1, 2. Po čemu je putovanje na koje Varnava i Savle treba da krenu posebno i kako će to doprineti ispunjenju reči iz Dela apostolskih 1:8?

 TO JE poseban dan za skupštinu u Antiohiji. Od svih proroka i učitelja koji su tu, sveti duh je izabrao Varnavu i Savla da prenose dobru vest na udaljenim područjima a (Dela 13:1, 2). Tačno je da su sposobna braća i ranije išla na takva putovanja. Međutim, misionari su tada odlazili na područja gde su neki već prihvatili hrišćanstvo (Dela 8:14; 11:22). Ovog puta će Varnava i Savle – zajedno s Markom koji će im biti pomoćnik – otići u zemlju u kojoj većina ljudi još uvek nije čula dobru vest.

² Otprilike 14 godina pre toga, Isus je rekao svojim sledbenicima: „Svedočićete o meni u Jerusalimu, po celoj Judeji i Samariji i do svih krajeva zemlje“ (Dela 1:8). To što će Varnava i Savle služiti kao misionari doprineće ispunjenju Isusovih proročanskih reči. b

3. Zašto je u prvom veku bilo teško putovati?

³ Zahvaljujući izumima kao što su automobil i avion, ljudi u današnje vreme mogu prevaliti velike razdaljine za samo nekoliko sati. U prvom veku n. e. nije bilo tako. U to vreme se uglavnom putovalo pešice, često po neravnim terenima. Dan hoda za koji se možda moglo preći samo 30 kilometara bio je veoma iscrpljujuć. c Zato iako su Varnava i Savle nesumnjivo jedva čekali da krenu na to područje, sigurno su razumeli da će to od njih iziskivati veliki trud i samopožrtvovanost (Mat. 16:24).

4. (a) Kako su izabrani Varnava i Savle i kako su suvernici reagovali na tu odluku? (b) Kako možemo pružiti podršku onima koji dobiju neka zaduženja u skupštini?

⁴ Ali zašto je sveti duh rekao da baš Varnava i Savle budu odvojeni  za taj zadatak? (Dela 13:2). Biblija to ne kaže. Ono što znamo jeste to da je izbor ovih ljudi bio vođen svetim duhom. Nema nikakvih pokazatelja da se proroci i učitelji u Antiohiji nisu složili s tom odlukom. Oni su je u potpunosti podržali. Zamisli kako su se Varnava i Savle osećali dok su njihova duhovna braća, bez trunke zavisti, „postili i molili se, položili [...] ruke na njih, pa su ih ispratili“ (Dela 13:3). I mi treba da podržavamo one koji dobiju neka zaduženja u skupštini, uključujući i braću koja su naimenovana za nadglednike. Ne treba da im zavidimo, već treba da ih duboko poštujemo i volimo zbog njihovog rada (1. Sol. 5:13).

5. Opiši kako je izgledalo svedočenje na Kipru.

⁵ Otišavši pešice do Seleukije, luke u blizini Antiohije, Varnava i Savle su otplovili na Kipar, što je putovanje od oko 200 kilometara. d S obzirom na to da je Varnava bio s Kipra, sigurno je jedva čekao da dobru vest prenese svojim zemljacima. Kada su stigli u Salaminu, grad na istočnoj obali ostrva, nisu gubili vreme. Odmah su počeli „da objavljuju Božju reč u judejskim sinagogama“ e (Dela 13:5). Varnava  i Savle su putovali s jednog kraja Kipra na drugi, verovatno svedočeći u većim mestima. U zavisnosti od toga kojim su putem išli, ti misionari su možda prepešačili oko 160 kilometara.

6, 7. (a) Ko je bio Sergije Pavle i zašto je Varisus pokušao da ga spreči da sluša dobru vest? (b) Kako je Savle osujetio Varisusove namere?

