ŠTA će upoznavanje Jehove značiti za tebe? To će između ostalog značiti da ćeš pronaći odgovor na pitanje koje zbunjuje milione ljudi: ’Zašto postojim?‘ Možda si sebi nekada postavio to pitanje. Jedan mudri kralj koji je po bogatstvu ’bio veći od svih kraljeva‘ svog vremena, bavio se pitanjem o smislu života (2. Letopisa 9:22; Propovednik 2:1-13). Taj kralj, Solomon, imao je na raspolaganju veliku moć, ogromno bogatstvo i neuporedivu mudrost. Kakav je bio rezultat njegovog istraživanja? „Slušajmo kraj govora: Boga se boj i zapovesti njegove drži, jer je to čoveku sve“ (Propovednik 12:13). Pošto je Solomon imao daleko bogatije iskustvo od većine ljudi, njegov zaključak vredi bar ispitati (Propovednik 2:12).

² Strah od Boga na koji se Solomon osvrnuo nije bolestan strah od neke nepoznate duhovne sile. Ne, to je zdrav strah od toga da ne ugodiš nekome koga mnogo voliš. Kad nekoga jako voliš, onda u svakom trenutku želiš da ugodiš toj osobi i izbegavaš sve što bi je moglo uvrediti. Kad zavoliš Jehovu, isto to ćeš osećati i prema njemu.

³ Čitajući Bibliju, možeš saznati šta naš Stvoritelj voli, a šta ne voli, kao i s kojom je namerom stvorio Zemlju. Opisujući Jehovu kao onoga ko je „sazdo i utvrdio zemlju“, Biblija takođe kaže da on Zemlju nije ’načinio da bude pusta, već da se u njoj nastava‘ (Isaija 45:18). Jehova je pripremio Zemlju da bude nastanjena ljudima koji će se brinuti o njoj i o svim stvorenjima na njoj (Postanje 1:28). Ali, da li je Jehova stvorio ljude samo zbog toga — da se brinu o Zemlji?

 ⁴ Ne, postojala je jedna uzvišenija namera. Prvi čovek Adam bio je u jednom smisaonom odnosu s Jehovom. Adam je mogao da razgovara direktno sa Stvoriteljem. Mogao je i da sluša šta mu Bog govori i da kaže Jehovi šta misli (Postanje 1:28-30; 3:8-13, 16-19; Dela apostolska 17:26-28). Prema tome, Adam i njegova žena Eva imali su divnu priliku da bolje upoznaju Jehovu i da razviju još prisniji odnos s njim. Upoznavanjem i oponašanjem Jehove bili bi zadovoljni u životu, jer je on ’srećan Bog‘ (1. Timoteju 1:11). Kao Bog „koji nam sve bogato daje za uživanje“, Jehova je prvog čoveka smestio u jedan raj nazvan Edenski vrt, i pružio mu mogućnost da živi zauvek (1. Timoteju 6:17; Postanje 2:8, 9, 16, 17).

⁵ Zauvek? Možda ćeš odbaciti misao o večnom životu kao apsurdnu, ali da li je zaista apsurdna? Naučnici smatraju da sada znaju razlog zbog čega ćelije stare. Delići genetskog materijala nazvani telomere, koji se nalaze na završecima hromozoma, skraćuju se svaki put kad se ćelija podeli. Posle 50 do 100 takvih deoba, telomere se istroše i većina ćelija se više ne deli. Međutim, nedavna naučna otkrića pokazuju da se ljudske ćelije mogu beskrajno deliti uz pomoć enzima nazvanog telomeraza. Iako ovo otkriće ne ukazuje da Jehova omogućuje večni život preko ovog specifičnog enzima, ipak potvrđuje jednu činjenicu: pomisao o večnom životu nije apsurdna!

⁶ Da, možemo verovati biblijskom izveštaju da je prvi ljudski par stvoren da bi živeo zauvek. Trebalo je da ljudi do u nedogledno vreme produbljuju svoj odnos s Jehovom. Trebalo je da grade snažnu vezu sa svojim nebeskim Ocem, te da budu potpuno svesni njegove namere za ljude na Zemlji i da tu nameru izvršavaju. Njihov život nije morao biti mučenje. Adam i Eva su imali divnu mogućnost — da napune Zemlju srećnim, savršenim potomstvom. Oni bi zauvek imali kvalitetan i smisaon posao. Tada bi zaista bili zadovoljni svojim životom! (Postanje 1:28).