1-3. (a) Šta je moglo ugroziti jedinstvo rane hrišćanske skupštine? (b) Kako nam može koristiti proučavanje ovog izveštaja iz Dela apostolskih?

 PAVLE i Varnava su se presrećni upravo vratili u Antiohiju u Siriji sa svog prvog misionarskog putovanja. Oduševljeni su što je Jehova „ljudima iz drugih naroda pružio priliku da postanu vernici“ (Dela 14:26, 27). Štaviše, po celoj Antiohiji se priča o dobroj vesti i mnogi neznabošci se priključuju tamošnjoj skupštini (Dela 11:20-26).

² Lepa vest o prilivu novih učenika ubrzo stiže do Judeje. Ali umesto da svima donese radost, ona gura u prvi plan već postojeću debatu o pitanju obrezanja. Kakav treba da bude odnos između hrišćana jevrejskog i nejevrejskog porekla i kako oni nejevrejskog porekla treba da gledaju na Mojsijev zakon? To pitanje je stvorilo veoma ozbiljne nesuglasice koje su mogle dovesti do podela unutar hrišćanske skupštine. Kako će taj problem biti rešen?

³ Dok budemo razmatrali ovaj izveštaj iz Dela apostolskih, izvući ćemo mnoge vredne pouke. To nam može pomoći da mudro postupimo u slučaju da u današnje vreme nastanu neka pitanja koja bi mogla ugroziti jedinstvo skupštine.

4. Koja su pogrešna gledišta neki imali i koje se pitanje nameće?

⁴ Luka je napisao: „Neki ljudi iz Judeje došli su u Antiohiju i počeli da uče braću: ’Ako se ne obrežete po Mojsijevom zakonu, ne možete se spasti‘“ (Dela 15:1). Nigde se ne navodi da li su „neki ljudi iz Judeje“ koji se spominju u ovom stihu bili fariseji pre nego što su postali hrišćani. U najmanju ruku bili su pod uticajem te jevrejske sekte koja se kruto držala zakona. Sem toga, možda su tvrdili da zastupaju apostole i starešine iz Jerusalima, što svakako nije bilo tačno (Dela 15:23, 24). Međutim, zašto su hrišćani jevrejskog porekla zagovarali obrezanje kada je prošlo oko 13 godina otkako je apostol Petar, pod Božjim vođstvom, neobrezanim nejevrejima izrazio dobrodošlicu u hrišćansku skupštinu? a (Dela 10:24-29, 44-48).

5, 6. (a) Zašto su se možda neki hrišćani jevrejskog porekla držali obrezanja? (b) Da li je savez obrezanja bio deo saveza sa Avrahamom? Objasni. (Videti fusnotu.)

 ⁵ Razloga je moglo biti mnogo. Jedan od njih je to što je obrezanje muškaraca uveo sam Jehova i što je to bio znak da su u posebnom odnosu s njim. Obrezanje je uvedeno pre saveza Zakona ali je kasnije postalo deo njega. Najpre su bili obrezani Avraham i članovi njegovog domaćinstva b (Lev. 12:2, 3). Prema Mojsijevom zakonu čak su i stranci morali da budu obrezani pre nego što bi mogli da učestvuju u nekim proslavama, kao što je recimo Pasha (Izl. 12:43, 44, 48, 49). Nema sumnje da su Judejci neobrezanog muškarca smatrali nečistim i prezira vrednim (Is. 52:1).

⁶ Zato su hrišćani jevrejskog porekla morali imati veru i poniznost da bi prihvatili novo učenje. Savez Zakona je bio zamenjen novim savezom, pa zato Izraelci više nisu prilikom rođenja automatski postajali deo Božjeg naroda. Hrišćanima jevrejskog porekla koji su živeli u jevrejskim zajednicama – kao i onima u Judeji – trebalo je dosta hrabrosti da priznaju Hrista i da prihvate suvernike nejevrejskog porekla koji nisu bili obrezani (Jer. 31:31-33; Luka 22:20).