⁶ Stanovnici Kipra su u prvom veku bili duboko upleteni u lažnu religiju. To se naročito videlo kada su Varnava i Savle došli u Paf, na zapadnoj obali ostrva. Tamo su naišli na Varisusa, „koji je bio vračar i lažni prorok. On je bio s prokonzulom Sergijem Pavlom, razboritim čovekom.“ f Mnogi obrazovani Rimljani u prvom veku, pa čak i Sergije Pavle koji je važio za razboritog čoveka, često su prilikom donošenja važnih odluka tražili savet od nekog vračara ili astrologa. Uprkos tome, Sergije Pavle se zainteresovao za dobru vest o Kraljevstvu, „jer je žarko želeo da čuje Božju reč“. To se nije svidelo Varisusu koji je zbog posla kojim se bavio dobio ime Elima, što znači „vračar“ (Dela 13:6-8).

⁷ Varisus nije želeo da se dobra vest o Kraljevstvu propoveda. Jedini način da sačuva svoj uticajni položaj savetnika Sergija Pavla bio je da „spreči prokonzula da prihvati veru“ (Dela 13:8). Ali Savle nije hteo da dozvoli da taj vračar uguši zanimanje koje je pokazao Sergije Pavle. Šta je Savle uradio? U biblijskom zapisu o ovom događaju piše: „Savle, zvani i Pavle, ispunio [se] svetim duhom i oštro ga pogledao [Varisusa], pa je rekao: ’Sine Đavolji, neprijatelju svake pravednosti, pun si svake vrste prevare i pakosti! Dokle ćeš izvrtati Jehovine prave puteve? Zato će te Jehova kazniti, pa ćeš oslepeti i neko vreme nećeš videti sunce.‘ I odmah je na njega pala gusta magla i tama, tako da je išao unaokolo tražeći nekoga da ga  vodi za ruku.“ g Do čega je dovelo to čudo? „Kad je prokonzul video šta se dogodilo, postao je vernik, jer je bio zadivljen Jehovinim učenjem“ (Dela 13:9-12).

8. Kako možemo biti hrabri poput Pavla?

⁸ Pavle se nije uplašio Varisusa. Isto tako ni mi ne treba da ustuknemo pred protivnicima koji žele da potkopaju veru onih koji su zainteresovani za dobru vest. Naravno, naše reči uvek treba da budu „ljubazne, solju začinjene“ (Kol. 4:6). U isto vreme, nećemo ugroziti duhovnu dobrobit zainteresovane osobe samo zato da bismo izbegli sukob. Niti ćemo se zbog straha ustručavati da kažemo istinu o religijama koje izvrću „Jehovine prave puteve“, kao što je to radio Varisus (Dela 13:10). Poput Pavla, odvažno objavljujmo istinu i nastojmo da iskrene osobe zainteresujemo za nju. Iako možda neće biti tako očigledno da nas Bog podržava kao što je to bilo kod Pavla, možemo biti sigurni da će Jehova pomoću svog svetog duha dostojne osobe privući istini (Jov. 6:44).

9. Kako su Pavle i Varnava ostavili primer onima koji danas predvode u skupštini?

⁹ Situacija se očigledno promenila kada je grupa ljudi napustila Paf i otplovila do Perge, koja je bila udaljena oko 250 kilometara i nalazila se na obali Male Azije. U Delima apostolskim 13:13 se kaže da je u toj grupi bio „Pavle [...] sa svojim saradnicima“. Po svemu sudeći, Pavle je preuzeo vođstvo u toj grupi. Međutim, ni po čemu se ne može zaključiti da je Varnava zavideo Pavlu. Baš naprotiv, njih dvojica su nastavili da zajednički rade na zadatku koji im je Bog poverio.  Pavle i Varnava služe kao dobar primer onima koji danas predvode u skupštini. Pravi hrišćani se ne nadmeću jedni s drugima za neki položaj, već imaju na umu da je Isus rekao: „Vi ste svi braća.“ Zatim je dodao: „Ko se uzvisuje, biće ponižen, a ko je ponizan, biće uzvišen“ (Mat. 23:8, 12).

