KAO što verovatno znaš, ljudi stare, razbolevaju se i umiru. Čak i neka deca umiru. Da li treba da se plašiš smrti ili nekoga ko je umro?— Da li znaš šta se dešava kad umremo?—

Pa, nijedan čovek koji danas živi nije bio mrtav pa se vratio u život da bi nam ispričao šta se dešava posle smrti. Ali kada je Veliki Učitelj živeo na zemlji, postojao je jedan takav čovek. Dok budemo čitali o tom čoveku, saznaćemo šta se dešava sa onima koji umru. Taj čovek je bio Isusov prijatelj i živeo je u Vitaniji, jednom gradiću nedaleko od Jerusalima. Zvao se Lazar i imao je dve sestre, Martu i Mariju. Hajde da vidimo šta se dogodilo prema onome što kaže Biblija.

Jednoga dana, Lazar se jako razboleo. Isus je u to vreme bio daleko. Zato su Marta i Marija poslale jednog čoveka da kaže Isusu da je njihov brat Lazar bolestan. One su znale da Isus može da dođe i da ga izleči. Isus nije bio doktor, ali je imao moć od Boga pa je mogao da izleči svaku vrstu bolesti (Matej 15:30, 31).

Ali, pre nego što je Isus došao, Lazar se toliko razboleo da je umro. Međutim, Isus je rekao svojim učenicima da Lazar spava i da on ide da ga probudi. Učenici nisu razumeli šta je Isus time mislio. Zato im je on otvoreno rekao: „Lazar je umro.“ Šta nam to govori u vezi sa smrću?— Da, govori nam da je smrt slična  dubokom snu. To je toliko dubok san da čovek čak ništa i ne sanja.

Isus je stigao kod Marte i Marije. Tamo su se već nalazili mnogi prijatelji te porodice. Oni su došli da uteše ove dve sestre jer im je umro brat. Kada je Marta čula da Isus dolazi, krenula mu je u susret. I Marija je takođe izašla da vidi Isusa. Ona je bila jako žalosna i plakala je. Došla je do Isusa i klekla pred njim. I drugi ljudi koji su išli s Marijom takođe su plakali.

Veliki Učitelj ih je pitao gde su stavili Lazara. Narod je tada odveo Isusa do jedne pećine u koju su sahranili Lazara. Kada je Isus video sve te ljude kako plaču, i on se rasplakao. On je znao kako je bolno kada umre neka draga osoba.

Pošto je ulaz u pećinu bio zatvoren jednim kamenom, Isus je rekao: „Odmaknite kamen.“ Da li će ljudi to uraditi?— Marta je mislila da to ne bi trebalo da urade, pa je zato rekla: „Gospode, sada već sigurno zaudara, jer je četvrti dan.“

Međutim, Isus joj je kazao: „Zar ti nisam rekao da ćeš, ako budeš verovala, videti Božju slavu?“ Isus je mislio da će Marta videti nešto što će doneti slavu Bogu. Šta je on zatim uradio? Kada su uklonili kamen, Isus se naglas pomolio Jehovi. Zatim je jakim glasom povikao: „Lazare, izađi!“ Da li je Lazar izašao? Da li je mogao da izađe?—

Pa, da li ti možeš da probudiš nekoga ko spava?— Možeš. Ako ga glasno pozoveš, on će se probuditi. Ali da li možeš probuditi nekoga ko spava smrtnim snom?— Ne možeš. Ma koliko ti glasno vikao, onaj ko je mrtav ne može te čuti. Ni ti, ni ja, ni bilo ko drugi ne možemo ništa da učinimo da bismo probudili nekoga ko je mrtav.

 Ali Isus je drugačiji. On ima posebnu moć od Boga. Kada je zovnuo Lazara, desilo se nešto zadivljujuće. Čovek koji je četiri dana bio mrtav, izašao je iz groba! Oživeo je! Mogao je ponovo da diše, da hoda i da govori! Da, Isus je podigao Lazara iz mrtvih (Jovan 11:1-44).

Razmisli sada o sledećem: Šta se desilo s Lazarom kada je umro? Da li je neki deo njega — neka duša ili neki duh — napustio njegovo telo i nastavio da živi negde drugde? Da li je Lazareva duša otišla na nebo? Da li je on četiri dana bio tamo s Bogom i sa svetim anđelima?—

Ne, nije. Sećaš se da je Isus rekao da Lazar spava. Kako izgleda kad spavaš? Kad si u dubokom snu, ti ne znaš šta se dešava oko tebe, zar ne?— A kada se probudiš, ne znaš koliko dugo si spavao sve dok ne pogledaš na sat.

 Tako je i s ljudima koji su mrtvi. Oni ništa ne znaju. Ništa ne osećaju. I ništa ne mogu da rade. U takvom stanju je bio i Lazar kada je bio mrtav. Smrt je slična dubokom snu nakon koga se čovek ničega ne seća. Biblija kaže: „Mrtvi nisu svesni ničega“ (Propovednik 9:5, 10; NW).

Razmisli takođe i o sledećem: Da je Lazar ta četiri dana bio na nebu, zar ne bi nešto rekao o tome?— I da je stvarno bio na nebu, zar bi ga Isus primorao da se s tog prelepog mesta vrati na zemlju?— Naravno da ne bi!

Pa ipak, mnogi ljudi kažu da mi imamo dušu i da ta duša živi posle smrti tela. Oni kažu da je Lazareva duša živela na nekom drugom mestu. Ali Biblija ne govori to. Ona kaže da je Bog stvorio prvog čoveka Adama kao ’živu dušu‘. Adam je bio duša. Osim toga, kada je Adam zgrešio, Biblija kaže da je on umro. On je postao „mrtva duša“ i vratio se u prah od kog je bio stvoren. Biblija takođe kaže da su svi Adamovi potomci nasledili greh, a time i smrt (Postanje 2:7; 3:17-19; Brojevi 6:6; Rimljanima 5:12).

 Jasno je onda da nemamo dušu koja je odvojena od tela. Mi sami smo duše. I pošto su ljudi nasledili greh od prvog čoveka Adama, Biblija kaže: „Duša koja zgreši ona će umreti“ (Jezekilj 18:4).

Neki ljudi se plaše smrti. Oni ne vole da prolaze pored groblja jer misle da mrtvi imaju dušu koja je odvojena od tela i da mogu povrediti one koji su živi. Ali da li mrtav čovek može povrediti nekoga ko je živ?— Ne, ne može.

Neki ljudi čak veruju da mrtvi mogu da se vrate kao duhovi i da posećuju žive. Zato ostavljaju hranu za mrtve. Ali ti ljudi u stvari ne veruju u ono što Bog kaže u vezi s mrtvima. Ako verujemo u ono što Bog kaže, nećemo se plašiti mrtvih. Takođe, ako smo zaista zahvalni Bogu što nam je dao život, onda ćemo to i pokazati radeći ono što se njemu dopada.

Ali, možda se pitaš: ’Da li će Bog vratiti u život decu koja su umrla? Da li on to stvarno želi?‘ Neka to bude naša sledeća tema.