Isus Navin 22:1-34

22  Tada je Isus pozvao Ruvimovo pleme i Gadovo pleme i polovinu Manasijinog plemena,+  pa im je rekao: „Vi ste izvršili sve što vam je zapovedio+ Mojsije, Jehovin sluga, i poslušali ste moj glas u svemu što sam vam zapovedio.+  Niste ostavili svoju braću za sve ovo dugo vreme+ do današnjeg dana i izvršili ste ono što ste bili dužni po zapovesti Jehove, svog Boga.+  Sada je Jehova, vaš Bog, dao mir vašoj braći, kao što im je obećao.+ Zato se vi sada vratite i idite u svoje šatore u zemlju koju vam je Mojsije, Jehovin sluga, dao s one strane Jordana.+  Ali savesno postupajte po zapovestima+ i Zakonu koji vam je propisao Mojsije, Jehovin sluga, tako što ćete voleti Jehovu, svog Boga,+ hoditi svim njegovim putevima,+ izvršavati njegove zapovesti,+ čvrsto se držati njega+ i služiti mu+ svim svojim srcem+ i svom svojom dušom.“+  Tako ih je Isus blagoslovio+ i otpustio, i oni su otišli u svoje šatore.  Polovini Manasijinog plemena Mojsije je dao nasledstvo u Vasanu,+ dok je drugoj polovini Isus dao nasledstvo pored njihove braće zapadno od Jordana.+ Kad ih je Isus otpustio u njihove šatore, blagoslovio ih je,  i rekao im: „Vratite se u svoje šatore s velikim blagom i mnogobrojnom stokom, sa srebrom, zlatom, bakrom, gvožđem i mnogim haljinama.+ Podelite sa svojom braćom plen+ koji ste uzeli od svojih neprijatelja.“  Zatim su Ruvimovi sinovi i Gadovi sinovi i polovina Manasijinog plemena krenuli i otišli od drugih Izraelovih sinova iz Siloma, koji se nalazi u hananskoj zemlji, i uputili se u galadsku zemlju,+ zemlju svog nasledstva koju su zauzeli, kao što im je Jehova zapovedio preko Mojsija.+ 10  Kad su Ruvimovi sinovi i Gadovi sinovi i polovina Manasijinog plemena došli na područje Jordana u hananskoj zemlji, podigli su tamo pored Jordana jedan oltar+ koji je bio velik i veoma uočljiv. 11  Posle nekog vremena, ostali Izraelovi sinovi čuli+ su kako se govori: „Gle, Ruvimovi sinovi i Gadovi sinovi i polovina Manasijinog plemena podigli su oltar na granici hananske zemlje na području Jordana, s one strane koja pripada Izraelovim sinovima.“ 12  Kad su Izraelovi sinovi to čuli, ceo zbor Izraelovih sinova+ sakupio se u Silomu+ da pođe u rat protiv njih.+ 13  Tada su Izraelovi sinovi poslali+ Finesa,+ sina sveštenika Eleazara, u galadsku zemlju k Ruvimovim sinovima i Gadovim sinovima i polovini Manasijinog plemena. 14  S njim su poslali i deset poglavara, po jednog poglavara otačkog doma iz svakog Izraelovog plemena, a svaki od njih bio je poglavar otačkog doma nad hiljadu Izraelaca.+ 15  Oni su došli kod Ruvimovih sinova i Gadovih sinova i kod polovine Manasijinog plemena u galadsku zemlju i rekli im:+ 16  „Ovako kaže ceo Jehovin zbor:+ ’Zašto ste neverni+ Izraelovom Bogu i zašto ste se danas odvratili+ od Jehove i podigli sebi oltar+ buneći se protiv Jehove? 17  Zar nam je malo fegorskog greha,+ od kog se ni do danas nismo očistili, mada je pomor došao na Jehovin zbor?+ 18  A vi se danas odvraćate od Jehove. Ako se vi danas bunite protiv Jehove, sutra će se on razgneviti na ceo izraelski zbor.