1. Koje sličnosti postoje između prvih hrišćana i Jehovinih svedoka u današnje vreme?

 ONI su revno svedočili. Srce ih je podsticalo da prihvate pomoć i vođstvo svetog duha. Progonstvo ih nije zaustavilo u propovedanju i Bog ih je veoma blagoslovio. Sve se ovo može reći za hrišćane u prvom veku, baš kao i za Jehovine svedoke u današnje vreme.

2, 3. Šta je posebno vredno zapaziti u vezi s Delima apostolskim?

² Izveštaji iz Dela apostolskih, biblijske knjige koja je prepuna uzbudljivih događaja, sigurno su te ohrabrili i ojačali tvoju veru. Ta knjiga je zaista jedinstvena, jer je to jedini nadahnuti zapis o tome šta se dešavalo s hrišćanima u prvom veku nakon što je Isus uzašao na nebo.

³ U Delima apostolskim se po imenu spominje 95 osoba, zatim 32 zemlje, područja ili oblasti, 54 grada i 9 ostrva. To je uzbudljiva priča o različitim ljudima – o običnom narodu, nadmenim vernicima, sujetnim političarima i fanatičnim progoniocima. Ali pre svega, to je zapis o našoj braći i sestrama iz prvog veka koji su i pored svakodnevnih životnih problema revno propovedali dobru vest.

4. Šta imamo zajedničko s apostolom Pavlom, Tavitom i drugim vernim Božjim slugama starog doba?

⁴ Skoro 2 000 godina nas deli od vremena kada su živeli revni apostoli Petar i Pavle, voljeni lekar Luka, velikodušni Varnava, hrabri Stefan, dobrodušna Tavita, gostoljubiva Lidija i mnoge druge verne Božje sluge. Pa ipak, imamo nešto zajedničko s njima. Šta to? I mi, kao i oni, stvaramo učenike (Mat. 28:19, 20). Srećni smo što imamo čast da u tome učestvujemo!

5. Gde su Isusovi prvi sledbenici najpre počeli da propovedaju?

⁵ Razmislimo na trenutak o zadatku koji je Isus dao svojim sledbenicima. On je rekao: „Kad sveti duh dođe na vas, dobićete snagu i svedočićete o meni u Jerusalimu, po celoj Judeji i Samariji i do svih krajeva zemlje“ (Dela 1:8). Sveti duh je najpre omogućio učenicima da svedoče „u Jerusalimu“ (Dela 1:1–8:3). Zatim su pod vođstvom svetog duha svedočili „po celoj Judeji i Samariji“ (Dela 8:4–13:3). A onda su propovedali dobru vest „do svih krajeva zemlje“ (Dela 13:4–28:31).

6, 7. U kom smislu smo mi u prednosti što se tiče službe propovedanja u odnosu na našu braću u prvom veku?

 ⁶ Naša braća i sestre u prvom veku nisu imali kompletnu Bibliju koju bi mogli koristiti u službi propovedanja. Matejevo jevanđelje je napisano tek oko 41. n. e. Neke Pavlove poslanice jesu napisane pre nego što su Dela apostolska bila završena otprilike 61. n. e. Ali prvi hrišćani nisu imali lične primerke kompletnih svetih spisa, niti raznovrsne publikacije koje bi davali zainteresovanim ljudima. Pre nego što su postali Isusovi učenici, hrišćani jevrejskog porekla su slušali kada se u sinagogama čitalo iz hebrejskog dela Svetog pisma (2. Kor. 3:14-16). Ali čak su i oni morali da marljivo proučavaju svete spise, jer su mogli da citiraju samo stihove koje su zapamtili.

⁷ Većina nas danas ima svoj primerak Biblije i obilje biblijske literature. Mi stvaramo učenike objavljujući dobru vest na mnogim jezicima u više od 240 zemalja i teritorija.

8, 9. (a) Šta je sveti duh omogućio Isusovim učenicima? (b) Šta verni i razboriti rob čini pomoću Božjeg duha?

