¹⁰ Kada su ti putnici na kraju stigli u Rim, „Pavlu je bilo dozvoljeno da stanuje zasebno, s vojnikom koji ga je čuvao“ (Dela 28:16). Oni koji su se nalazili u kućnom pritvoru obično su bili vezani lancem za vojnika koji ih je čuvao kako ne bi mogli pobeći. Ali Pavle je bio propovednik dobre vesti o Božjem Kraljevstvu i jedan lanac ga sasvim sigurno nije mogao ućutkati. Zato je, nakon što je dao sebi samo tri dana da se odmori od putovanja, sazvao istaknute Judejce u Rimu da im se predstavi i da im pruži svedočanstvo.

11, 12. Kako je Pavle u razgovoru s Judejcima u Rimu pokušao da sruši predrasude koje su možda imali?

¹¹ Pavle je rekao: „Braćo, ja nisam učinio ništa protiv našeg naroda ni protiv običaja naših predaka, a ipak su me u Jerusalimu uhapsili i predali Rimljanima. Nakon saslušanja, hteli su da me puste, jer nisam uradio ništa zbog čega bih bio osuđen na smrt. Pošto su se Judejci tome protivili, bio sam prinuđen da tražim da mi se sudi pred  carem. Ali to nisam učinio da bih izneo neku optužbu protiv svog naroda“ (Dela 28:17-19).

¹² Pavle je te Judejce nazvao braćom i tako je pokušao da nađe zajednički jezik s njima i da razbije predrasude koje su možda imali (1. Kor. 9:20). Takođe im je objasnio da nije došao da tuži sunarodnike već da je tu zato što se prizvao na cara. Međutim, Judejci u Rimu nisu ništa znali o tome (Dela 28:21). Kako to da iz Judeje nisu stigle nikakve vesti? U jednom delu se kaže: „Izgleda da je Pavlov brod među prvima doplovio do Italije posle zime, tako da pre njega nije mogao doći niko od predstavnika judejskih vođa iz Jerusalima, niti je moglo stići neko pismo o Pavlovom slučaju.“

13, 14. Kako je Pavle uveo poruku o Kraljevstvu i kako se možemo ugledati na njega?

¹³ Zatim Pavle uvodi temu o Kraljevstvu izjavom koja će sigurno probuditi radoznalost tih Judejaca. Rekao je: „Zato sam vas i pozvao da razgovaram s vama, jer sam zbog Izraelove nade okovan ovim lancem“ (Dela 28:20). Naravno, ta nada ne bi postojala bez Mesije i njegovog Kraljevstva, o čemu je i propovedala hrišćanska skupština. „Voleli bismo da čujemo šta ti misliš“, rekle su judejske starešine, „jer znamo da se protiv ove sekte svuda govori“ (Dela 28:22).

¹⁴ Kada propovedamo dobru vest možemo se ugledati na Pavla tako što ćemo reći nešto što će ljude podstaći na razmišljanje ili tako što  ćemo im postavljati pitanja koja će ih zaintrigirati. Odlične predloge možemo naći u knjigama kao što su Rezonovanje na temelju Svetog pisma i Izvuci korist iz obrazovanja u Teokratskoj školi službe, kao i u brošuri Posveti se čitanju i poučavanju. Da li imaš običaj da koristiš ove publikacije?

15. Koje četiri stvari možemo izdvojiti što se tiče načina na koji je Pavle svedočio?

¹⁵ Dogovorenog dana kod Pavla je došlo „još više“ Judejaca. Pavle im je objasnio o čemu je reč tako što im je „od jutra do večeri govorio i temeljno svedočio o Božjem Kraljevstvu. Pozivajući se na Mojsijev zakon i Proroke, podsticao ih je da veruju u Isusa“ (Dela 28:23). Što se tiče načina na koji je Pavle svedočio možemo izdvojiti četiri važne stvari. On se usredsredio na Božje Kraljevstvo. Zatim, podsticao je svoje slušaoce da veruju u Isusa tako što je iznosio uverljive dokaze. Nadalje, rezonovao je na temelju svetih spisa. I na kraju, bio je samopožrtvovan, budući da im je govorio „od jutra do večeri“. Zaista odličan primer za nas! Kako su oni reagovali? „Neki su poverovali“, dok drugi nisu. Pošto ti Judejci nisu mogli da se slože oko onoga što su čuli, „počeli su da se razilaze“, kaže Luka (Dela 28:24, 25a).

16-18. Zašto negativna reakcija Judejaca u Rimu nije iznenadila Pavla i zašto ne treba da nas vređa to što ljudi ne prihvataju dobru vest?

¹⁶ Takva reakcija nije iznenadila Pavla. Viđao je tako nešto i ranije, a to je bilo i prorečeno (Dela 13:42-47; 18:5, 6; 19:8, 9). Zato je, dok su se razilazili, onima čije je srce bilo neprijemčivo rekao: „Sveti duh nije bez razloga govorio preko proroka Isaije vašim precima: ’Idi i reci tom narodu: „Slušaćete, ali nećete razumeti, i gledaćete, ali nećete videti. Jer srce ovog naroda postalo je neosetljivo“‘“ (Dela 28:25b-27). Izraz koji je ovde preveden rečju „neosetljivo“ na izvornom jeziku nosi misao o srcu koje je „otvrdnulo“ ili „zadebljalo“ zbog čega poruka o Kraljevstvu ne može da prodre u njega. To je stvarno bilo žalosno!