+ 19  Ako je zemlja koju ste dobili zaista nečista,+ pređite u zemlju koja pripada Jehovi,+ u kojoj se nalazi Jehovin šator,+ pa se naselite među nama. Ali nemojte se buniti protiv Jehove i ne činite od nas buntovnike podižući sebi drugi oltar osim oltara Jehove, našeg Boga.+ 20  Zar nije Ahan,+ Zarin sin, postupio neverno s onim što je bilo određeno za uništenje* i zar nije gnev došao na ceo izraelski zbor?+ Zbog njegovog prestupa nije samo on poginuo.‘“+ 21  Tada su Ruvimovi sinovi i Gadovi sinovi i polovina Manasijinog plemena odgovorili+ poglavarima nad hiljadama Izraelaca:+ 22  „Moćni Bog,+ Bog+ Jehova, Moćni Bog, Bog Jehova,+ on zna+ i Izrael neka zna.+ Ako smo to učinili da bismo se pobunili+ i bili neverni Jehovi,+ neka nas danas on ne poštedi. 23  Ako smo sebi podigli oltar da bismo se odvratili od Jehove i da bismo na njemu prinosili žrtve paljenice, prinose od žita+ i žrtve zajedništva, Jehova će to otkriti.+ 24  Mi smo to učinili jer smo se brinuli zbog nečeg drugog. Ovako smo razmišljali: ’Jednog dana vaši sinovi reći će našim sinovima: „Šta vi imate s Jehovom, Izraelovim Bogom? 25  Jehova je između nas i vas, Ruvimovih i Gadovih sinova, postavio granicu, naime, Jordan. Vi nemate ništa s Jehovom.“+ I tako bi vaši sinovi naveli naše sinove da više nemaju strah od Jehove.‘+ 26  „Zato smo rekli: ’Preduzmimo nešto i podignimo oltar, ali ne za žrtve paljenice niti za druge žrtve, 27  nego neka taj oltar bude svedok nama+ i vama, i našim naraštajima posle nas da ćemo služiti Jehovi pred licem njegovim žrtvama paljenicama, žrtvama zajedništva i drugim žrtvama,+ da jednog dana vaši sinovi ne bi rekli našim sinovima: „Vi nemate ništa s Jehovom.“‘ 28  Zato smo rekli: ’Ako biste tako nešto ikada rekli nama ili našim budućim naraštajima, mi bismo odgovorili: „Pogledajte ovaj oltar koji predstavlja Jehovin oltar koji su naši očevi napravili, ali ne za žrtve paljenice niti za druge žrtve, već da bude svedok između nas i vas.“‘ 29  Nipošto se ne želimo buniti protiv Jehove i odvratiti se danas od Jehove+ gradeći još jedan oltar za žrtve paljenice, prinose od žita i druge žrtve, osim oltara Jehove, našeg Boga, oltara koji je pred njegovim šatorom!“+ 30  Kad su sveštenik Fines,+ poglavari zbora+ i poglavari nad hiljadama Izraelaca čuli te reči Ruvimovih sinova, Gadovih sinova i Manasijinih sinova, bilo im je drago što je tako. 31  Zato je Fines, sin sveštenika Eleazara, rekao Ruvimovim sinovima, Gadovim sinovima i Manasijinim sinovima: „Danas smo se uverili da je Jehova među nama,+ jer niste bili neverni Jehovi. Izbavili ste Izraelove sinove iz Jehovine ruke.“+ 32  Tada su Fines, sin sveštenika Eleazara, i poglavari otišli+ od Ruvimovih sinova i Gadovih sinova iz galadske zemlje i vratili se u hanansku zemlju kod drugih Izraelovih sinova pa im preneli odgovor.+ 33  Taj odgovor se dopao Izraelovim sinovima. Zato su Izraelovi sinovi blagoslovili Boga+ i više nisu govorili o tome da idu u rat protiv Ruvimovih sinova i Gadovih sinova da bi opustošili zemlju u kojoj su oni živeli. 34  Ruvimovi sinovi i Gadovi sinovi rekli su za taj oltar: „On nam je svedok da je Jehova istiniti Bog.“*+

Fusnote

 Ili: „za herem“. Vidi fusnotu za Iz 22:20.
 Sudeći po datom objašnjenju, oltar je verovatno nazvan „Svedok“.