1, 2. Zašto se može reći da je Sveto pismo divan poklon od Boga?

KAKO se osećate kada dobijete neki poklon od dragog prijatelja? Verovatno se radujete jer vidite da je mislio na vas i da vas voli. Sigurno ste mu zahvalni zbog toga.

² Sveto pismo je divan poklon od Boga. Po čemu se ono razlikuje od svih drugih knjiga? Govori nam o stvaranju svemira, naše planete i prvih ljudi. Pored toga, u njemu se nalaze praktični saveti koji nam mogu pomoći da izađemo na kraj s problemima i brigama. Sveto pismo nam takođe otkriva šta će Bog učiniti u budućnosti. To ne možemo saznati ni iz jedne druge knjige. Sigurno smo zahvalni što imamo Sveto pismo.

3. Šta nam o Jehovi otkriva činjenica da nam je dao Sveto pismo?

³ Osim toga, to što nam je Jehova Bog dao Sveto pismo otkriva nam nešto o njemu. On želi da ga dobro upoznamo. Štaviše, Sveto pismo nam može pomoći da budemo Božji prijatelji. Zar to nije divno?

4. Po čemu je Sveto pismo posebna knjiga?

 ⁴ Možda i vi imate Sveto pismo, to jest Bibliju. Cela Biblija ili neki njeni delovi objavljeni su na oko 2 600 jezika, tako da je može čitati oko 95 posto ljudi u svetu. U proseku se svake sedmice odštampa više od milion Biblija. Do sada je odštampano na milijarde primeraka, bilo cele Biblije, bilo njenih delova. Sasvim sigurno, nijedna knjiga nije kao Biblija.

5. Šta znači to što je Sveto pismo nadahnuto od Boga?

⁵ Nadalje, Sveto pismo je „nadahnuto od Boga“. (Pročitati 2. Timoteju 3:16.) Šta to znači? U samom Svetom pismu se objašnjava: „Ljudi [su] govorili reči koje su dolazile od Boga, kako ih je sveti duh vodio“ (2. Petrova 1:21). Uzmimo za primer direktora koji diktira pismo sekretarici. Ona zapisuje njegove misli, a ne svoje. Zato se može reći da je to njegovo pismo. Tako su i u Svetom pismu zapisane Božje misli, a ne misli ljudi koji su ga pisali.  Zato na Sveto pismo možemo gledati kao na „Božju reč“ (1. Solunjanima 2:13).

6, 7. Na kakav nas zaključak navodi to što su svi delovi Biblije u međusobnom skladu?

⁶ Biblija je pisana u razdoblju od 1 600 godina. Pisalo ju je oko 40 ljudi, koji su živeli u različito vreme i bili iz različitih slojeva društva. Među njima je bilo zemljoradnika, ribara i pastira, kao i proroka, sudija i kraljeva. Luka, koji je napisao jedno jevanđelje, bio je lekar. Iako su se pisci Biblije toliko razlikovali, svi njeni delovi su u međusobnom skladu. *

⁷ Prva biblijska knjiga, Postanak, otkriva nam kako su počeli problemi čovečanstva. Poslednja knjiga, Otkrivenje, pokazuje da će cela planeta postati raj. Time je obuhvaćen period od više hiljada godina, a sve što je zapisano pomaže nam da razumemo kako će Bog ostvariti ono što je u početku želeo. To što Biblija od početka do kraja govori o jednoj temi potvrđuje da je ona knjiga od Boga.

