U JEDNOJ razvijenoj zemlji, kuća opremljena svime što je potrebno za luksuzan život može odavati utisak o komforu i blagostanju. Međutim, šta bi možda mogao otkriti kada pređeš prag? Mučnu atmosferu koja ukazuje na to da ljudi koji tu žive nisu srećni. Deca tinejdžerskog uzrasta mrzovoljno odgovaraju svojim roditeljima sa „da“ ili „ne“. Majka čezne da joj muž pokloni malo pažnje. A otac samo želi da ga ostave na miru. Ostareli roditelji tog bračnog para, koji negde drugde žive sami, čeznu za porodicom koju ne vide mesecima. S druge strane, porodice koje se suočavaju sa sličnim trzavicama uspevaju da reše svoje probleme i da budu istinski srećne. ’Kako?‘, možda se pitaš.

² Pogledajmo jednu porodicu koja živi u nekoj zemlji u razvoju, možda na drugom kraju sveta. Svih sedam članova porodice živi u jednoj kolibi koja samo što se nije srušila. Ne znaju kada će imati sledeći obrok — što nas nažalost podseća na činjenicu da čovek nije u stanju da svet oslobodi gladi i siromaštva. Ipak, u svetu ima dosta porodica koje su srećne iako se suočavaju sa siromaštvom. Zašto?

³ Čak i u bogatim zemljama može doći do finansijskih problema. Jedna porodica iz Japana kupila je kuću kad je njihova zemlja bila na vrhuncu privrednog „buma“. Pošto su bili uvereni da će sve više zarađivati, pristali su da otplaćuju ogromne rate na hipoteku. Međutim, kad se privredni „bum“ raspao, više nisu mogli da otplaćuju rate i morali su da prodaju kuću za mnogo manju svotu od one koju su oni dali. Iako više ne živi u toj kući, ta porodica i dalje otplaćuje dug za nju. Povrh svega toga, moraju da plaćaju i račune zato što nisu mudro koristili kreditne kartice. Otac se kladi na konje, tako da porodica tone u još veće dugove. Međutim, mnoge porodice vrše promene koje im donose sreću u životu. Da li bi voleo da znaš kako to rade?

 ⁴ Bez obzira na to gde živiš, međuljudski odnosi mogu biti izvor stalnog opterećenja, i zbog toga možda uopšte nisi zadovoljan svojim životom. Možda te ogovaraju na poslu. Možda ti drugi zavide na uspesima i zato te nepravedno kritikuju. Možda te osoba s kojom svakog dana imaš posla nervira zbog svoje arogantne ličnosti. Možda ti dete u školi kinje, maltretiraju ili ignorišu. Kao samohrani roditelj, dobro znaš da ti u međuljudskim odnosima ne cvetaju ruže. Svi ti problemi danas povećavaju stres u životima mnogih muškaraca i žena.

⁵ Posledice stresa se s vremenom mogu taložiti dok jednog dana ne prepune čašu, i to bez upozorenja. Zato je stres nazvan tihi ubica, a hronični stres je nazvan polagani otrov. „Današnji stres i bolesti koje on izaziva pogađaju radnike u skoro svim delovima sveta“, kaže profesor Robert L. Veninga, sa Univerziteta Minesota. Kaže se da zbog bolesti koje su posledica stresa privreda Sjedinjenih Država ima gubitke od dve stotine milijardi dolara godišnje. Stres je čak nazvan najnovija izvozna roba Amerike, i u mnogim glavnim jezicima sveta mogu se naći odrednice za reč „stres“. Kad si pod stresom i ne uspevaš da obaviš sve što si planirao, možda osećaš krivicu. Jedna nedavna studija izveštava da osoba u proseku dva sata dnevno ima osećaj krivice. Ipak, neki uspevaju da izađu na kraj sa stresom i da budu uspešni u svom životu.

⁶ Kako se možeš suočiti s takvim svakodnevnim problemima i biti zadovoljan svojim životom? Neki čitaju knjige za samopomoć i stručne priručnike. Da li su takve knjige pouzdane? Dr Bendžamin Spok, čija je knjiga o podizanju dece prevedena na 42 jezika i ima tiraž od skoro 50 miliona primeraka, jednom je rekao da je „nesposobnost da budu dosledni... danas najčešći problem roditelja u Americi“. Zatim je rekao da su za to u velikoj meri krivi stručnjaci, a među njima i on sam. On je priznao: „Prekasno smo shvatili da je naš sveznajući stav potkopavao samopouzdanje roditelja.“ Otuda s pravom možemo pitati: ’Čiji savet možemo mirne duše slušati da bismo i danas i u budućnosti bili zadovoljni svojim životom?‘