PRETPOSTAVIMO da ti je neko dao jedan predivan poklon. Kako bi reagovao?— Da li bi samo zahvalio i zatim potpuno zaboravio na onoga ko ti je dao taj poklon? Ili bi se sećao te osobe i onoga što je uradila za tebe?—

Jehova Bog nam je takođe dao nešto predivno. Poslao je svog Sina na zemlju da umre za nas. Da li znaš zašto je Isus morao da umre?— To je veoma važno da razumemo.

Kao što smo videli u 23. poglavlju, Adam je zgrešio kada je prekršio Božji savršeni zakon. Tako smo svi nasledili greh od Adama, koji je praotac svih ljudi. Šta misliš, šta nam je onda potrebno?— Potreban nam je, da tako kažemo, novi otac koji je ostao savršen do kraja svog života na zemlji. Šta bi rekao, ko može da nam bude takav otac?— Može Isus.

Jehova je poslao Isusa na zemlju da bi nam bio kao otac umesto Adama. Biblija kaže: „’Prvi čovek Adam postao je živa duša.‘ Poslednji Adam postao je životodajni duh.“ Ko je bio prvi Adam?— Tačno, čovek kojeg je Bog stvorio od zemaljskog praha. Ko je drugi Adam?— To je Isus. Biblija to pokazuje kada kaže sledeće: ’Prvi čovek [Adam] je sa zemlje i načinjen je od praha; drugi čovek [Isus] je s neba‘ (1. Korinćanima 15:45, 47; Postanje 2:7).

Pošto je Bog premestio Isusov život s neba i stavio ga u Mariju, Isus nije nasledio nikakav greh od Adama. Zato je on bio  savršen čovek (Luka 1:30-35). Zbog toga je, kada se Isus rodio, jedan anđeo rekao pastirima: ’Danas vam se rodio Spasitelj‘ (Luka 2:11). Ali da bi Isus bio naš Spasitelj, šta je trebalo da postane od njega? — Trebalo je da izraste u potpuno odraslog čoveka kao što je bio Adam. Tada bi on mogao da bude ’drugi Adam‘.

Naš Spasitelj Isus takođe će postati i naš ’Večni Otac‘, kako ga Biblija naziva (Isaija 9:6, 7). Da, savršeni Isus može biti naš otac umesto Adama, koji je postao nesavršen kada je zgrešio. To znači da mi možemo izabrati da nam otac bude taj ’drugi Adam‘, to jest Isus. Naravno, i on je Sin Jehove Boga.

Time što učimo o Isusu mi ga prihvatamo kao našeg Spasitelja. Da li se sećaš, od čega treba da budemo spaseni?— Tačno, od greha i smrti koje smo nasledili od Adama. Savršeni život koji je Isus kao odrastao čovek žrtvovao, to jest dao za nas naziva se otkupnina. Jehova je obezbedio otkupninu da bi nam bili oprošteni gresi (Matej 20:28; Rimljanima 5:8; 6:23).

Sigurno ne želimo da zaboravimo to što su Bog i njegov Sin uradili za nas, zar ne?— Isus je pokazao svojim sledbenicima kako mogu na jedan poseban način da se sećaju onoga što je on uradio, a to i nama može  pomoći. Hajde da porazgovaramo o tome.

Zamisli da se nalaziš u sobi na spratu jedne kuće u Jerusalimu. Noć je. Isus i njegovi apostoli se nalaze za stolom. Na stolu su pečeno jagnje, pljosnati hleb i crveno vino. Oni imaju jedan poseban obrok. Da li znaš kojim povodom?—

Taj obrok ih podseća na ono što je Jehova uradio stotinama godina ranije kada je njegov narod Izrael bio u ropstvu u Egiptu. Jehova je tada rekao svom narodu: ’Neka svaka porodica zakolje jedno jagnje  i namaže njegovom krvlju dovratak svoje kuće.‘ Zatim je rekao: ’Uđite u kuću i jedite ga‘.

Izraelci su to uradili. Te iste noći, Božji anđeo je prošao kroz Egipat. U većini kuća je ubio najstarije dete. Ali obišao je one kuće na čijim je dovratnicima video jagnjeću krv. U tim kućama nije nijedno dete umrlo. Faraon, egipatski kralj, jako se uplašio zbog onoga što je Jehovin anđeo uradio. Zato je rekao Izraelcima: ’Slobodni ste. Idite iz Egipta!‘ Oni su tada natovarili svoje kamile i magarce i otišli.

Jehova nije želeo da njegov narod zaboravi kako ih je oslobodio. Zato je rekao: ’Jednom godišnje ješćete obrok kakav jedete večeras.‘ Oni su taj poseban obrok nazvali Pasha. Te noći je Božji anđeo ’prošao pored‘ kuća koje su bile obeležene krvlju (Izlazak 12:1-13, 24-27, 31).

Isus i njegovi apostoli su se prisećali tog događaja dok su jeli pashalni obrok. Isus je posle toga uradio nešto veoma važno. Međutim, pre nego što je to uradio, otpustio je nevernog apostola Judu. Zatim je uzeo jedan od preostalih hlebova, pomolio se, prelomio ga i podelio svojim učenicima. „Uzmite, jedite“, rekao je. Nakon toga im je rekao: ’Ovaj hleb predstavlja moje telo koje ću dati kada umrem za vas.‘

Isus je zatim uzeo čašu crvenog vina. Još jednom je u molitvi zahvalio, prosledio tu čašu vina svojim učenicima i rekao: ’Pijte iz nje svi. Ova čaša predstavlja moju krv. Uskoro ću proliti svoju krv da bih vas oslobodio od greha. Činite ovo da biste me se sećali‘ (Matej 26:26-28; 1. Korinćanima 11:23-26).

Da li si zapazio da je Isus rekao učenicima da to nastave da čine u znak sećanja na njega?— Više nije trebalo da imaju  pashalne obroke. Umesto toga, trebalo je da jedanput godišnje imaju ovaj poseban obrok prilikom kog bi se sećali Isusa i njegove smrti. Taj obrok se zove Gospodova večera. Mi ga danas obično zovemo Memorijal. Zašto?— Zato što nas on podseća na ono što su Isus i njegov Otac, Jehova Bog, uradili za nas.

Hleb treba da nas navede da razmišljamo o Isusovom telu. Isus je bio spreman da žrtvuje svoje telo da bismo mi mogli imati večni život. A crveno vino?— Ono treba da nas podseća na vrednost Isusove krvi. Ona je još dragocenija od krvi pashalnog jagnjeta u Egiptu. Da li znaš zašto?— Biblija kaže da naši gresi mogu biti oprošteni na temelju Isusove krvi. Kada svi naši gresi budu oprošteni, više se nećemo razbolevati, stariti i umirati. O tome treba da razmišljamo kada prisustvujemo Memorijalu.

Da li svi koji prisustvuju Memorijalu treba da jedu hleb i piju vino?— Pa, Isus je rekao onima koji su jeli i pili: ’Vi ćete biti u mom kraljevstvu i sedećete sa mnom na prestolima na nebu‘ (Luka 22:19, 20, 30). To znači da će oni ići na nebo da budu kraljevi sa Isusom. Dakle, samo oni koji imaju nadu da će vladati sa Isusom na nebu treba da uzimaju hleb i vino.

Ali čak i oni koji ne jedu hleb i ne piju vino treba da prisustvuju Memorijalu. Da li znaš zašto?— Zato što je Isus dao život za sve nas. Time što prisustvujemo Memorijalu, pokazujemo da nismo zaboravili to što je Isus uradio. Mi se sećamo Božjeg predivnog dara.