„B IBLIJA predstavlja objedinjenje ljudske civilizacije i životnih iskustava, i bez premca je“, kaže jedan časopis koji je objavio Univerzitet Čung Šang iz Kantona, u Kini. Imanuel Kant, uticajni filozof iz 18. veka, citiran je kako kaže: „Postojanje Biblije, kao knjige za narod, najveća je blagodat koju je ljudska rasa ikada doživela. Svaki pokušaj da se ona omalovaži... predstavlja zločin protiv čovečanstva.“ The Encyclopedia Americana kaže: „Uticaj Biblije ni u kom slučaju nije ograničen na Jevreje i hrišćane... Ona se danas smatra etičkom i religioznom riznicom čija neiscrpna učenja obećavaju da će biti sve korisnija dok raste nada svetske civilizacije.“

² Bez obzira na to kojoj religiji pripadaš, zar nisi zainteresovan da saznaš nešto više o jednoj takvoj knjizi? Do kraja 20. veka, Biblija je u celini ili delimično bila prevedena na preko 2 200 jezika. Većina ljudi može nabaviti Bibliju na jeziku koji ume da čita. Procenjuje se da je od izuma štampanja pokretnim slovima, širom sveta proizvedeno četiri milijarde Biblija.

³ Molimo te da sada otvoriš svoju Bibliju ako je imaš i pogledaš sadržaj. Zapazićeš nazive knjiga, počev od Postanja ili Prve Mojsijeve, pa sve do Otkrivenja. Biblija je u stvari jedna zbirka od 66 knjiga koje je pisalo oko 40 ljudi. Prvi deo, sastavljen od 39 knjiga, koji mnogi zovu Stari Zavet, ispravno se naziva Hebrejski spisi zato što je napisan uglavnom na hebrejskom. Drugi deo, sastavljen od 27 knjiga koje mnogi zovu Novi Zavet, pravilno se naziva Hrišćanski grčki spisi, jer su  ga hrišćanski pisci napisali na grčkom jeziku. Bilo je potrebno preko 1 600 godina, od 1513. pre n. e. do 98. n. e., da bi se pisanje Biblije završilo. Pisci nikada nisu imali neki uređivački sastanak, i neke knjige su istovremeno pisane u mestima koja su udaljena hiljade kilometara. Ipak, Biblija ima samo jednu temu, predstavlja objedinjenu celinu; ona ne protivreči sama sebi. Ne možemo, a da se ne zapitamo: ’Kako je više od 40 muškaraca koji su živeli u razdoblju od 16 vekova moglo da sastavi jednu tako skladnu knjigu?‘

⁴ Iako je pisanje Biblije završeno pre više od 1 900 godina, ona svojim sadržajem budi znatiželju muškaraca i žena savremenog doba. Na primer, otvori svoju Bibliju kod Jova 26:7. Zadrži na umu da je ovaj stih napisan u 15. veku pre n. e. Tu stoji: „[Bog] je sever nad prazninom razastro, on je zemlju ni za čemu obesio.“ A sada otvori Isaiju 40:22 i uzmi u obzir to da je knjiga Isaije napisana u osmom veku pre n. e. U tom stihu stoji: „On je koji sedi nad krugom od zemlje a njeni su stanovnici kao skakavci. On nebesa kao tanko platno razastire i kao šator sebi za stan razapinje.“ Na šta pomisliš kad pročitaš ova dva opisa? Na neki okrugli predmet koji je ’obešen‘ u prostoru. Verovatno si video takvu sliku na fotografijama snimljenim iz savremenog svemirskog broda. Možda se pitaš: ’Kako su ljudi koji su živeli tako davno mogli dati ove naučno tačne izjave?‘

⁵ Osmotrimo još jedno pitanje vezano za Bibliju. Da li je Biblija istorijski tačna? Neki misle da je Biblija samo neka zbirka legendi i da nema istorijsku osnovu. Uzmimo na primer jednog dobro poznatog Izraelca, kralja Davida. Biblija je sve donedavno bila jedini izvor informacija o njegovom životu. Iako ga većina istoričara prihvata kao istinitu ličnost, neki skeptici pokušavaju da ga odbace kao legendu koju su smislili jevrejski propagatori. Šta pokazuju činjenice?

