DOK oko 96 posto Amerikanaca tvrdi da veruju u Boga, taj procenat je mnogo manji među Evropljanima i Azijcima. Međutim, čak i u zemljama u kojima većina ljudi tvrdi da ne veruje u Boga kao osobu, prilično mnogo njih prihvata predstavu da je neka nepoznata sila stvorila materijalni svemir. Poznati japanski prosvetitelj Jukiči Fukuzava, čiji se portret može videti na novčanici od 10 000 jena, jednom je napisao: „Kaže se da nebo nije stvorilo čoveka da bude iznad ili ispod drugih ljudi.“ Koristeći reč „nebo“, Fukuzava je mislio na prirodne zakone, koji su po njemu stvorili ljude. Mnogi prihvataju takvu predstavu o nekom apstraktnom „nebu“, a među njima je i dobitnik Nobelove nagrade Keniči Fukui. On je rekao da veruje da u svemiru postoji neka velika okosnica — nešto što se u religioznoj terminologiji naziva „Bog“ — ali je tu okosnicu nazvao „idiosinkrazija prirode“.

 ² Ti intelektualci veruju da je nešto večno ili neko večan pokrenuo sve što postoji u svemiru. Zašto u to veruju? Pa, razmisli o sledećem: Sunce je toliko ogromna zvezda da u njega može stati milion Zemalja, ali je u galaksiji Mlečni put ipak samo tačkica. A Mlečni put je samo jedna od milijardi galaksija u svemiru. Izgleda da naučna posmatranja otkrivaju da se te galaksije ogromnom brzinom udaljavaju jedna od druge. Sigurno je bila potrebna beskrajna dinamička energija da bi se svemir pokrenuo. Ko je ili šta je izvor te energije? „Podignite oči svoje i gledajte! Ko je sve to stvorio?“ pita Biblija. „Ko li vojsku vodi njihovu? On svakoga po imenu zove i s velike sile [’dinamičke energije‘, NW] i moći njegove ni jedno ne izostaje“ (Isaija 40:25, 26). Ovi stihovi pokazuju da je postojao neko ko je pokrenuo svemir — Izvor ’dinamičke energije‘.

³ Razmisli malo i o životu na Zemlji. Da li je život mogao da nastane sam od sebe, kako tvrde evolucionisti? Biohemičar Majkl Bihi kaže: „Nauka je strašno napredovala u razumevanju toga kako se odvijaju životni hemijski procesi, ali prefinjenost i složenost bioloških sistema na molekularnom nivou parališu pokušaje nauke da objasni poreklo tih sistema... Mnogi naučnici odvažno tvrde da su im ta objašnjenja već u ruci, ili da će im pre ili kasnije biti u ruci, ali nigde u stručnoj naučnoj literaturi ne može se naći potvrda za takve tvrdnje. Što je još važnije, postoje ubedljivi razlozi u prilog mišljenju da će darvinističko objašnjenje mehanizama života zauvek ostati neobjašnjeno — razlozi zasnovani na strukturi [biomolekularnih] sistema.“

⁴ Da li si zaista zadovoljan teorijom da je ljudski život nastao bez ikakvog inteligentnog uticaja? Osmotrimo kratko ono što neki smatraju „najsloženijom materijom u svemiru“, ljudski mozak, i pogledajmo koje zaključke možemo izvući. „Performanse čak najnovijih kompjutera s neuronskom mrežom“, kaže dr Ričard  M. Restak, „imaju desetohiljaditi deo... kapaciteta kućne muhe.“ Ljudski mozak je daleko superiorniji u odnosu na mozak kućne muhe. On je programiran da uči jezike. On se sam popravlja, prepisuje programe i poboljšava svoj kapacitet. Bez sumnje ćeš se složiti da čak i moćni superkompjuter, koji ima samo „desetohiljaditi deo... kapaciteta kućne muhe“ ima inteligentnog dizajnera. A šta je s ljudskim mozgom? *

⁵ Pre oko 3 000 godina, u vreme kad ljudi nisu potpuno razumeli čudesa svoje telesne građe, jedan pisac Biblije je razmišljao o građi ljudskog tela i rekao: „Hvalim te što sam tako divno sazdan. Divna su sva dela tvoja, dobro zna to duša moja.“ On nije znao za molekule DNK, a ipak je napisao: ’Zametak moj videše oči tvoje, i u knjizi tvojoj sve je to zapisano‘ (Psalam 139:14, 16). O kome je on govorio? Ko je ’obiljem dinamičke energije‘ stvorio sve što postoji u svemiru?

⁶ Prvi stih u Bibliji kaže: „U početku stvori Bog nebo i zemlju“ (Postanje 1:1). On je takođe Autor Biblije, Onaj koji je nadahnuo njen sadržaj. On se otkriva kao osoba s kojom možemo biti u smisaonom odnosu.