7. Koje činjenice „neki ljudi iz Judeje“ nisu razumeli?

⁷ Naravno, Božja merila se ne menjaju. To potvrđuje i činjenica da novi savez odražava duh Mojsijevog zakona (Mat. 22:36-40). Recimo, što se tiče uskrsenja Pavle je kasnije napisao: „Pravi Judejac je onaj koji je to iznutra i njegovo obrezanje je obrezanje srca po duhu, a ne po pisanom zakonu“ (Rimlj. 2:29; Pon. zak. 10:16). „Neki ljudi iz Judeje“ nisu shvatili tu činjenicu već su tvrdili da Bog nikada nije ukinuo zakon o obrezanju. Da li će poslušati glas razuma?

8. Zašto je pitanje obrezanja prosleđeno vodećem telu u Jerusalimu?

⁸ Luka dalje kaže: „Pavle i Varnava su se tome suprotstavili, pa je nastala velika rasprava. Zato su braća odredila da Pavle i Varnava i još neki od njih odu kod apostola i starešina u Jerusalim zbog tog pitanja“ c (Dela 15:2). Ta „velika rasprava“ pokazuje da je bilo burnih  reakcija i da su obe strane bile čvrsto uverene u svoje gledište. Skupština u Antiohiji nije mogla rešiti taj problem. Radi mira i jedinstva, starešine su mudro odlučile da se to pitanje prosledi apostolima i starešinama u Jerusalim koji su imali ulogu vodećeg tela. Šta možemo naučiti od starešina iz Antiohije?

9, 10. U čemu su braća iz Antiohije, kao i Pavle i Varnava, dobar primer za nas danas?

⁹ Važna pouka iz ovoga je da treba da imamo poverenja u Božju organizaciju. Razmisli o sledećem: Braća u Antiohiji su znala da su svi članovi vodećeg tela bili jevrejskog porekla, ali su ipak imali poverenja da će ta grupa ljudi rešiti pitanje obrezanja u skladu s Pismom. Zašto? Zato što je skupština bila sigurna da će Jehova upravljati stvarima posredstvom svog svetog duha i Poglavara hrišćanske skupštine, Isusa Hrista (Mat. 28:18, 20; Ef. 1:22, 23). Kada se u današnje vreme pojave neka ozbiljna pitanja, ugledajmo se na tu divnu braću iz Antiohije tako što ćemo imati poverenja u Božju organizaciju i Vodeće telo pomazanih hrišćana.

¹⁰ Možemo videti i koliko je dobro da budemo ponizni i strpljivi. Pavle i Varnava su direktno svetim duhom bili naimenovani da propovedaju narodima, ali svoj autoritet nisu iskoristili da tu u Antiohiji na licu mesta reše pitanje obrezanja (Dela 13:2, 3). Sem toga, Pavle je kasnije napisao: „Otišao sam [u Jerusalim] jer sam dobio objavu s neba“ – što ukazuje na Božje vođstvo u toj stvari (Gal. 2:2). Starešine se danas isto tako trude da budu ponizni i strpljivi kada se pojave neka pitanja koja bi mogla ugroziti jedinstvo skupštine. Oni ne brane svoje lično mišljenje, već se oslanjaju na Jehovu tako što istražuju Sveto pismo i uvažavaju savete i smernice koje pruža verni i razboriti rob (Fil. 2:2, 3).

11, 12. Zašto je važno čekati na Jehovu?

 ¹¹ U nekim slučajevima možda moramo čekati na Jehovu da nam pruži dodatno objašnjenje nekih stvari. Seti se da su braća u Pavlovo vreme morala da čekaju sve do otprilike 49. godine n. e. – dakle oko 13 godina nakon što je Kornelije 36. n. e. bio pomazan svetim duhom – da Jehova reši pitanje da li nejevreji treba da se obrezuju. Zašto toliko dugo? Možda je Bog hteo da Judejcima koji su želeli da mu ugode ostavi dovoljno vremena da se naviknu na tako veliku promenu. Na kraju krajeva, ukidanje saveza obrezanja koji je bio na snazi 1 900 godina i koji je bio sklopljen s njihovim praocem Avrahamom koga su veoma poštovali nije bila tako mala stvar! (Jov. 16:12).

