1, 2. Zašto Pavle nije iznenađen progonstvom na koje je naišao u Jerusalimu?

 PREMDA je u zadnji čas izbavljen od razjarene rulje u Jerusalimu, Pavle je ponovo u zatvoru. Taj revni apostol nije iznenađen progonstvom na koje nailazi u Jerusalimu jer zna da ga u tom gradu očekuju „okovi i nevolje“ (Dela 20:22, 23). Mada nije siguran šta ga tačno čeka, zna da će i dalje trpeti zbog Isusovog imena (Dela 9:16).

² Čak su i proroci u hrišćanskoj skupštini upozoravali Pavla da će ga Judejci svezati i predati „u ruke ljudima iz drugih naroda“ (Dela 21:4, 10, 11). Nešto ranije, mnoštvo Judejaca je pokušalo da ga ubije i ubrzo nakon toga činilo se da će ga članovi Sinedriona rastrgnuti dok su se svađali zbog onoga što je rekao. Sada ga rimski vojnici drže u pritvoru, a i čekaju ga još mnoga saslušanja i optužbe (Dela 21:31; 23:10). Apostolu Pavlu je zaista bilo potrebno ohrabrenje!

3. Na koji način dobijamo ohrabrenje da nastavimo s propovedanjem?

³ Mi znamo da će u ovom vremenu kraja „svi koji žele da žive odano Bogu u jedinstvu sa Hristom Isusom [biti] progonjeni“ (2. Tim. 3:12). I nama je s vremena na vreme potrebno ohrabrenje da bismo nastavili s propovedanjem. Zaista smo zahvalni za utešne reči koje u pravo vreme dobijamo preko publikacija i na našim sastancima koje priprema „verni i razboriti rob“ (Mat. 24:45). Jehova nam garantuje da nijedan neprijatelj dobre vesti neće uspeti da ostvari svoje namere. Oni neće uspeti da unište sve Božje sluge niti da zaustave propovedanje (Isa. 54:17; Jer. 1:19). Ali šta je bilo sa apostolom Pavlom? Da li je bio ohrabren da nastavi da temeljno svedoči uprkos protivljenju? Ako jeste, preko koga je došlo ohrabrenje i kako je on reagovao?

4, 5. Koje je ohrabrenje Pavle dobio i zašto je ono došlo u pravi čas?

⁴ U noći nakon što je bio izbavljen od članova Sinedriona, apostol Pavle je dobio ohrabrenje koje mu je bilo preko potrebno. Iz  nadahnutih spisa saznajemo: „Gospod se pojavio Pavlu i rekao mu: ’Budi hrabar! Jer kao što si u Jerusalimu temeljno svedočio o meni, tako treba da svedočiš i u Rimu‘“ (Dela 23:11). Posle ovih ohrabrujućih reči koje mu je Isus uputio, Pavle je bio siguran da će biti oslobođen. Znao je da će ostati živ da bi mogao da ode u Rim i da tamo svedoči za Isusa.

⁵ Pavle je u pravi čas bio ohrabren. Već sutradan je više od 40 Judejaca skovalo zaveru i zaklelo se „da neće ni jesti ni piti dok ne ubiju Pavla“. Činjenica da su se ti zaverenici zakleli pokazuje da su čvrsto rešili da ubiju apostola. Smatrali su da će ih zadesiti neko zlo ako ne budu uspeli da svoj plan sprovedu u delo (Dela 23:12-15). Prema njihovom planu, koji su odobrili sveštenički glavari i starešine, trebalo je da Pavle ponovo bude doveden pred Sinedrion radi daljeg ispitivanja, navodno da bi se još nešto saznalo o njemu. Ali zaverenici bi ga na putu do Sinedriona sačekali u zasedi i ubili.

