Isus Navin 9:1-27
9 Kada su to čuli svi kraljevi+ s ove strane Jordana, u brdovitom području i u Šefeli,* duž cele obale Velikog mora*+ i u podnožju Livana,+ Heteji,+ Amoreji, Hananci,+ Ferezeji,+ Jeveji i Jevuseji,+
2 okupili su se da svi zajedno krenu u rat protiv Isusa i Izraela.+
3 Kada su stanovnici Gavaona+ čuli šta je Isus učinio Jerihonu+ i Gaju,+
4 lukavo su se dosetili šta da urade.+ Otišli su i prikupili hranu, uzeli stare vreće za svoje magarce i stare, pocepane i zakrpljene vinske mehove,+
5 obuli su iznošene i zakrpljene sandale, obukli iznošene haljine, i uzeli hleb koji je bio suv i bajat.
6 Zatim su otišli kod Isusa u logor u Galgal+ i njemu i ostalim Izraelcima rekli: „Mi dolazimo iz daleke zemlje. Sklopite savez+ s nama.“
7 Ali Izraelci rekoše tim Jevejima:+ „Možda vi živite negde blizu nas. Kako da sklopimo savez s vama?“+
8 Oni odgovoriše Isusu: „Tvoje smo sluge.“+
A Isus ih upita: „Ko ste i odakle dolazite?“
9 Oni mu odgovoriše: „Tvoje sluge dolaze iz veoma daleke zemlje+ zbog imena+ Jehove, tvog Boga, jer smo čuli za njegovu slavu i za sve što je učinio u Egiptu,+
10 i za sve što je učinio dvojici amorejskih kraljeva koji su bili s one strane Jordana, Sionu,+ esevonskom kralju, i Ogu,+ vasanskom kralju, koji je živeo u Astarotu.+
11 Tada su nam naše starešine i svi stanovnici naše zemlje ovako rekli:+ ’Uzmite sebi hranu za put, pa im pođite u susret i recite im: „Mi smo vaše sluge.+ Sklopite savez s nama.“‘+
12 Ovaj naš hleb bio je vruć kad smo ga iz svojih kuća poneli na put, onog dana kad smo krenuli k vama, a sada je suv i bajat.+
13 Ovi vinski mehovi bili su novi kad smo ih napunili, a sada su već pocepani.+ Haljine i sandale su nam se pohabale od dalekog puta.“
14 Tada su Izraelci, da bi to proverili, uzeli nešto od njihove hrane, ali nisu pitali Jehovu šta da rade.+
15 Tako je Isus zaključio mir s njima+ i sklopio savez da će ih ostaviti u životu, a poglavari+ zbora su im se zakleli.+
16 Tri dana nakon što su s njima sklopili savez čuli su da su im to susedi i da žive u njihovoj blizini.
17 Tada su Izraelovi sinovi krenuli i trećeg dana stigli u njihove gradove, a njihovi gradovi bili su Gavaon,+ Hefira,+ Virot+ i Kirijat-Jarim.+
18 Ali ih Izraelovi sinovi nisu napali, jer su im se poglavari zbora bili zakleli+ Jehovom, Izraelovim Bogom.+ I ceo narod je počeo da gunđa protiv poglavarâ.+
19 Tada su svi poglavari rekli celom zboru: „Mi smo im se zakleli Jehovom, Izraelovim Bogom, i zato sada ne smemo da ih diramo.+
20 Ovako ćemo im učiniti kad smo ih već ostavili u životu, da ne bi na nas došao Božji gnev zbog zakletve kojom smo im se zakleli.“+
21 Zato su im poglavari rekli: „Neka ostanu u životu, pa neka seku drva i donose vodu za ceo zbor,+ kao što smo im i obećali.“+
22 Isus ih je zatim pozvao i rekao im: „Zašto ste nas prevarili, rekavši: ’Živimo veoma daleko od vas‘,+ kad u stvari živite među nama?+
23 A sada, neka ste proklet narod.+ Doveka ćete biti robovi,+ seći ćete drva i donosićete vodu za dom mog Boga.“+
24 A oni su odgovorili Isusu: „Tvoje sluge čule su mnogo o tome kako je Jehova, tvoj Bog, zapovedio Mojsiju, svom sluzi, da vam preda svu ovu zemlju i da pred vama istrebi sve stanovnike ove zemlje,+ pa smo se zbog vas mnogo uplašili za svoje duše.+ Zato smo to učinili.+
25 I evo, sada smo u tvojim rukama. Učini s nama ono što je dobro i pravo u tvojim očima.“+
26 On je tako učinio i izbavio ih iz ruku Izraelovih sinova, tako da ih nisu pobili.+
27 Tog dana Isus im je dao+ da seku drva i donose vodu za zbor+ i za Jehovin oltar na mestu koje On bude izabrao, i oni to rade sve do danas.+