10. Kako je izgledalo putovanje od Perge do Antiohije u Pisidiji?

¹⁰ Kad su stigli u Pergu, Marko je napustio Pavla i Varnavu i vratio se u Jerusalim. Nije objašnjeno zašto je iznenada otišao. Pavle i Varnava su produžili dalje i iz Perge otišli u Antiohiju, grad u provinciji Galatiji. Nije im bilo lako da putuju jer se Antiohija u Pisidiji nalazila na oko 1 100 metara nadmorske visine. Na tim opasnim planinskim putevima razbojnici su često napadali putnike. Pored svega toga izgleda da se Pavle još i razboleo. h

11, 12. Kako je Pavle u sinagogi zainteresovao ljude za dobru vest?

¹¹ Pavle i Varnava su na sabat ušli u sinagogu u Antiohiji u Pisidiji. U biblijskom zapisu o tom događaju se kaže: „Posle javnog čitanja Zakona i Proroka, starešine sinagoge su zamolile Pavla i Varnavu: ’Braćo, ako imate neku reč utehe za ovaj narod, recite!‘“ (Dela 13:15). Pavle je ustao i počeo da govori.

¹² Okupljenima se obratio sledećim rečima: „Izraelci i vi ostali koji se bojite Boga“ (Dela 13:16). Oni koji su ga slušali bili su Judejci i prozeliti. Kako je uspeo da zainteresuje te ljude koji nisu razumeli kakva je Isusova uloga u ostvarenju Božje namere? Pavle je najpre  ukratko izneo istoriju izraelskog naroda. Objasnio je kako je Jehova „uzvisio [izraelski] narod dok su bili došljaci u Egiptu“ i kako ih je posle oslobođenja 40 godina „strpljivo podnosio u pustinji“. Ispričao je kako su Izraelci zauzeli Obećanu zemlju i kako je Jehova tu zemlju dao u nasledstvo njihovim precima (Dela 13:17-19). Neki smatraju da se Pavle možda osvrnuo na neke stihove iz Pisma koji su tog sabata upravo bili naglas pročitani. Ako je to tačno, onda je to još jedan primer koji pokazuje da je Pavle znao kako da svima bude sve (1. Kor. 9:22).

13. Kako možemo podstaći ljude da saznaju nešto o Jehovi?

¹³ I mi treba da se trudimo da zainteresujemo ljude za dobru vest. Na primer, kad znamo kojoj religiji neko pripada onda ćemo razgovarati o temama koje bi mogle naročito zanimati tu osobu. Takođe možemo citirati iz onog dela Biblije koji joj je poznat. Možda bi bilo dobro da je zamolimo da iz svoje Biblije pročita taj stih. Tražimo načine da podstaknemo ljude da saznaju nešto o Jehovi.

14. (a) Kako je Pavle izneo dobru vest o Isusu i na šta je upozorio svoje slušaoce? (b) Kako su ljudi reagovali na ono što je Pavle rekao?

¹⁴ Pavle je zatim ispričao kako je iz loze izraelskih kraljeva došao spasitelj, Isus, čiji je preteča bio Jovan Krstitelj. Zatim je opisao kako je Isus bio pogubljen i podignut iz mrtvih (Dela 13:20-37). „Zato znajte“, rekao je Pavle, „da vam se preko njega objavljuje oproštenje greha [...] Svi koji veruju proglašeni su nedužnima posredstvom njega.“ Apostol je zatim upozorio svoje slušaoce: „Pazite da vam se ne dogodi ono što je zapisano u Prorocima: ’Gledajte, vi koji ste puni prezira, čudite se i nestanite! Jer ću u vašim danima učiniti nešto u šta ne biste poverovali ni da vam neko sve o tome ispriča.‘“ Ljudi koji su čuli Pavlov govor izuzetno dobro su reagovali. „Narod ih je molio da im o tome govore i sledećeg sabata“, kaže Biblija. Sem toga, kada se završio skup u sinagogi „mnogi Judejci i bogobojazni prozeliti pošli su za Pavlom i Varnavom“ (Dela 13:38-43).

