1. Od ljudi svih najveći bio je Hrist,

al’ ponos i slava ga ne zaslepi.

I premda ga postavi Bog iznad svih,

svim srcem se držao poniznosti.

2. Kad brige nas muče i slamaju duh,

Hrist poneće breme, jer uvek je tu.

Dok Kraljevstvo tražimo, krepiće nas,

jer on voli krotke, u srcu je blag.

3. Mi nadmeni nismo, jer braća smo svi,

i zato smo Hristu u podložnosti.

Bog voli kad ponizni i blagi smo

tad večno na zemlji mi živećemo.