⁸ Kada je Isus svojim učenicima dao zadatak da propovedaju, rekao im je: „Kad sveti duh dođe na vas, dobićete snagu.“ Pod vođstvom Božjeg duha, to jest sile kojom se Bog služi, Isusovi učenici će na kraju svedočiti po čitavom svetu. Pomoću svetog duha, Petar i Pavle su lečili bolesne, isterivali demone, pa čak i uskrsavali mrtve. Međutim, moć koju su dobili posredstvom svetog duha služila je jednoj važnijoj svrsi. Ona je omogućila apostolima i drugim učenicima da prenose znanje koje vodi do večnog života (Jov. 17:3).

⁹ Na Pedesetnicu 33. n. e. Isusovi učenici su počeli da govore „raznim jezicima, kako im je duh dao da govore“. Oni su tako svedočili o „veličanstvenim Božjim delima“ (Dela 2:1-4, 11). Danas ne možemo čudom govoriti nekim drugim jezikom. Međutim, uz pomoć Božjeg duha verni i razboriti rob objavljuje biblijsku literaturu na mnogim jezicima. Primera radi, svakog meseca se štampaju milioni primeraka Stražarske kule i Probudite se!, a na našem veb-sajtu jw.org nalaze se publikacije i video-materijal na preko 1 000 jezika. Sve nam to omogućuje da objavljujemo veličanstvena Božja dela ljudima iz svih naroda, plemena i jezika (Otkr. 7:9).

10. Šta je postignuto što se tiče prevođenja Biblije od 1989. godine?

¹⁰ Verni i razboriti rob od 1989. godine posvećuje posebnu pažnju objavljivanju prevoda Novi svet na mnogim jezicima. Taj prevod je već objavljen na više od 200 jezika i do sada je odštampano na desetine miliona primeraka. Samo je Bog preko svog duha mogao omogućiti tako nešto.

11. Šta se postiže na polju prevođenja publikacija Jehovinih svedoka?

 ¹¹ Na prevođenju naših publikacija angažovane su hiljade dobrovoljaca u više od 150 zemalja. To ne treba da nas iznenadi jer nijedna druga organizacija na zemlji nije vođena svetim duhom u temeljnom svedočenju širom sveta o Jehovi Bogu, njegovom Mesijanskom Kralju i uspostavljenom nebeskom Kraljevstvu (Dela 28:23).

12. Zahvaljujući čemu su Pavle i drugi hrišćani mogli da propovedaju?

¹² Kada je Pavle svedočio Judejcima i ljudima iz drugih naroda u Antiohiji u Pisidiji, oni „koji su imali ispravan stav prema večnom životu postali su vernici“ (Dela 13:48). Kao što Luka kaže na kraju Dela apostolskih, Pavle je propovedao o Božjem Kraljevstvu „odvažno i bez ikakvih smetnji“ (Dela 28:31). Gde je to apostol propovedao? Ni manje ni više nego u Rimu – prestonici svetske sile! Bilo usmenom rečju ili na neki drugi način, Isusovi prvi sledbenici su službu propovedanja obavljali uz pomoć i vođstvo svetog duha.

13. Zašto treba da se molimo kada se suočavamo s progonstvom?

¹³ Kada su se prvi učenici suočili s progonstvom molili su se Jehovi da im da hrabrost. Šta se zatim desilo? Ispunili su se svetim duhom i dobili su snagu da hrabro objavljuju Božju reč (Dela 4:18-31). I mi se molimo za mudrost i snagu da bismo nastavili da propovedamo uprkos progonstvu (Jak. 1:2-8). Pošto nas Bog blagosilja i pomaže nam svojim duhom, mi nastavljamo da propovedamo. Ništa ne može zaustaviti, pa čak ni žestoko progonstvo. Kada se suočavamo s progonstvom sigurno treba da se molimo za sveti duh, mudrost i hrabrost da i dalje objavljujemo dobru vest (Luka 11:13).

