Više od 60 procenata prevodilačkih timova sada ne radi u podružnicama već u isturenim prevodilačkim odeljenjima. Zašto je to korisno? Koja oprema im je potrebna da bi dobro obavljali svoj posao? I kako lokacija na kojoj žive i rade utiče na kvalitet prevoda?

 Prevodioci koji rade u ovim odeljenjima žive na području na kojem većina ljudi govori jezikom na koji prevode. Karin, koja prevodi na donjonemački jezik, kaže: „Otkad smo se preselili u Kvatemok, u meksičkoj državi Čivava, u prevodilačkom timu stalno razgovaramo na donjonemačkom. Tim jezikom govorimo i u službi propovedanja i kada idemo u kupovinu. Svuda oko nas govori se tim jezikom. Ovde čujemo izraze koje već odavno nismo čuli i trudimo se da se izražavamo onako kako se ljudi ovde izražavaju.“

 Džejms, koji u Gani prevodi na frafra jezik, priznaje da mu ponekad nedostaje betelska porodica. Ali on još dodaje: „Stvarno mi se sviđa što radim u isturenom prevodilačkom odeljenju. Srećan sam što mogu da propovedam na lokalnom jeziku i što iz prve ruke mogu da vidim kako ljudi reaguju na dobru vest.“

 Na osnovu čega braća odlučuju gde će biti neko istureno prevodilačko odeljenje? Džozef, koji služi u Međunarodnom centru za projektovanje i gradnju u Vorviku u Sjedinjenim Državama, kaže: „Jedan od problema je to što na nekim područjima nema redovnog snabdevanja električnom energijom i vodom ili internet veza nije dovoljno stabilna da bi se mogli preuzeti fajlovi koje treba prevesti. Zato uzimamo u obzir više lokacija na kojima se govori jezikom na koji se prevodi.“

 Uopšteno govoreći, najbrža i najjeftinija opcija je da istureno prevodilačko odeljenje bude u našoj kongresnoj dvorani, Dvorani Kraljevstva ili misionarskom domu, gde prevodioci mogu dolaziti. Ako tako nešto nije moguće, braća mogu dobiti odobrenje za kupovinu stambenog i poslovnog prostora u kome bi prevodioci mogli živeti i raditi. Ukoliko se potrebe prevodilačkog tima promene, ti objekti se lako mogu prodati i sredstva iskoristiti tamo gde su najpotrebnija.

 Tokom službene 2020. godine, na isturena prevodilačka odeljenja potrošili smo 13 miliona američkih dolara. Timovima su potrebni kompjuteri, poseban softver, oprema za snimanje, pristup internetu i neke osnovne stvari kao što su voda i struja. Na primer, računarska oprema za jednog prevodioca košta u proseku oko 750 američkih dolara. Kompjuteri su opremljeni komercijalnim softverom i našim sistemom za prevođenje (Watchtower Translation System), to jest programom koji pomaže prevodiocima da organizuju svoj posao i da lako pristupe materijalu za prevođenje.

 Prevodioci takođe dobijaju opremu za snimanje pomoću koje mogu snimati i u kancelarijama. Kada je izbila pandemija koronavirusa, pokazalo se da je veoma korisno što prevodioci imaju ovu opremu jer su mogli da je ponesu kući i da nastave sa snimanjem članaka i video-materijala.

 Lokalni dobrovoljci često pomažu tako što iznose zapažanja o prevedenom materijalu ili pomažu oko održavanja objekata. „Mnogi objavitelji i stalni pioniri imaju priliku da ovde iskoriste svoje talente“, kaže Kerstin, koji služi u isturenom prevodilačkom odeljenju za afrikans u Kejptaunu, u Južnoafričkoj Republici.

 Ti dobrovoljci uživaju u onome što rade. Jedna sestra koja pomaže u jednom isturenom prevodilačkom odeljenju kaže da je to za nju pravo osveženje. Neka braća i sestre pozajmljuju svoj glas u audio-snimcima. Huana, koja prevodi na totonački jezik u meksičkoj državi Verakruz, kaže: „Sada kada smo bliže mestima u kojima se govori našim jezikom, više braće i sestara ima priliku da učestvuje u snimanju audio i video publikacija.“

 Da li je ovakav sistem rada doprineo kvalitetu prevoda? Mnogi od naših brojnih čitalaca kažu da jeste. Sedrik, koji radi u prevodilačkom timu za kongo jezik u Demokratskoj Republici Kongo, kaže: „Neka naša braća i sestre su ranije naš prevod zvali ’teokratski kongo‘ jer ljudi nisu tako govorili. Ali sada kažu da su naše publikacije na savremenom kongu jer je to jezik koji se koristi u svakodnevnom govoru.“

 Andile, koji radi u prevodilačkom timu na kosa jeziku, čuo je slične komentare u Južnoafričkoj Republici. On kaže: „Mnogi kažu da su primetili razliku u kvalitetu prevoda. Čak i deca koja su ranije Stražarsku kulu čitala na engleskom, sada je čitaju na kosa jeziku. Naročito im se sviđa prirodnost revidiranog prevoda Novi svet.“

 Svi troškovi oko nabavke opreme, održavanja objekata i zbrinjavanja potreba prevodilaca u isturenim prevodilačkim odeljenjima finansiraju se od dobrovoljnih priloga za naše međunarodne aktivnosti. Ti prilozi se, između ostalog, daju i putem stranice donate.pr418.com.