Isus Navin 2:1-24
2 Tada je Isus, Navinov sin, u tajnosti poslao iz Sitima+ dvojicu uhoda, rekavši im: „Idite, izvidite zemlju i Jerihon.“ Oni su otišli i došli do kuće jedne bludnice koja se zvala Rava+ i tu su ostali neko vreme.
2 Ali kralju Jerihona bilo je javljeno: „Evo, neki ljudi od Izraelovih sinova došli su noćas ovamo da izvide zemlju.“
3 Tada je kralj Jerihona poslao ljude kod Rave i poručio joj: „Izvedi ljude koji su došli kod tebe i ušli u tvoju kuću, jer su oni došli da izvide svu ovu zemlju.“+
4 Žena je u međuvremenu sakrila ona dva čoveka. Zatim je rekla: „Tačno je da su ti ljudi bili kod mene, ali ja nisam znala odakle su.
5 Otišli su u sumrak kad se zatvaraju gradska vrata.+ Ne znam kuda su pošli. Idite brzo za njima, jer ih još možete stići.“
6 Ona ih je pre toga odvela na krov+ i sakrila ih ispod stabljika lana koje je razastrla po krovu.
7 Ljudi su krenuli u poteru za njima prema prelazima preko Jordana.+ I čim je potera izašla, gradska vrata su se zatvorila.
8 Pre nego što su uhode legle, ona je otišla gore kod njih na krov
9 i rekla im: „Znam da će vam Jehova sigurno dati ovu zemlju,+ jer nas je zbog vas obuzeo strah+ i svi stanovnici ove zemlje uplašili su se od vas.+
10 Čuli smo kako je Jehova pred vama isušio vode Crvenog mora kad ste izlazili iz Egipta,+ i šta ste učinili dvojici amorejskih kraljeva koji su bili s one strane Jordana, Sionu+ i Ogu,+ koje ste pogubili.*+
11 Kad smo to čuli, srce nam se počelo topiti od straha+ i klonuli smo duhom,+ jer je Jehova, vaš Bog, Bog gore na nebesima i dole na zemlji.+
12 Zato vas sada molim, zakunite mi se Jehovom+ da ćete zbog milosti* koju sam vam pokazala i vi pokazati milost prema domu mog oca,+ i zato mi dajte neki pouzdan znak.+
13 Ostavite u životu mog oca+ i moju majku, moju braću i moje sestre i sve njihove, i izbavite naše duše od smrti.“+
14 Na to su joj ljudi rekli: „Neka onda naše duše poginu umesto vas!+ Ako nikome ne kažete za ovaj naš dogovor, pokazaćemo ti milost* i nećemo te izneveriti kad nam Jehova preda ovu zemlju.“+
15 Zatim ih je ona pomoću konopca spustila kroz prozor, jer joj je dom bio na gradskim zidinama, i ona je živela na vrhu zidina.+
16 Još im je rekla: „Idite u brda da vas potera ne nađe. Krijte se tamo tri dana dok se potera ne vrati, a onda idite svojim putem.“
17 A ljudi su joj odgovorili: „Mi nećemo biti krivi za kršenje zakletve kojom si nas zaklela.+
18 Evo, kad dođemo u ovu zemlju ti veži ovu uzicu od skerletnog konca za prozor kroz koji si nas spustila, a svog oca, svoju majku, svoju braću i ceo dom svog oca pozovi kod sebe u kuću.+
19 Ko god izađe iz tvoje kuće,+ njegova krv pašće na njegovu glavu, i mi nećemo biti krivi. A ako neko digne ruku na onog ko ostane s tobom u kući, njegova krv pašće na naše glave.
20 Ako nekome kažeš za ovaj naš dogovor,+ tada ćemo biti oslobođeni zakletve kojom si nas zaklela.“
21 Ona na to reče: „Neka bude kao što ste kazali.“
Tada ih je otpustila i oni su otišli svojim putem. Posle toga, privezala je skerletnu uzicu za prozor.
22 Oni su otišli i stigli u brda, gde su ostali tri dana dok se potera nije vratila. Potera ih je tražila po svim putevima, ali ih nigde nije našla.
23 Onda su se njih dvojica vratili, prešli reku i došli kod Isusa, Navinovog sina, pa su mu ispričali sve što im se dogodilo.
24 Zatim su rekli Isusu: „Svu tu zemlju Jehova je predao nama u ruke+ i svi njeni stanovnici uplašili su se od nas.“+
Fusnote
^ Ili: „vernu ljubav“.
