ZAŠTO se mnogi bezuspešno muče da pronađu bilo kakav stvarni smisao u svom životu? „Kratkoga je veka i pun je čemera čovek od žene rođen. Kao cvet niče i kida se, kao senka prolazi i nestaje“ (Jov 14:1, 2). Prvom ljudskom paru se u Raju desilo nešto što je upropastilo svetlu budućnost čovečanstva.

² Da bi ljudska porodica bila istinski srećna, ona mora biti u dobrom odnosu s Bogom — i taj odnos mora biti dobrovoljan, a ne iznuđen (Ponovljeni zakoni 30:15-20; Isus Navin 24:15). Jehova želi da ga ljudi slušaju i obožavaju od srca, iz ljubavi (Ponovljeni zakoni 6:5). Zato je Jehova u Edenskom vrtu postavio jedno ograničenje koje je prvom čoveku pružilo priliku da dokaže svoju iskrenu lojalnost. „Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu“, rekao je Bog Adamu, „ali s drveta poznanja dobra i zla ne jedi, jer u koji dan okusiš s njega umrećeš“ (Postanje 2:16, 17). Bio je to jednostavan ispit. Od sveg drveća u vrtu, Jehova je zabranio Adamu da jede plod samo s jednog drveta. To drvo je simbolizovalo pravo svemudrog Stvoritelja da odredi šta je dobro, a šta zlo. Prvi čovek je tu zapovest od Boga preneo svojoj ženi, koju mu je Jehova dao kao „pomoćnika“ (Postanje 2:18). Njih dvoje su bili zadovoljni ovom pripremom — da žive pod Božjom vladavinom — i zahvalno su se podložili njegovoj volji, a time su pokazali da vole svog Stvoritelja i Davaoca života.

³ A onda je jednog dana jedna zmija razgovarala s Evom i pitala: „Je li baš kazao Bog: nećete jesti sa svakoga drveta u vrtu?“ Eva je odgovorila da im je zabranjeno da jedu samo sa „drveta  usred vrta“, drveta poznanja dobra i zla, ’da ne umru‘ (Postanje 3:1-3).

⁴ Ko je bila ta zmija? Biblijska knjiga Otkrivenja označava tu ’prazmiju‘ kao ’onoga koji se zove Ðavo i Satana, koji zavodi celu nastanjenu zemlju‘ (Otkrivenje 12:9). Da li je Bog stvorio Satanu Ðavola? Ne, Jehovina dela su savršena i dobra (Ponovljeni zakoni 32:4). To duhovno biće je samo sebe načinilo Ðavolom, to jest klevetnikom, i Satanom, to jest protivnikom. Njega je ’vukla i mamila njegova sopstvena želja‘, želja da bude na mestu Boga, i zato se pobunio protiv Stvoritelja (Jakov 1:14).

⁵ Satana Ðavo je dalje rekao Evi: „Nećete vi umreti; nego Bog zna da će vam se u onaj dan u koji okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi, poznajući dobro i zlo“ (Postanje 3:4, 5). Satana je učinio da izgleda privlačno jesti s drveta poznanja dobra i zla. On je u suštini tvrdio: ’Bog vam uskraćuje nešto dobro. Samo vi jedite s tog drveta pa ćete biti kao Bog i moći ćete sami da određujete šta je dobro, a šta zlo.‘ Satana i danas koristi taj sled rezonovanja da bi mnoge odvratio od služenja Bogu. ’Radi šta hoćeš‘, kaže on. ’Jednostavno nemoj da se obazireš na to što si dužan Onome ko ti je dao život‘ (Otkrivenje 4:11).

⁶ Odjednom je plod tog drveta postao nešto što se priželjkivalo, nešto neodoljivo! Eva je ubrala plod, jela ga i zatim ponudila i svom mužu. Iako je bio potpuno svestan posledica, Adam je poslušao glas svoje žene i jeo plod. S kojim posledicama? Jehova je nad ženom izrekao sledeću presudu: „Tebi ću otežati muke trudnoća tvojih; u bolovima ćeš decu rađati a želje će te tvoje vući k mužu svome, ali će on nad tobom vlast imati.“ A šta je rekao čoveku? „Zemlja će biti prokleta s tebe. S mukom ćeš se od nje hraniti svih dana veka svoga; trnje i korov će ti rađati, i ti ćeš jesti zelje poljsko. Sa znojem lica svoga naješćeš se hleba, dokle se ne vratiš u zemlju od  koje si uzet; jer si ti prah i u prah ćeš se vratiti.“ Sada je Adamu i Evi bilo prepušteno da traže sreću i zadovoljstvo na svoj način. Da li će ljudi uspeti u naporima da budu zadovoljni svojim životom nezavisno od Božje namere? Posao u kome su uživali, naime proširivanje tog Raja sličnog vrtu do krajeva zemlje, bio je zamenjen napornim radom, jer su sada morali da se muče samo da bi preživeli, i nisu ništa činili za slavu svog Stvoritelja (Postanje 3:6-19).

⁷ Onog dana kad je jeo s drveta poznanja dobra i zla, prvi ljudski par je umro u Božjim očima i počeo da propada sve do doslovne smrti. Šta se dogodilo s njima kad su umrli? Biblija pruža uvid u stanje mrtvih. „Živi znaju da će umreti, ali mrtvi ništa ne znaju, i njima nema više ni plate, jer se na uspomenu njihovu zaboravlja“ (Propovednik 9:5; Psalam 146:4). Ne postoji nekakva „duša“ koja živi i posle smrti. Kazna za greh je smrt, a ne večno mučenje u nekom gorućem paklu. Nadalje, smrt ne vodi do večnog blaženstva na nebu. *

⁸ Baš kao što se u kalupu za kolače s nekim udubljenjem može napraviti samo kolač s određenim oblikom ili otiskom, prvi čovek i prva žena, koji su postali nesavršeni, mogli su da izrode samo nesavršeno potomstvo. Biblija objašnjava taj proces: „Kao što je preko jednog čoveka u svet ušao greh i preko greha smrt, i tako se smrt proširila na sve ljude jer su svi sagrešili“ (Rimljanima 5:12). Znači, svi smo mi rođeni u grehu i podložni smo ispraznosti. Život Adamovih potomaka postao je mučenje koje donosi samo razočaranje. Međutim, da li postoji neki izlaz?