¹⁷ Pavle je na kraju rekao da će za razliku od Judejaca ljudi iz drugih naroda poslušati poruku koju im prenosi (Dela 28:28; Ps. 67:2; Is. 11:10). Apostol Pavle je iz iskustva znao da je to tačno jer je svojim očima video kako mnogi neznabošci prihvataju dobru vest o Kraljevstvu (Dela 13:48; 14:27).

¹⁸ Poput Pavla nemojmo ni mi dozvoliti da nas lično vređa to što ljudi ne prihvataju dobru vest. Na kraju krajeva, mi znamo da će relativno malo ljudi naći put koji vodi u život (Mat. 7:13, 14). Međutim, kada nam se neki pridruže u služenju pravom Bogu radujmo se zbog toga i srdačno ih prihvatimo (Luka 15:7).

19. Kako je Pavle na najbolji način iskoristio okolnosti u kojima se našao?

¹⁹ Luka zaključuje svoj izveštaj zaista pozitivnim i toplim tonom. On kaže: „[Pavle] je ostao pune dve godine u kući koju je iznajmio i rado je primao sve koji su dolazili kod njega. Propovedao im je o Božjem Kraljevstvu i poučavao ih o Gospodu Isusu Hristu odvažno i bez ikakvih smetnji“ (Dela 28:30, 31). Pavle je zaista bio izuzetan primer gostoljubivosti, vere i revnosti.

20, 21. Navedi neke od onih kojima je koristila Pavlova služba u Rimu.

²⁰ Jedan od onih koje je Pavle ljubazno primio bio je i Onisim, odbegli rob iz Kolosa. Pavle je pomogao Onisimu da postane hrišćanin, a on je Pavlu postao „verni i voljeni brat“. Pavle ga je čak nazvao svojim sinom, kome je postao otac dok je bio u zatvoru (Kol. 4:9; Filim. 10-12). On je sigurno bio pravo ohrabrenje za Pavla. a

²¹ I drugi su mogli naučiti nešto iz Pavlovog izvrsnog primera. On je Filipljanima napisao: „Ovo što mi se događa zapravo [je] doprinelo širenju dobre vesti, tako da čitava carska straža i svi ostali dobro znaju da sam u okovima zbog vere u Hrista. A i većina braće u Gospodu odvažila se zbog mojih okova, pa još hrabrije, bez straha, objavljuju Božju reč“ (Fil. 1:12-14).

22. Kako je Pavle iskoristio vreme koje je proveo u kućnom pritvoru u Rimu?

²² Pavle je iskoristio to što je bio u kućnom pritvoru u Rimu da napiše važne poslanice koje su uvršćene u grčki deo Biblije. b Te poslanice su mnogo značile hrišćanima u prvom veku, kojima su bile upućene. Međutim, budući da su Pavlove poslanice nadahnute od Boga, saveti koji se u njima nalaze podjednako su korisni i danas kao i onda kada su napisani (2. Tim. 3:16, 17).

23, 24. Kako mnogi današnji hrišćani koji su nepravedno zatvoreni, poput Pavla ostaju radosni i nastavljaju da propovedaju?

²³ Dela apostolska ne govore o tome kada je Pavle pušten na slobodu. Međutim, znamo da je u zatvoru proveo oko četiri godine – dve godine u Cezareji i dve u Rimu c (Dela 23:35; 24:27). Sve to vreme on je ipak zadržao pozitivan stav i činio je sve što je mogao u službi Bogu. Slično tome, mnoge Jehovine sluge koje su u današnje vreme nepravedno zatvorene  zbog svoje vere uspevaju da ostanu radosne i da nastave da propovedaju. Jedan takav primer je Adolfo koji je bio u zatvoru u Španiji zbog hrišćanske neutralnosti. Jedan oficir mu je rekao: „Mi ti se divimo! Gledali smo da ti na sve načine zagorčamo život, ali što smo mi bili gori prema tebi to si se ti više smešio i bio si ljubazniji prema nama.“

²⁴ Adolfo je s vremenom zadobio njihovo poverenje do te mere da su vrata njegove ćelije ostajala otvorena. Vojnici su dolazili kod njega i postavljali mu pitanja o Bibliji. Čak je jedan čuvar u njegovoj ćeliji čitao Bibliju, dok je Adolfo pazio da neko ne naiđe. Tako je zatvorenik „čuvao“ stražara! Neka nas primer takvih vernih Svedoka podstakne da „još hrabrije, bez straha“, objavljujemo Božju reč čak i u teškim okolnostima.

25, 26. Koje se proročanstvo u prvom veku ispunilo za nepunih 30 godina i kako se ono danas ispunjava?

²⁵ Hristov apostol koji se nalazi u kućnom pritvoru propoveda o Božjem Kraljevstvu svima koji dođu da ga posete. To je zaista ohrabrujuć zaključak ove uzbudljive biblijske knjige. U prvom poglavlju smo čitali o tome kako je Isus svojim sledbenicima dao sledeći zadatak: „Kad sveti duh dođe na vas, dobićete snagu i svedočićete o meni u Jerusalimu, po celoj Judeji i Samariji i do svih krajeva zemlje“ (Dela 1:8). Nepunih 30 godina kasnije, dobra vest o Kraljevstvu se „propovedala svim ljudima pod nebom“ d (Kol. 1:23). To je izvanredan dokaz moći Božjeg svetog duha (Zah. 4:6).

²⁶ I danas taj isti duh daje snagu preostaloj Hristovoj braći na zemlji, kao i njihovim saradnicima „drugim ovcama“, da i dalje temeljno svedoče o Božjem Kraljevstvu u više od 240 zemalja i teritorija (Jov. 10:16; Dela 28:23). Da li i ti u službi propovedanja činiš sve što možeš?