¹² Za nas je zaista čast što nas poučava i oblikuje naš strpljivi i dobri nebeski Otac! Rezultati su uvek dobri i na našu korist (Is. 48:17, 18; 64:8). Zato nemojmo nikada insistirati na sopstvenim idejama niti negativno reagovati na organizacione promene ili izmene u objašnjenjima nekih biblijskih stihova (Prop. 7:8). Ako primetiš kod sebe i najmanju sklonost ka tome, bilo bi dobro da pod molitvom razmišljaš o odgovarajućim načelima koja se nalaze u 15. poglavlju Dela apostolskih. d

13. Kako u službi propovedanja možemo pokazati strpljenje kakvo ima Jehova?

¹³ Strpljenje će nam možda biti potrebno i kada proučavamo s ljudima kojima je teško da odbace lažna verovanja ili nebiblijske običaje za koje su vezani. U takvim slučajevima treba da pustimo da prođe neko razumno vreme da Božji duh deluje na srce te osobe (1. Kor. 3:6, 7). Treba i da se molimo za to. Bog će nam na neki način i u pravo vreme pomoći da shvatimo šta bi bilo pametno da uradimo (1. Jov. 5:14).

14, 15. Kako je skupština u Antiohiji pokazala poštovanje prema Pavlu, Varnavi i drugima koji su krenuli na put i zašto su oni bili pravi blagoslov za braću?

¹⁴ Luka dalje kaže: „Tako ih je skupština ispratila na put. Prolazeći kroz Fenikiju i Samariju, oni su braći detaljno pričali o tome kako su ljudi iz drugih naroda prihvatili veru, što ih je sve veoma obradovalo“ (Dela 15:3). To što je skupština ispratila Pavla, Varnavu i druge koji su išli s njima bio je izraz hrišćanske ljubavi kojom su pokazali da ih poštuju i da im žele Božji blagoslov. Braća iz Antiohije su nam time ostavila još jedan lep primer. Da li i ti poštuješ svoju duhovnu braću i sestre, „posebno one [starešine] koji naporno rade na  tome da propovedaju Božju reč i poučavaju druge o njoj“? (1. Tim. 5:17).

¹⁵ Ta braća koja su krenula na put bila su pravi blagoslov za suhrišćane u Fenikiji i Samariji jer su im detaljno ispričali ono što su doživeli dok su propovedali nejevrejima. Moguće je da je među onima koji su ih slušali bilo i hrišćana jevrejskog porekla koji su pobegli u te krajeve nakon što je Stefan kamenovan. Isto tako i danas, izveštaji o tome kako Jehova blagosilja stvaranje učenika daju snagu i hrabrost našoj braći, naročito onima koji podnose neke kušnje. Da li si i ti ohrabren i podstaknut na dobra dela kada na hrišćanskim sastancima i kongresima čuješ takve izveštaje ili kada u našoj literaturi ili na sajtu jw.org čitaš životne priče naše braće?

16. Šta pokazuje da je pitanje obrezanja bilo u žiži interesovanja?

¹⁶ Nakon što su putovali oko 550 kilometara na jug, izaslanici iz Antiohije su na kraju stigli na svoje odredište. Luka je napisao: „Kad su stigli u Jerusalim, srdačno su ih dočekali skupština i apostoli i starešine, a oni su im ispričali šta je sve Bog preko njih učinio“ (Dela 15:4). Međutim, „neki iz farisejske struje koji su prihvatili veru ustali su sa svojih mesta i rekli: ’Treba ih obrezati i zapovediti im da se drže Mojsijevog zakona‘“ (Dela 15:5). Očigledno je u žiži interesovanja bilo pitanje obrezanja hrišćana nejevrejskog porekla, i to pitanje je moralo biti rešeno.

17. Ko je sačinjavao vodeće telo u Jerusalimu i iz kog su možda razloga među njima bile „starešine“?

¹⁷ „Mudri su oni koji traže savet“, kaže se u Poslovicama 13:10. U skladu s tim mudrim načelom, „apostoli i starešine su se okupili da razmotre to pitanje [obrezanja]“ (Dela 15:6). „Apostoli i starešine“ su donosili odluke u ime celokupne hrišćanske skupštine, kao što to danas čini Vodeće telo. Zašto je pored apostola bilo i starešina? Seti se da je apostol Jakov bio pogubljen i da je apostol Petar barem  neko vreme bio u zatvoru. Da li bi se nešto slično moglo desiti i ostalim apostolima? To što su bila prisutna i druga zrela pomazana braća pružalo je garanciju da će se nadgledanje skupština i dalje nesmetano odvijati.