14, 15. (a) Šta se desilo posle „progonstva koje je počelo nakon Stefanovog ubistva“? (b) Kako su u savremeno doba mnogi ljudi u Sibiru upoznali istinu?

¹⁴ Stefan je hrabro svedočio pre nego što su ga njegovi neprijatelji ubili (Dela 6:5; 7:54-60). Usled velikog progonstva koje je tada nastalo, svi učenici, osim apostola, rasejali su se širom Judeje i Samarije. Ali oni nisu prestali da propovedaju. Filip je otišao u Samariju da „propoveda o Hristu“ i postigao je izvanredne rezultate (Dela 8:1-8, 14, 15, 25). Sem toga, izveštaj nam kaže: „Učenici koji su se rasuli zbog progonstva koje je počelo nakon Stefanovog ubistva, stigli su sve do Fenikije, Kipra i Antiohije. Propovedali su reč samo Judejcima. A među onima koji su došli u Antiohiju bili su neki s Kipra i iz Kirene. Oni su počeli da objavljuju dobru vest o Gospodu Isusu ljudima koji su govorili grčki“ (Dela 11:19, 20). U to vreme progonstvo je doprinelo širenju dobre vesti o Kraljevstvu.

 ¹⁵ Nešto slično se u savremeno doba desilo u bivšem Sovjetskom Savezu. Naročito tokom 50-ih godina prošlog veka, hiljade Jehovinih svedoka bilo je proterano u Sibir. Budući da su ih rasejali po raznim mestima, dobra vest se sve više širila u toj ogromnoj zemlji. Nikada toliko Svedoka ne bi moglo sakupiti novac da pređu 10 000 kilometara da bi objavljivali dobru vest! Međutim, same vlasti su ih poslale širom zemlje. Jedan brat je rekao: „Ispostavilo se da su upravo vlasti omogućile da hiljade iskrenih osoba u Sibiru upoznaju istinu.“

16, 17. Kako nam Dela apostolska potvrđuju da je Jehova blagosiljao propovedanje?

¹⁶ Jehova je nesumnjivo blagoslovio prve hrišćane. Pavle i drugi su sadili i zalivali, „ali Bog je dao da raste“ (1. Kor. 3:5, 6). Dela apostolska potvrđuju da je zahvaljujući Jehovinom blagoslovu sve više ljudi prihvatalo dobru vest. Na primer, čitamo sledeće: „Božja reč se širila i broj učenika u Jerusalimu je bio sve veći“ (Dela 6:7). Kako je propovedanje napredovalo, tako je „za skupštinu po celoj Judeji, Galileji i Samariji nastupilo razdoblje mira u kom je ona jačala. Služila je Jehovi sa strahopoštovanjem i primala utehu svetog duha, pa je broj učenika stalno rastao“ (Dela 9:31).

¹⁷ U Antiohiji u Siriji su i Judejci i ljudi koji su govorili grčkim jezikom čuli istinu od hrabrih svedoka. U Bibliji piše: „Jehovina ruka je bila s njima, pa su mnogi postali vernici i počeli da slede Gospoda“ (Dela 11:21). Što se tiče napretka u tom gradu, „Jehovina reč se širila i bilo je sve više vernika“ (Dela 12:24). Kada se tome dodaju još i propovedničke aktivnosti apostola Pavla i drugih koje su takođe bile u punom jeku među neznabošcima, jasno je zašto se kaže da se „Jehovina reč sve više širila i bila sve jača zahvaljujući njegovoj moći“ (Dela 19:20).

18, 19. (a) Na osnovu čega znamo da je „Jehovina ruka“ s nama? (b) Navedi primer koji pokazuje da Jehova podržava svoj narod.