8. Koji primeri pokazuju da je ono što stoji u Svetom pismu u skladu s naučnim činjenicama?

⁸ Pored toga, ono što stoji u Svetom pismu u skladu je s naučnim činjenicama. Mnoge stvari su čak zapisane vekovima pre nego što ih je nauka potvrdila. Na primer, u knjizi Levitskoj se spominju zakoni o higijeni i karantinu. Oni su drevnom Izraelu dati još u vreme kada drugi narodi nisu znali ništa o širenju zaraze. Slično tome, u vreme kada su ljudi  imali pogrešne predstave o tome kakvog je oblika naša planeta, u Bibliji je zapisano da je ona „krug“, to jest da je okrugla * (Isaija 40:22). U njoj je takođe rečeno da je Bog Zemlju „obesio ni na čem“, to jest da Zemlja nema vidljiv oslonac (Jov 26:7). Naravno, Biblija nije knjiga koja se bavi naukom. Ali ono što u njoj piše slaže se sa onim što je nauka dokazala. Zar to ne bismo i očekivali od knjige koja dolazi od Boga?

9. (a) Kako se u Svetom pismu govori o događajima i ljudima iz prošlosti? (b) Po čemu se Sveto pismo razlikuje od drugih istorijskih zapisa i šta nam to pokazuje?

⁹ U Svetom pismu se nalaze tačni istorijski podaci. Kada se govori o događajima i ljudima iz prošlosti, navode se mnogi važni detalji. Jedan primer toga su brojni rodoslovi. * Osim toga, za razliku od istoričara koji često ne spominju poraze svog naroda, biblijski pisci su bili iskreni i zabeležili su poraze izraelskog naroda. Neki su zapisali čak i sopstvene greške. Na primer, Mojsije je u knjizi Brojevi zapisao jednu svoju ozbiljnu grešku zbog koje je bio strogo ukoren (Brojevi 20:2-12). Takva iskrenost se retko može naći u drugim istorijskim zapisima. Međutim, Biblija se razlikuje od tih zapisa jer je ona knjiga od Boga.

10. Zašto su saveti iz Svetog pisma praktični za nas?

¹⁰ Pošto je Sveto pismo nadahnuto od Boga, ono je „korisno za poučavanje, za ukoravanje, za popravljanje“ (2. Timoteju 3:16). Saveti iz Svetog pisma su  praktični za nas. To je logično, jer je autor te knjige Jehova, koji nas je stvorio i koji nas najbolje poznaje. On zna šta je dobro za nas, a šta nije. On najbolje zna šta nam je potrebno da bismo bili srećni.

11, 12. (a) O čemu je Isus govorio u Propovedi na gori? (b) U čemu nam mogu pomoći biblijski saveti?

¹¹ U Svetom pismu je zabeležena poznata Isusova Propoved na gori, to jest Beseda na gori. Možemo je  pronaći u Jevanđelju po Mateju, u poglavljima od 5 do 7. Isus je u toj propovedi govorio o mnogim temama, između ostalog i o tome kako da budemo srećni, kako da rešavamo razmirice, kako da se molimo i kako da gledamo na novac. Isusovi saveti su i dan-danas praktični.

¹² U Bibliji ima mnogo saveta koji nam mogu pomoći da imamo srećnu porodicu i dobre međuljudske odnose, kao i da budemo dobri radnici. Oni su korisni za svakoga i nikada ne zastarevaju. Kako to da su saveti iz Biblije toliko mudri? Bog je preko proroka Isaije rekao: „Ja, Jehova, ja sam tvoj Bog, koji te uči za tvoje dobro“ (Isaija 48:17).

13. Šta je Jehova preko Isaije prorekao o Vavilonu?

¹³ U Svetom pismu se nalaze brojna proročanstva, od kojih su se mnoga već ispunila. Evo jednog primera. Preko proroka Isaije, koji je živeo u osmom veku pre n. e., Jehova je prorekao da će biti uništen grad Vavilon (Isaija 13:19; 14:22, 23). Navedeni su detalji o tome kako će on biti osvojen. Osvajači će isušiti reku koja je proticala kroz Vavilon i ući u grad bez borbe. I to nije sve. U Isaijinom proročanstvu je navedeno čak i ime kralja koji će osvojiti Vavilon — zvaće se Kir. (Pročitati Isaiju 44:27–45:2.)