6. Kako je otkrivena zavera da Pavle bude ubijen i šta mladi iz toga mogu naučiti?

⁶ Međutim, Pavlov sestrić je saznao za zaveru i to mu javio. Pavle ga je zatim poslao da o tome izvesti rimskog zapovednika Klaudija Lisiju (Dela 23:16-22). Jehova sigurno voli mlade koji poput Pavlovog sestrića, kome ne znamo ime, hrabro stavljaju dobrobit Božjeg naroda ispred svoje i savesno čine sve što mogu da bi podupirali Božje Kraljevstvo.

7, 8. Šta je uradio Klaudije Lisija da bi Pavlu sačuvao život?

⁷ Čim je saznao za tu zaveru, Klaudije Lisija, koji je bio zapovednik odreda od 1 000 vojnika, naredio je da ukupno 470 ljudi – vojnika, kopljanika i konjanika – formira vojnu pratnju koja će te noći bezbedno odvesti Pavla iz Jerusalima u Cezareju. Tamo je trebalo da bude predat namesniku Feliksu. a Premda je u Cezareji, odakle su Rimljani upravljali Judejom, živeo znatan broj Judejaca, većinu stanovništva su činili pripadnici drugih naroda. Za razliku od verske netrpeljivosti u Jerusalimu zbog koje je dolazilo i do nereda, u Cezareji su vladali red i mir. U tom gradu je takođe bila glavna komanda rimske vojske za Judeju.

⁸ U skladu s rimskim zakonom, Lisija je Feliksu poslao pismo u kome mu objašnjava Pavlov slučaj. U tom pismu je rekao da je izbavio Pavla od Judejaca koji su želeli da ga ubiju kada je saznao da je rimski građanin. Rekao je da Pavla ne smatra krivim ni za šta zbog  čega bi „zaslužio smrt ili okove“, ali da ga je zbog zavere poslao njemu kako bi on kao namesnik saslušao njegove tužioce i doneo presudu (Dela 23:25-30).

9. (a) Kako su bila povređena prava koja je Pavle imao kao rimski građanin? (b) Zašto bismo se mogli pozvati na prava koja imamo kao državljani neke zemlje?

⁹ Da li je bilo tačno ono što je Lisija napisao? Ne baš sasvim. Izgleda da je pokušavao da sebe predstavi u najboljem svetlu. On zapravo nije pritekao Pavlu u pomoć zato što je saznao da je rimski građanin. Sem toga, prećutao je da je on naredio da Pavla „okuju dvostrukim lancima“ i da je kasnije još naredio da ga bičuju i ispituju (Dela 21:30-34; 22:24-29). Lisija je tako povredio prava koja je Pavle imao kao rimski građanin. Satana danas koristi verski fanatizam protivnika kako bi rasplamsao progonstvo i tada mogu biti ugrožene naše građanske slobode. Ali pripadnici Božjeg naroda često se mogu pozvati na prava koja imaju kao državljani neke zemlje i tražiti zakonsku zaštitu, baš kao što je to i Pavle uradio.

10. Koje su ozbiljne optužbe bile iznete protiv Pavla?

¹⁰ Pavla su u Cezareji čuvali „u Irodovoj palati“ gde je čekao da stignu njegovi tužioci iz Jerusalima (Dela 23:35). Za pet dana stigli su prvosveštenik Ananija, grupa starešina i Tertul koji ih je zastupao kao govornik. Tertul je najpre zahvalio Feliksu za ono što je činio za Judejce, što je očigledno bilo laskanje kojim je želeo da stekne njegovu naklonost. b Zatim je prešao na stvar i rekao za Pavla: „Utvrdili smo da ovaj čovek stvara nevolje, da izaziva pobune među svim Judejcima po celom svetu i da je vođa nazarećanske sekte. Pokušao je i da oskrnavi naš hram, ali smo ga uhvatili“. Tada su mu se i drugi Judejci „pridružili, tvrdeći da je sve tako“ (Dela 24:5, 6, 9). Izazivanje pobune, širenje opasne sekte i skrnavljenje hrama bile su zaista ozbiljne optužbe koje su mogle dovesti do smrtne kazne.

11, 12. Kako je Pavle opovrgao optužbe iznete protiv njega?