¹⁸ „Jehovina ruka“ je nesumnjivo i s nama danas. Upravo zbog toga mnogi prihvataju istinu i krštavaju se u znak svog predanja Bogu. Sem toga, samo uz Božju pomoć i njegov blagoslov možemo izdržati veliko protivljenje, a ponekad i žestoko progonstvo, i nastaviti s našom službom baš kao i Pavle i drugi hrišćani (Dela 14:19-21). Jehova Bog će uvek biti uz nas. Njegove „večne ruke“ nas mogu podržati u svim našim kušnjama (Pon. zak. 33:27). Nemojmo izgubiti iz vida ni to da zbog svog velikog imena Jehova nikada neće ostaviti svoj narod (1. Sam. 12:22; Ps. 94:14).

¹⁹ Evo jednog primera. Tokom Drugog svetskog rata nacisti su brata Haralda Abta zbog propovedanja poslali u koncentracioni logor  Zaksenhauzen. U maju 1942. godine Gestapo je njegovoj ženi Elzi oduzeo njihovu bebu, a nju uhapsio. Bila je u raznim logorima. „Tokom godina koje sam provela u koncentracionim logorima u Nemačkoj, naučila sam jednu važnu lekciju“, kaže sestra Abt. „Videla sam koliko nam snage Jehovin duh može dati kada se nađemo u izuzetno teškim situacijama. Pre nego što sam bila uhapšena, pročitala sam pismo jedne sestre koja je rekla da nam Jehovin duh daje poseban mir kada doživljavamo neku tešku kušnju. Mislila sam da je sigurno malo preterala. Međutim, kada sam i sama bila u kušnjama, uvidela sam da je to istina. Zaista je tako. Onome ko to nije doživeo teško je da to zamisli. Međutim, meni se to zaista desilo.“

20. Šta je Pavle radio dok je bio u kućnom pritvoru i kako to može biti ohrabrenje za neku našu braću i sestre?

²⁰ U zaključku Dela apostolskih se kaže da je Pavle revno propovedao o Božjem Kraljevstvu (Dela 28:31). Pošto je u Rimu bio u kućnom pritvoru, nije mogao da svedoči od kuće do kuće. Međutim, on je svedočio svima koji su dolazili kod njega. I danas neka naša draga braća i sestre ne mogu da izlaze iz kuće, a možda ni da ustanu iz kreveta, ili žive u staračkim domovima zato što su u poodmaklim godinama, bolesni ili nemoćni. Pa ipak, njihova ljubav prema Bogu i želja da svedoče nimalo nisu oslabile. Mi se molimo za njih i čak se možemo moliti za to da im naš nebeski Otac omogući da dođu u kontakt sa onima koji bi želeli da saznaju nešto o njemu i njegovim divnim namerama.

21. Zašto treba da propovedamo sa osećajem hitnosti?

²¹ Većina nas može da propoveda od kuće do kuće i da na druge načine učestvuje u stvaranju učenika. Zato neka svako od nas učini sve što može kako bi ispunio ulogu koju ima kao objavitelj Kraljevstva svedočeći „do svih krajeva zemlje“. To moramo činiti sa osećajem hitnosti jer je „znak“ Hristove prisutnosti očigledan (Mat. 24:3-14). Nemamo vremena za gubljenje. Sada je vreme da budemo „zaokupljeni Gospodovim delom“ (1. Kor. 15:58).

22. U čemu treba da ostanemo čvrsti dok očekujemo Jehovin dan?

²² Dok očekujemo da „dođe veliki Jehovin dan koji uliva strahopoštovanje“, budimo čvrsti u odluci da ostanemo verni i da nastavimo da odvažno svedočimo (Joilo 2:31). Naći ćemo još mnoge ljude koji će poput Verijaca svim srcem prihvatiti Božju reč (Dela 17:10, 11). Zato nastavimo da propovedamo sve dok ne budemo čuli reči: „Odlično, dobri i verni robe!“ (Mat. 25:23). Ako revno propovedamo i stvaramo učenike i ako ostanemo verni Jehovi, sigurno ćemo se u svu večnost radovati tome što smo imali čast da temeljno svedočimo o Božjem Kraljevstvu!