15. Šta se dogodilo narednog sabata?

¹⁵ Narednog sabata „skoro ceo grad“ se okupio da sluša Pavla. To se nije svidelo nekim Judejcima pa su „počeli da hule i da se suprotstavljaju onome što je Pavle govorio“. On i Varnava su im odvažno rekli: „Najpre je trebalo da vi čujete Božju reč. Ali pošto je vi odbacujete i tako pokazujete da niste dostojni večnog života, mi sada odlazimo ljudima iz drugih naroda. Jer Jehova nam je ovako zapovedio:  ’Postavio sam te da budeš svetlost narodima, da objavljuješ spasenje do svih krajeva zemlje‘“ (Dela 13:44-47; Is. 49:6).

16. Kako su Judejci reagovali na ono što su Pavle i Varnava rekli i šta su njih dvojica uradili kada je nastalo progonstvo?

¹⁶ Ljudi iz drugih naroda su se obradovali i „svi koji su imali ispravan stav prema večnom životu postali su vernici“ (Dela 13:48). Jehovina reč se ubrzo proširila po tom kraju. Judejci su sasvim drugačije reagovali. U stvari, ti misionari su im rekli da iako je Božja reč prvo njima bila objavljena oni su odbacili Mesiju i zato ih je očekivala Božja kazna. Judejci su pobunili „ugledne žene i vodeće ljude tog grada, pa su oni pokrenuli progonstvo protiv Pavla i Varnave i oterali ih iz tog kraja“. Šta su njih dvojica uradili? Oni su „otresli prašinu sa svojih nogu, kao svedočanstvo protiv njih, i otišli su u Ikoniju“. Da li je to bio kraj hrišćanstva u Antiohiji u Pisidiji? Ne bi se moglo reći. Učenici koji su tamo ostali bili su „puni radosti i svetog duha“ (Dela 13:50-52).

17-19. U čemu se možemo ugledati na Pavla i Varnavu i kako će to doprineti našoj radosti?

¹⁷ Na osnovu toga kako su ovi verni ljudi reagovali kada je nastupilo progonstvo možemo nešto važno naučiti. Mi ne prestajemo da propovedamo čak ni kada uticajni ljudi u svetu pokušavaju da nas u tome spreče. Zapazi takođe da su Pavle i Varnava „otresli prašinu sa svojih nogu“ kada su im se ljudi u Antiohiji suprotstavili. Oni nisu bili ljuti na te ljude. Taj gest je pokazao da oni sa sebe skidaju odgovornost za ono što će se tim ljudima desiti. Ti misionari su shvatili da nisu mogli uticati na to kako će ljudi reagovati. Ali ono na šta su mogli uticati bilo je to da li će nastaviti da propovedaju. Upravo su to i učinili kada su došli u Ikoniju.

¹⁸ Šta je bilo sa učenicima koji su ostali u Antiohiji? Tačno je da im tamo ljudi nisu bili naklonjeni. Ali njihova radost nije zavisila od toga da li će ti ljudi prihvatiti dobru vest. Isus je rekao: „Srećni su oni koji slušaju Božju reč i postupaju po njoj!“ (Luka 11:28). I to je upravo ono što su učenici u Antiohiji u Pisidiji rešili da rade.

¹⁹ Poput Pavla i Varnave, nikada ne smemo zaboraviti da imamo odgovornost da propovedamo dobru vest. Da li će je ljudi prihvatiti ili odbaciti je isključivo njihova odluka. Ako izgleda da oni kojima propovedamo ne žele da nas slušaju, možemo se ugledati na učenike iz prvog veka. Ako cenimo istinu i dozvolimo da nas vodi sveti duh, i mi možemo biti radosni čak i kada nam se ljudi suprotstavljaju (Gal. 5:18, 22).