¹¹ Zatim je Pavle dobio reč. „Drago mi je što pred tobom mogu da iznesem svoju odbranu“, rekao je. Pobio je sve optužbe. On nije  skrnavio hram niti je pokušavao da izazove pobunu. Naglasio je da zapravo nije bio u Jerusalimu „mnogo godina“ i da je došao da donese „darove za siromašne“, to jest priloge za hrišćane koji su zbog nestašice hrane i progonstva bili u oskudici. Naveo je i to da se pre nego što je ušao u hram obredno očistio i da se trudio da uvek ima „čistu savest pred Bogom i ljudima“ (Dela 24:10-13, 16-18).

¹² Međutim, Pavle je priznao da služi Bogu svojih praočeva „po učenju koje oni nazivaju sektom“. Ali istakao je da veruje u „sve što je izneseno u Zakonu i napisano u Prorocima“ i da kao i njegovi tužioci veruje da će „Bog uskrsnuti i pravednike i nepravednike“. Pavle je zatim pozvao svoje tužioce da iznesu dokaze protiv njega rekavši: „Neka ovi ljudi sami kažu kakvu su krivicu našli na meni dok sam stajao pred Sinedrionom, osim što sam među njima uzviknuo: ’Vi mi danas sudite zato što verujem u uskrsenje mrtvih!‘“ (Dela 24:14, 15, 20, 21).

13-15. Zašto je Pavle dobar primer što se tiče načina na koji je svedočio vlastima?

¹³ Pavle nam je ostavio dobar primer koji možemo slediti ako ikada budemo izvedeni pred sud zbog naše veroispovesti i lažno optuženi da podstičemo na nasilje, da smo državni neprijatelji ili pripadnici neke „opasne sekte“. Pavle se nije ulagivao namesniku kao Tertul. Bio je smiren i govorio je s poštovanjem. Taktično i nedvosmisleno je izneo činjenice. Spomenuo je da „Judejci iz  Azije“ koji su ga optužili da skrnavi hram nisu prisutni i da bi po zakonu trebalo da se suoči s njima i da čuje za šta ga optužuju (Dela 24:18, 19).

¹⁴ Što je najvažnije, Pavle se nije ustručavao da govori o svojim verovanjima. Odvažno je ponovio da veruje u uskrsenje, zbog čega je i nastao nered kad je bio pred Sinedrionom (Dela 23:6-10). On je u svojoj odbrani istakao nadu u uskrsenje. Zašto? Zato što je svedočio o Isusu i o tome da je Isus uskrsnuo iz mrtvih, što ti protivnici nisu prihvatali (Dela 26:6-8, 22, 23). Celokupna rasprava se vrtela oko toga ima li uskrsenja – tačnije rečeno, oko verovanja u Isusa i njegovo uskrsenje.

¹⁵ Poput Pavla, i mi možemo odvažno svedočiti i ohrabriti se rečima koje je Isus uputio svojim učenicima: „Svi narodi će vas mrzeti zbog mog imena. Ali ko istraje do kraja, taj će biti spasen.“ Da li treba da se brinemo šta ćemo reći? Ne, jer je Isus rekao: „Kad vas budu vodili na sud, nemojte se unapred brinuti šta ćete govoriti, nego govorite ono što vam tog časa bude dato, jer nećete govoriti vi, nego sveti duh“ (Mar. 13:9-13).

16, 17. (a) Kako je Feliks vodio suđenje Pavlu? (b) Zašto se Feliks verovatno uplašio i iz kog razloga je ipak često pozivao Pavla?

¹⁶ Ovo nije bio prvi put da namesnik Feliks sluša o verovanjima hrišćana. Izveštaj kaže: „Feliks, koji je bio veoma dobro upoznat s Putem [izraz koji se odnosio na prve hrišćane], prekinuo je saslušanje i rekao: ’Rešiću vaš spor kad dođe vojni zapovednik Lisija.‘ Tako je naredio stotniku da čuva Pavla u zatvoru, ali da mu da određenu slobodu i da njegovim prijateljima dozvoli da se brinu za njegove potrebe“ (Dela 24:22, 23).

