2. Korinćanima 11:1-33
11 Kad biste barem podneli nešto malo moje nerazumnosti.+ U stvari, već me i podnosite.
2 Jer revno se brinem za vas kao što to Bog čini,*+ jer sam vas obećao+ jednom mužu,+ Hristu, kako bih vas doveo pred njega kao čestitu+ devicu.+
3 Ali se bojim da se — kao što je zmija zavela Evu+ svojim lukavstvom — vaše misli ne iskvare+ i odvrate od iskrenosti i čestitosti koje dugujete Hristu.+
4 Jer ako neko dođe i propoveda drugačijeg Isusa od onoga koga smo mi propovedali,+ ili ako primite drugačiji duh od onoga koji ste primili+ ili drugačiju dobru vest+ od one koju ste prihvatili, vi takvog spremno podnosite.+
5 Smatram, naime, da ni u čemu ne zaostajem+ za vašim nadapostolima.+
6 Jer ako sam i nevešt u govoru,+ nisam u znanju.+ Naprotiv, to smo vam na svaki način i u svemu pokazali.+
7 Ili sam počinio greh jer sam vam — ponizivši+ se kako biste se vi uzvisili — rado objavio Božju dobru vest bez ikakve naplate?+
8 Druge sam skupštine oplenio prihvatajući podršku od njih kako bih vama služio.+
9 A kad sam bio kod vas i zapao u oskudicu, nikome nisam bio na teretu,+ jer su braća koja su došla iz Makedonije+ velikodušno podmirila moje potrebe. Da, u svemu sam pazio, a i nadalje ću paziti, da vam ne budem na teretu.+
10 Sve dok je Hristova istina+ u meni, ništa me neće sprečiti da se time hvalim+ u ahajskim krajevima.
11 Zašto sam tako postupio? Zar zato što vas ne volim? Bog zna da vas volim.+
12 A što činim, i dalje ću činiti,+ da oduzmem izgovor onima koji traže izgovor da se hvale kako su po službi jednaki nama.
13 Jer takvi ljudi su lažni apostoli, koji varaju druge+ i pretvaraju se da su Hristovi apostoli.+
14 A nije ni čudo, jer se i sam Satana pretvara da je anđeo svetlosti.+
15 Zato nije ništa neobično ako se i njegove sluge+ pretvaraju da su sluge pravednosti. Ali kraj će im biti po njihovim delima.+
16 Opet kažem: Neka me niko ne smatra nerazumnim. Ali čak i ako me smatrate takvim, prihvatite me makar i kao nerazumnog, da se i ja nešto malo pohvalim.+
17 Što govorim, ne govorim kao što bi Gospod govorio, nego kao u nerazumnosti, u tom samouverenom hvalisanju.+
18 Pošto se mnogi hvale onim što je ljudsko,+ i ja ću se hvaliti.
19 Jer rado podnosite nerazumne — vi koji ste razumni.
20 U stvari, podnosite svakoga ko vas zarobljava,+ svakoga ko proždire ono što imate, svakoga ko otima ono što imate, svakoga ko se uzdiže iznad vas, svakoga ko vas udara po licu.+
21 To kažem na našu sramotu, jer neki misle da smo bili slabi.
Ali, ako je neko odvažan u nečemu — govorim kao nerazuman+ čovek — i ja sam odvažan u tome.
22 Jesu li Jevreji? I ja sam.+ Jesu li Izraelci? I ja sam. Jesu li Avrahamovo potomstvo? I ja sam.+
23 Jesu li Hristove sluge? Kao ludak odgovaram: ja sam to još i više+ — više sam se naprezao,+ više sam bio u zatvorima,+ preko svake mere sam dobijao udarce, često sam bio u smrtnoj opasnosti.+
24 Od Judejaca sam pet puta dobio trideset i devet udaraca,*+
25 triput sam bio išiban,+ jednom kamenovan,+ triput sam doživeo brodolom,+ noć i dan proveo sam u dubokom moru.
26 Često sam putovao, bio sam u opasnostima od reka, u opasnostima od razbojnika,+ u opasnostima od sunarodnika,+ u opasnostima od neznabožaca,+ u opasnostima u gradu,+ u opasnostima u pustinji, u opasnostima na moru, u opasnostima među lažnom braćom,
27 u teškom i napornom radu, u mnogim neprospavanim noćima,+ u gladi i žeđi,+ često sam se uzdržavao od hrane,+ bio sam u hladnoći i golotinji.
28 Osim svih tih spoljašnjih nevolja, svaki dan me pritiska i briga za sve skupštine.+
29 Ko je slab,+ a da i ja nisam slab? Ko je posrnuo u veri,* a da ja ne izgaram od gneva?
30 Ako se treba hvaliti, hvaliću+ se onim što pokazuje moju slabost.
31 Bog i Otac Gospoda Isusa, onaj koga treba hvaliti u svu večnost, zna da ne lažem.
32 U Damasku je namesnik kralja Arete držao grad Damaštana pod stražom kako bi me uhvatio,+
33 ali su me kroz prozor, u korpi,+ spustili preko zida pa sam umakao njegovim rukama.
Fusnote
^ Ili: „Jer ljubomorom gorim za vas, Božjom ljubomorom“.
^ Ili: „četrdeset udaraca manje jedan“.
^ Ili: „naveden na spoticanje“.