 ⁶ U ruševinama drevnog izraelskog grada Dana, 1993. godine pronađen je jedan natpis koji ukazuje na „Davidov dom“. Taj natpis je bio deo jednog polomljenog spomenika iz devetog veka pre n. e., kojim su neprijatelji Izraelaca slavili uspomenu na pobedu nad njima. Iznenada se pojavilo drevno osvrtanje na Davida van stranica Biblije! Da li to ima neki značaj? U pogledu tog otkrića, Izrael Finkelštajn, sa Univerziteta Tel Aviv, primetio je: „Otkrićem natpisa o Davidu, biblijski nihilizam se raspao preko noći.“ Zanimljivo je da je profesor Vilijam F. Olbrajt, arheolog koji je decenijama vršio iskopavanja u Palestini, jednom prilikom rekao: „Jedno otkriće za drugim potvrđuje tačnost nebrojenih detalja i donosi sve veće priznanje vrednosti Biblije kao istorijskog izvora.“ I opet možemo pitati: ’Kako je moguće da ta drevna knjiga, za razliku od epova i legendi, bude tako istorijski precizna?‘ Ali ima još toga.

⁷ Biblija je takođe proročanska knjiga (2. Petrova 1:20, 21). Kad čuješ reč „proročanstvo“, možda odmah pomisliš na neispunjene reči samozvanih proroka. Ali ostavi po strani bilo kakve predrasude i otvori u svojoj Bibliji 8. poglavlje Danila. Tu Danilo opisuje jednu viziju o borbi između dvorogog ovna i jarca s ’velikim rogom‘. Jarac pobeđuje, ali se njegov veliki rog lomi. Na njegovom mestu izlaze četiri roga. Šta znači ova vizija? Danilov izveštaj nastavlja: „Ovan što si video, koji ima dva roga, to su kraljevi Midski i Persijski. Jarac je kralj Javanski [„Grčki“, DK]. Veliki rog među očima to je prvi kralj. Četiri roga koji izbiše na mesto izlomljenog roga, to su četiri kraljevstva koja će nastati iz tog naroda, ali koja neće imati toliku silu“ (Danilo 8:3-22).

⁸ Da li se ovo proročanstvo ispunilo? Pisanje knjige Danila završeno je oko 536. pre n. e. Tačno 180 godina kasnije, 356. pre n. e., rodio se makedonski kralj Aleksandar Veliki  koji je kasnije osvojio Persijsko carstvo. On je bio onaj „veliki rog“ među očima ’jarca‘. Prema jevrejskom istoričaru Josifu Flaviju, kad je Aleksandar ušao u Jerusalim pre svoje pobede nad Persijom, pokazali su mu knjigu Danila. On je zaključio da se reči iz Danilovog proročanstva, koje su govorile o njemu, odnose na njegovu vojnu akciju u koju je bila uključena i Persija. Štaviše, u udžbenicima istorije možeš čitati o tome šta se desilo s Aleksandrovim carstvom nakon njegove smrti 323. pre n. e. Na kraju su četiri generala preuzela njegovo carstvo i do 301. pre n. e. „četiri roga“ koja su izbila na mestu ’velikog roga‘ podelila su carstvo na četiri dela. Imamo jedan razlog više da se pitamo: ’Kako je jedna knjiga mogla tako živopisno i tako tačno proreći šta će se desiti oko 200 godina kasnije?‘

⁹ Sama Biblija odgovara na to pitanje i kaže: „Sve je Pismo nadahnuto od Boga, i korisno“ (2. Timoteju 3:16). Grčka reč prevedena „nadahnuto od Boga“ doslovno znači „Bogom dahnuto“. Bog je informacije koje danas nalazimo u biblijskim knjigama ’udahnuo‘ u umove oko 40 pisaca. Ovih nekoliko primera koje smo osmotrili — naučnih, istorijskih i proročanskih — jasno vode samo do jednog zaključka: ta jedinstvena knjiga, Biblija, nije proizvod ljudske mudrosti već potiče od Boga. Pa ipak, mnogi danas sumnjaju da Bog — njen Autor — uopšte postoji? A ti?