¹⁷ Nekoliko dana kasnije, Feliks je sa svojom ženom Drusilom, koja je bila Judejka, poslao po Pavla i slušao ga dok im je „govorio o veri u Hrista Isusa“ (Dela 24:24). Međutim, dok je Pavle govorio o „pravednosti, samosavladavanju i o sudu koji će doći, Feliks se uplašio“, verovatno zato što je to uznemiravalo njegovu savest zbog loših stvari koje je činio u svom životu. Zato je otpustio Pavla rekavši: „Idi sada, ali pozvaću te kad budem ponovo imao vremena.“ Feliks je posle toga više puta pozivao Pavla, ali ne zato što je želeo da sazna istinu već zato što se nadao da će od njega dobiti mito (Dela 24:25, 26).

18. Zašto je Pavle pred Feliksom i njegovom ženom govorio o „pravednosti, samosavladavanju i o sudu koji će doći“?

 ¹⁸ Zašto je Pavle pred Feliksom i njegovom ženom govorio o „pravednosti, samosavladavanju i o sudu koji će doći“? Setimo se da su oni želeli da saznaju šta se očekuje od onih koji veruju u Isusa Hrista. Pavle je znao da su oni nemoralni, okrutni i nepravedni i zato je otvoreno rekao šta se očekuje od svih onih koji žele da postanu Isusovi sledbenici. Ono što je Pavle rekao pokazalo je koliko je njihov način života u suprotnosti s Božjim pravednim merilima i načelima. To je trebalo da im pomogne da shvate da su svi ljudi odgovorni pred Bogom za to kako razmišljaju, šta govore i rade, i da je mnogo važnije kako će Bog presuditi njima, a ne kako će Feliks presuditi Pavlu. Nije čudo što se Feliks uplašio!

19, 20. (a) Šta treba da radimo kada ljudi koji odaju utisak da su zainteresovani za istinu ne žele da se menjaju? (b) Na osnovu čega znamo da Feliks nije bio prijatelj Pavlu?

¹⁹ Možda i mi u službi propovedanja nailazimo na ljude koji su poput Feliksa. Oni u početku odaju utisak da su zainteresovani za istinu, ali zapravo ne žele da se menjaju u skladu s njom. U takvim situacijama treba da budemo oprezni. Pa ipak, kao i Pavle, možemo im taktično reći šta treba da rade kako bi ugodili Bogu. Možda će istina dopreti do njihovog srca. Međutim, ako je očigledno da nemaju nameru da promene svoj način života, ostavićemo ih i tražićemo one koji zaista tragaju za istinom.

²⁰ Šta je Feliks stvarno mislio vidi se iz sledećih reči: „Kad su prošle dve godine, na Feliksovo mesto je došao Porcije Fest. Pošto je Feliks želeo da ugodi Judejcima, ostavio je Pavla u zatvoru“ (Dela 24:27). Feliks nije bio pravi prijatelj Pavlu. On je znao da sledbenici „Puta“ nisu državni neprijatelji niti podstrekači pobuna (Dela 19:23). Takođe je znao da Pavle nije prekršio nijedan rimski zakon, ali ga je ipak ostavio u zatvoru jer je „želeo da ugodi Judejcima“.

21. Šta je bilo s Pavlom kada je Porcije Fest postao namesnik i šta mu je i dalje davalo snagu?

²¹ Kao što to pokazuje poslednji stih u 24. poglavlju Dela apostolskih, Pavle je i dalje bio u zatvoru kada je Porcije Fest došao na mesto namesnika umesto Feliksa. Tako je počela serija saslušanja i Pavle se pojavljivao pred raznim zvaničnicima. Ovog hrabrog apostola su zaista izvodili „pred kraljeve i namesnike“ (Luka 21:12). Kao što ćemo videti, kasnije će svedočiti najmoćnijem vladaru svog vremena. Pavle se nije pokolebao u veri dok je prolazio kroz sve te situacije. Sigurno su ga i dalje jačale Isusove reči: „Budi hrabar!“