18, 19. Šta je Petar rekao i šta su mogli da zaključe oni koji su ga slušali?

¹⁸ Luka dalje kaže: „Nakon duge rasprave, Petar je ustao i rekao im: ’Braćo, dobro znate da me je Bog od prvih dana izabrao između vas da ljudi iz drugih naroda od mene čuju dobru vest i prihvate veru. I Bog, koji poznaje srca, pokazao je da ih prihvata time što im je dao sveti duh kao i nama. On nije napravio nikakvu razliku između nas i njih, nego je i njihova srca očistio posredstvom vere‘“ (Dela 15:7-9). Što se tiče grčke reči koja je u sedmom stihu prevedena sa „rasprava“, prema jednom rečniku ona takođe znači „istraživanje“, „ispitivanje“. Ta braća su se očigledno razilazila u mišljenju i to su otvoreno izražavala.

¹⁹ Petar je uverljivim rečima sve njih podsetio da je bio lično prisutan kada su 36. n. e. prvi neobrezani nejevreji – Kornelije i njegovi ukućani – bili pomazani svetim duhom. Dakle, ako Jehova više nije pravio razliku između Jevreja i nejevreja, s kojim bi pravom ljudi to činili? Sem toga, čovečje srce pročišćuje vera u Hrista, a ne poštovanje Mojsijevog zakona (Gal. 2:16).

20. Kako su zagovornici obrezanja iskušavali Boga?

²⁰ Na osnovu nepobitnog svedočanstva i Božje reči i svetog duha, Petar je u zaključku rekao: „Zašto sada iskušavate Boga stavljajući tim učenicima na vrat jaram koji ni naši preci ni mi nismo mogli nositi? Mi verujemo da ćemo biti spaseni zahvaljujući nezasluženoj dobroti Gospoda Isusa, isto kao i oni“ (Dela 15:10, 11). Zagovornici obrezanja su u stvari iskušavali Boga, to jest njegovo strpljenje. Pokušavali su da nejevrejima nametnu zakon koji ni oni sami nisu mogli u potpunosti ispuniti, zbog čega su bili osuđeni na smrt (Gal. 3:10). Trebalo je da svi ti ljudi jevrejskog porekla kojima se Petar obratio budu zahvalni za Božju nezasluženu dobrotu izraženu preko Isusa.

21. Kako su Varnava i Pavle doprineli diskusiji?

²¹ Ono što je Petar rekao očigledno je ostavilo dubok utisak na njih, jer su se „svi okupljeni utišali“. Zatim su Varnava i Pavle pričali o „mnogim znakovima i čudima koja je Bog preko njih činio među ljudima iz drugih naroda“ (Dela 15:12). Tada su apostoli i starešine napokon mogli da odvagnu sve činjenice i da donesu odluku koja jasno odražava Božju volju što se tiče obrezanja.

22-24. (a) U kom pogledu Vodeće telo danas postupa po uzoru na vodeće telo iz prvog veka? (b) Kako sve starešine mogu pokazati da poštuju teokratski red?

 ²² Kada se u današnje vreme članovi Vodećeg tela sastaju, oni takođe traže vođstvo u Božjoj reči i usrdno se mole za sveti duh (Ps. 119:105; Mat. 7:7-11). Zato svaki član Vodećeg tela unapred dobija dnevni red kako bi mogao da razmisli o tačkama koje će se razmatrati i da se moli u vezi s tim (Posl. 15:28). Ta pomazana braća na sastanku otvoreno i s poštovanjem iznose svoje mišljenje. Tokom tih razgovora često se koristi Biblija.

²³ Skupštinskim starešinama to treba da služi kao primer. Ako starešine na svom sastanku ne mogu da reše neko ozbiljno pitanje, mogu pitati za savet lokalnu podružnicu ili njene naimenovane predstavnike, kao što su pokrajinski nadglednici. Ako je neophodno, podružnica se može pismenim putem obratiti Vodećem telu.

²⁴ Jehova zaista blagosilja one koji poštuju teokratsko uređenje i koji su ponizni, verni i strpljivi. Kao što ćemo videti u sledećem poglavlju, Bog takve osobe nagrađuje istinskim mirom, duhovnim napretkom i hrišćanskim jedinstvom.