14, 15. Kako su se ispunili neki detalji Isaijinog proročanstva?

¹⁴ Oko 200 godina kasnije, u noći između 5. i 6. oktobra 539. pre n. e., blizu Vavilona se ulogorila vojska. Ko je bio na čelu te vojske? Baš kao što je bilo prorečeno, bio je to persijski kralj Kir. Ali da li će se ispuniti i ostali detalji iz tog proročanstva? Na primer, da li će Kirova vojska ući u Vavilon bez borbe?

 ¹⁵ Vavilonci su te noći imali gozbu i osećali su se bezbedno iza masivnih gradskih zidina. U međuvremenu, Kir je skrenuo tok reke koja je proticala kroz grad. Uskoro je nivo vode dovoljno opao, tako da su njegovi vojnici mogli da pregaze rečno korito i da se približe gradskim zidinama. Ali kako je Kirova vojska ušla u grad? Iz nepoznatog razloga, gradske kapije su te noći ostale otvorene.

16. (a) Šta je Isaija još prorekao za Vavilon? (b) Koji dokaz postoji da se ispunilo to proročanstvo?

¹⁶ U vezi s Vavilonom bilo je prorečeno: „Nikad više neće biti nastanjen, neće ga više biti ni u jednom budućem naraštaju. Arapin neće tamo razapinjati svoj šator, niti će pastiri voditi svoja stada da tamo počivaju“ (Isaija 13:20). Ovo proročanstvo nije govorilo samo o osvajanju Vavilona nego i o tome šta će s njim biti nakon toga. Prorečeno je da će taj grad zauvek ostati pust. Da li se to ispunilo? Oko 80 kilometara južno od Bagdada u Iraku nalaze se ruševine drevnog Vavilona. To  je dokaz da se ispunilo ono što je Jehova rekao o Vavilonu: „Pomešću ga metlom uništenja“ (Isaija 14:22, 23). *

17. Zašto možemo biti sigurni da će Bog ispuniti sva svoja obećanja?

¹⁷ To što su se mnoga proročanstva već ispunila zaista jača našu veru. Nema sumnje da će Bog, koji je ispunio sva svoja obećanja u prošlosti, ispuniti i obećanje da će pretvoriti zemlju u raj. (Pročitati Brojeve 23:19.) Zato imamo nadu „u večni život, što ga je Bog, koji ne može da laže, još davno obećao“ (Titu 1:2). *

18. Kako je apostol Pavle opisao „Božju reč“?

¹⁸ Na osnovu svega što smo razmotrili, možemo zaključiti da je Biblija jedinstvena knjiga. Svi njeni delovi su u međusobnom skladu. Ono što u njoj piše slaže se sa onim što je nauka dokazala. Pored toga, Biblija sadrži tačne istorijske podatke, mnoge praktične savete i proročanstva koja su se ispunila. Ali to nije sve. Apostol Pavle je napisao: „Božja reč je živa i delotvorna, oštrija je od svakog dvoseklog mača [...] i može prosuditi misli i namere srca“ (Jevrejima 4:12).

19, 20. (a) Kako nam Biblija pomaže da otkrijemo šta nam je u srcu? (b) Kako možemo pokazati da smo zahvalni za Bibliju?

¹⁹ Čitanje Božje Reči može promeniti naš život. Može nam pomoći da otkrijemo šta nam je zaista u srcu. Na koji način? Možda kažemo da volimo Boga, ali da li je to zaista tako videće se po tome kako reagujemo na ono što pročitamo u Bibliji.

²⁰ Biblija je zaista knjiga od Boga. On želi da je čitamo i proučavamo. Kako možete pokazati da ste zahvalni za taj poklon od Boga? Tako što ćete se truditi da još bolje upoznate tu knjigu. To će vam pomoći da razumete šta Bog namerava da učini za ljude. U sledećem poglavlju će biti više reči o tome.